Генерална скупштина УН усвоjила jе резолуциjу коjу jе предложила Русиjа, а коjа осуђуjе покушаjе величања нацистичке идеологиjе и негирање ратних злочина нацистичке Њемачке. Резолуциjа, такође, осуђуjе покушаjе jачања савремених форми расизма, расне дискриминациjе и ксенофобиjе. САД, Канада, Украjина и Република Палау jедине су земље коjе су гласале против резолуциjе, коjа jе усвоjена са 133 гласа „за“, а 51 „уздржан“. Трећи комитет УН jе 21. новембра усвоjио ову резолуциjу, коjа jе затим ишла на формално одобрење Генералне скупштине УН, подсjећа агенциjа „Спутњик“. Дан након тог гласања руски министар спољних послова Сергеj Лавров изразио jе наду да ће резолуциjа упутити jасну поруку да се мораjу предузети хитне мjере ради рjешавања све раширениjе

На интернет страници Десни сектор Хрватске одвиjаjу се прилично чудне активности, на коjе нико не обраћа пажњу. Наиме, пошто jе Јутарњи лист обjавио текст у коме jе у горњем левом углу стаjао контакт на коjи се може jавити онаj жели да брани „слободу и демокрациjу“ у Украjини, судећи према постовима администратора странице, у суботу 29. новембра у кафе-бару Каос, у Кустошиjанскоj улици бр. 8 (ваљда Загреб?), одржан jе скуп добровољаца коjи би требало да се приjаве у jединицу у Дњепропетровск, одакле ће после обуке кренути „путем хрватских легионара из Другог свjетског рата“ с покличем „За дом спремни!“Наглашено jе да се неће ићи у Киjев, него право у Дњепропетровск, дакле олигарху

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да Хрватска нема морално право да диjели лекциjе Србиjи и другим земљама западног Балкана како да испуне критериjуме за чланство у Европску униjу /ЕУ/, jер су Хрватскоj били ублажени критериjуми за затварање поглавља о правосуђу и о људским правима. Линта jе изjавио да би хрватски министар спољних послова Весна Пусић требало да jавно призна да jе ЕУ у случаjу Хрватске драстично смањила критериjуме за затварање поглавља 23 „Правосуђе и људска права“ 30. jуна 2011. године. „Умjесто снижавања критериjума Европска униjа jе морала да помогне Хрватскоj да испуни критериjуме и коначно постане држава у коjоj се поштуjу људска права и коjа jе изградила

Суђење некадашњем чувару у нацистичком логору Аушвиц, коjи сада има 93 године, почеће наредне године, саопштено jе данас из суда у њемачком граду Лунебург. У саопштењу суда не наводи се име оптуженог коме ће бити суђено за саучесништво у убиству 300.000 људи. Тужилаштво у Хановеру саопштило jе да се вjеруjе да jе оптужени радио као стражар, припадник СС-а у логору Аушвиц у окупираноj Пољскоj између септембра 1942. године и октобра 1944. године, гдjе jе био задужен за броjање и дистрибуциjу новца заплиjењеног од лица депортованих у Аушвиц. Општужница се односи на двомjесечни период – између маjа и jула 1944. године, када jе око 137 возова стигло у логор са 425.000

Наследници имовине „Српске банке Д.Д. Загреб, 1895“ узалуд се обраћали председнику и премиjеру суседне земље. Ако им имовина не буде враћена, оштећени ће тражити заштиту институциjа Европске униjе Повратнице потврђуjу приjем у Министарству финанасиjа и кабинетима председника и премиjера Хрватске НИСМО очекивали баш муњевиту реакциjу, али се нисмо надали ни леденом ћутању земље коjа jе тек постала чланица ЕУ, дугом готово годину дана. Наша писма су више него уљудна, докази о власништву над имовином Српске банке неприкосновени, и заиста jе непримерен игнорантски однос државног врха Хрватске. Овако, за „Новости“, судбину писама упућених краjем jануара ове године хрватском председнику Иви Јосиповићу, премиjеру Зорану Милановићу и тадашњем министру финансиjа Славку Линићу, коментарише

У Мркоњић Граду данас jе служен парастос и положени су виjенци поводом 90 година од подизања споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу Мркоњићу. Стручни сарадник за културу у спортско-културном центру „Петар Кочић“ Слободан Ћоћкало рекао jе да jе споменик краљу Петру Првом подигао захвални народ мркоњићког краjа као знак сjећања на њега и његово учешће у босанско-херцеговачком устанку из 1875. године. Ћоћкало jе подсjетио да jе споменик подигнут 14. децембра 1924. године, а да га jе открио чувени воjвода сердар Јанко Вукотић. „Споменик jе порушен 1941. године, па поново 1995., да би био 1996. био обновљен и ово jе трећи изглед споменика краља“, каже Ћоћкало. Професор историjе Предраг Кокеза данас jе

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта упутио jе треће отворено писмо министру спољних послова Хрватске Весни Пусић у коjем захтиjева од ње да разриjеши дужности првог секретара Амбасаде Хрватске у Београду Дарка Сабљака због притиска на избjегле Србе да пониште хрватску личну карту. Упозораваjући да службеници хрватских конзулата у Београду и Суботици континуирано врше притисак на Србе прогнане из Хрватске да пониште хрватску личну карту и одjаве пребивалиште из Хрватске, Линта наводи да jе Сабљак прекршио члан 25 Закона о државним службеницима. Тим чланом прописано jе да се државни службеник мора понашати тако да не умањи углед државне службе и да буде непристрасан, наводи Линта, додаjући да jе Сабљак прекршио

Књига турског премиjера Ахмета Давутоглуа „Стратегиjска дубина“ ових дана обjављена и на српском. Турска, смештена на размеђи два континента, жели да буде „епицентар Балкана, Блиског истока и Кавказа“ Од времена успостављања доминациjе Османског царства на Балкану, па све до данашњег дана, традиционална османско-турска политика према Балкану има два ослонца – Бошњаке и Албанце – дефинисао jе 2001. у геополитичкоj студиjи „Стратегиjска дубина“ професор Ахмет Давутоглу, потоњи турски министар спољних послова и данашњи премиjер. Његова књига сматра се стратегиjском визиjом неоосманизма и бестселер jе Турскоj, где jе штампано 91 издање до августа ове године. Прошле недеље jе обjављена и на нашем jезику. – Основно полазиште књиге jе да jе Турска jединствено

ЗАХТЕВИ СРПСКИХ ЛИНГВИСТА СА СКУПА „60 ГОДИНА НАКОН НОВОСАДСКОГ ДОГОВОРА: СРПСКА ЈЕЗИЧКА ПОЛИТИКА ДАНАС“                               Округи стол „60 година након Новосадског договора: Српска jезичка политика данас“ Термин српскохрватски ниjе лингвистички утемељен – он представља преименовани српски jезик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминациjе политичких над лингвистичким критериjумима Данас jе и у српскоj филологиjи и у институционалноj српскоj политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о jедином српском службеном писму Новосадски договор jе погрешним схватањем равноправности допринео одумирању ћирилице   УЧЕСНИЦИ округлог стола „60 година након Новосадског договора: Српска

Српски академик Василиjе Крестић сматра да ће Хрватска Србиjи на сваком кораку пута ка ЕУ постављати препреке зато што jе фиксациjа српском државом jедина тема у коjоj хрватско друштво има jединствен став, али и да Београд не треба да буде снисходљив према Загребу зарад добрих односа и сутрашњице. Истичући да jе недавна резолуциjа Европског парламента о лидеру радикала Воjиславу Шешељу у оквиру тог и таквог става да се Србиjа и Срби жигошу, Крестић jе за Срну оциjенио да Хрватска у томе неће бирати средства, већ ће на свим корацима Србиjи стављати препреке. „То раде зато што имаjу фиксациjу према српском друштву. Када jе реч о свим другим могућим проблемима, они

Предсjедник Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске Никола Пузигаћа изjавио jе данас да се делегациjа коjа jе била у Женеви на мирним протестима испред сjедишта УН поводом Међународног дана људских права враћа у Бањалуку разочарана. „Тотално смо разочарани политиком и домаћих и иностраних власти и питамо се да ли jе Хрватска jедина земља у свиjету за коjу не вриjеди принцип поштивања људских права“, рекао jе Пузигаћа. Он каже да се радницима ниjе обратио нико од званичника УН, већ су документациjу коjу су припремили предали представницима Амбасаде БиХ при УН. Пузигаћа jе рекао да ће у наредним данима о питању права радника избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ заjеднички

Четири дана заредом куће малоброjних Срба повратника у Возућу код Завидовића мета су напада и пљачке, а власти у ФБиХ игноришу позиве да их заштите Возућа-симбол страдања Срба у протеклом рату  ДОБОЈ – Четири дана заредом куће малоброjних Срба повратника у Возућу код Завидовића мета су напада и пљачке, а власти у ФБиХ игноришу позиве да их заштите. Проваљуjу нам у куће, разбиjаjу прозоре и врата, односе и краду све што им jе на дохват руке. Ниjе само моj отац Слободан био на мети, већ и Момир Симић, Госпа Панић, Милета Лазић – каже Душко Симић, повратник, огорчен понашањем локалних власти. Додаjе да су првог дана приjавили провале и пљачку

Пресудна изjава Сергеjа Лаврова, министра спољних послова Русиjе на XXII скупштини Савета за унутрашњу и спољну одбрамбену политику, Москва, 22. новембра 2014. године Сергеj Лавров Поштовани приjатељи! Излагање министра спољних послова Русиjе Сергеjа В. Лаврова на XXII скупштини Савета за унутрашњу и спољну одбрамбену политику, одржаноj у Москви 22. новембра 2014. године, обjављено jе 25. новембра на енглеском, а тек 29. новембра 2014. на српском jезику. Ради се о изузетно важном, геостратешком погледу на тренутна догађања на међународноj сцени, коjа ће, као ретко коjи историjски догађаj, оставити дугорочне трагове у будућности, а можда jе и укинути. Желимо да оваj драгоцени докуменат као сведочанство времена у коме живимо, поделимо са вама.

На фасади парохиjског дома Српске православне цркве /СПЦ/ у Винковцима током викенда су осванули усташки графити, чиме се наставља покушаj прогона и линча православља и свега што jе српско на истоку Хрватске, саопштено jе из Епархиjе осjечкопољске и барањске. На фасади парохиjског дома су исписани графити мржње и приjетеће поруке као што су „За дом спремни!“, „Убиj Србина!“, уз кориштење усташког фашисоидног симбола – латиничног слова „У“. „По свему судећи, оваj догађаj би могао да се третира као jош jедан од диригованих напада на имовину и свештенство Винковачке парохиjе у посљедње вриjеме“, наводи се у саопштењу. Из Епархиjе подсjећаjу да су приjе неколико дана непознати починиоци провалили врата и оставили

Група од 47 чланова Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ отпутоваће сутра уjутро из Бањалуке у Женеву, гдjе ће испред сjедишта УН у сриjеду, 10. децембра, одржати мирне протесте на коjима ће тражити међународну правну и дипломатску акциjа за коначно рjешавање статуса ове популациjе у Хрватскоj, рекао jе Срни предсjедник Удружења Никола Пузигаћа. Пузигаћа jе рекао да jе протест у Женеви приjављен посредством Министарства иностраних послова БиХ. „Већ смо писаним путем обавиjестили амбасадоре у БиХ, делегациjу ЕУ и Савjет Европе да jе бившим радницима у Хрватскоj онемогућена реституциjа имовинских, социjалних и економских права, те их информисали да планирамо мирни протест“, навео jе Пузигаћа и додао