Na brdu Ljubić kod Čačka danas su obilježene 203 godine od Bitke na Ljubiću u Drugom srpskom ustanku, u kojoj je poginuo i čuveni komandant srpske artiljerije Tanasko Rajić. Organizator komemorativne svečanosti bio je Odbor Vlade Srbije za njegovanje tradicija oslobodilačkih ratova. Bitka na Ljubiću odigrala se 6. juna 1815. godine i, prema navodima hroničara, najznačajnija je u Drugom srpskom ustanku. Na brdu su se nalazili utvrđeni srpski šančevi, a Turci su opkolili Rajićev položaj i uspjeli da ga savladaju, ali su Srbi izvojevali pobjedu. U bici je poginuo i turski komandant Imšir-paša. U ime Vlade Srbije, vijenac kod spomenika Tanasku Rajiću položio je sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka

Marko Perković Tompson je pravosnažno oslobođen krivice pošto je prethodno bio optužen za podsticanje nacionalne ili verske mržnje. Odluka Prekršajnog suda u Slunju je postala pravosnažna pošto nije upućena žalba u za to predviđenom roku. Takvu odluku je doneo Prekršajni sud u Slunju, pošto se policija nije žalila na prethodnu oslobađajuću presudu. Na pitanje Hine od pre nekoliko dana hoće li se slunjska Policijska stanica žaliti na oslobađajuću presudu, portparolka karlovačke Policijske uprave Andreja Lenard odgovorila je danas, po isteku žalbenog roka, da to nije učinjeno. “Imajući u vidu činjenicu da nadležna policijska uprava u žalbenom postupku ne može izneti druge dokaze koji bi upućivali na to da je prilikom

Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn pozabavio se problemom srpskog i hrvatskog jezika, tačnije onim rečima koje su „prognane“ iz hrvatskog jezika „zbog nakazne logike“ samozvanih jezičkih čistunaca. Ivo Goldštajn je u autorskom tekstu „Jesmo li u strahu od srbizama zaboravili na hrvatski“, objavljenom u hrvatskom Globusu, naveo da po „nakaznoj logici samozvanih jezičnih čistača“, reči „datum“, „glasati“, „dobrovoljac“, „štampa“… „zaslužuju progon“ iz hrvatskog jezika. „Da li jezik opet postaje političko oružje?“, pita se Goldštajn. Navodi da su Hrvati istorijski i tradicionalno posebno osetljivi na jezik, i to s razlogom, budući da u 19. veku nisu imali državu, poput Srba, a jezik je bio jedan od najvažnijih elemenata nacionalnog identiteta. Prema njegovim rečima,

Organizacija “Amanet” traži skupštinsku raspravu o imovini SPC. Mitropolija: Ovako oživljavaju CPC Više od 7.000 potpisa sakupila je nevladina organizacija “Amanet” u okviru peticije za ukidanje vlasništva SPC nad manastirima i crkvama u Crnoj Gori. To je dovoljan broj da projekat uđe u skupštinsku proceduru, o kome će se izjasniti poslanici vladajuće većine – DPS, Socijaldemokrate, Bošnjačka stranka, Hrvatska građanska inicijativa, koalicija “Albanci odlučno” – dok su u opoziciji – Demokratski front, Ujedinjena Crna Gora, SDP, Demos i nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović. Traži se, istovremeno, i vraćanje u vlasništvo države svih crkava i manastira koje su sagrađene u Crnoj Gori do 1. decembra 1918, nakon čega su, kako tvrde u

Svako se hladi kako zna i ume. Ali nekim usijanim glavama u Hrvatskoj izgleda ništa ne pomaže U celom regionu udarile velike vrućine. Svako se hladi kako zna i ume. Ali nekim usijanim glavama u Hrvatskoj izgleda ništa ne pomaže. Hrvatska desnica pokušava da animira celu državu da iz Sabora istera Srbe. Pod parolom “Narod odlučuje”, ekstremisti u “lepoj njihovoj” pokrenuli su inicijativu kojom bi smanjili broj nacionalnih manjina u parlamentu i ukinuli im pravo na odlučivanje o najvažnijim temama. Kao što su izbor vlade ili usvajanje budžeta. Nema zbora da je ovakav izbor nastavak njihovog nacionalističkog ludila. Ne samo kod ekstremista, jer je inicijativa za raspisivanje referenduma “overena” sa

Okupljaju javne ličnosti koje će pokušati da promene negativnu sliku o tom vojnom bloku Predstavnici američke ambasade i NATO pojačali su aktivnosti na približavanju Srbije zapadnoj vojnoj alijansi, a kruna tih težnji trebalo bi da bude osnivanje neformalnog “kluba 100” u koji bi ušli profesori univerziteta i javne ličnosti s ciljem da otvoreno propagiraju napuštanje dosadašnjeg kursa neutralnosti – saznaju “Novosti”. Prema odlično obaveštenim izvorima našeg lista, drugi sekretar u ambasadi SAD Džon Bovermaster nedavno je potvrdio da će se sredinom septembra, na Fruškoj gori, okupiti grupa profesora radi priprema i edukacije za popularizaciju NATO. Pošto Bovermaster napušta funkciju, plan je da projekat koji je on započeo završi njegov naslednik

Potresno kazivanje svetske legende fudbala Milutina Šoškića, o detinjstvu u Metohiji koje mu je obeležilo život i ponovnom susretu sa zavičajem Dok sam gledao kolone našeg nesrećnog naroda koji beži sa svojih kosmetskih ognjišta, u licu svakog deteta video sam svoje. Te slike progona oživele su u meni svu patnju detinjstva, koje je najsnažnije upisano u moj život. I da vam kažem: da trajem još čitav vek, a moj životni je pri kraju, one će me ispratiti kao da se dešavaju u trenutku rastanka. Milutin Šoškić, svetska legenda fudbala, dok nam je ovo govorio, nije mogao da se odupre jurišu emocija. One su sad, upravo sad provalile mrežu, kao najvrelija

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Sarajevu podržao zakon o zemljišnim knjigama. Marčeta: Nastavlja se etničko čišćenje srpskog naroda. Dokazivanje porekla Ustavni sud Bosne i Hercegovine je utvrdio da je Zakon o zemljišnim knjigama FBiH u skladu s Ustavom BiH. Ocenu ustavnosti Zakona o zemljišnim knjigama FBiH, Ustavni sud BiH davao je na zahtev 29 poslanika NS RS i to nakon tvrdnje mnogih da je taj zakon diskriminatorski, jer se, kako navode, putem njega otima imovina Srba koji su nekad živeli u FBiH. Ovakvom odlukom Ustavnog suda BiH nisu zadovoljni predstavnici Srba u Federaciji BiH, ali ni predstavnici Srba koji su proterani iz Federacije BiH. Mile Marčeta, srpski delegat u

Stručnjaci s pravom upozoravaju da bi država trebalo da promeni odluku o označavanju državljanstva u pasošima. Korišćenje sintagme “državljanstvo Republike Srbije” umesto “srpsko” nastavak je samoporicanja srpskog naroda Inicijativa Fevzije Murića, malo poznatog političara iz Novog Pazara, ima veći uticaj na institucije Republike Srbije od profesora, lingvista pa i Srpske akademije nauka i umetnosti. Bilo je dovoljno da Fevzija kaže da ga vređa što mu u pasošu piše da ima srpsko državljanstvo, pa da ombudsman Zoran Pašalić napiše preporuku da se, umesto toga, napiše – “Republike Srbije”. Poslednji je trenutak da država posluša struku i povuče spornu odluku. Iako deluje da je reč o birokratskoj izmeni, iza nje se krije

Matija Bećković, Slavica Đukić Dejanović, Muharem Bazdulj i Sanda Rašković Ivić govore za ”Novosti” o tome da li bi država trebalo da promeni odluku o označavanju državljanstva u pasošima MATIJA BEĆKOVIĆ, akademik – Zamislite da neko traži državljanstvo Amerike, a neće američko državljanstvo. Da li bi to bio razlog da mu državljanstvo daju, ili bi ga zbog toga odbili? Ovakvo pitanje nigde u svetu nije zabeleženo do sada, ni tokom naše istorije. SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ, ministar bez portfelja – Kao multinacionalna zemlja treba da damo pravo svakom građaninu da se izjasni o svom državljanstvu u skladu sa tom činjenicom. Formulacijom o državljanstvu Republike Srbije ne prejudiciramo nacionalnu pripadnost. Građanima Srbije

Umesto da olakša ostvarenje uzurpiranih imovinskih prava srpske države i Srba u Hrvatskoj, EU „mudro“ ćuti, a njena članica Hrvatska se prema tim pravima ponaša još bahatije i bezočnije Sa ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju porasla je i nada da će mnogi nerešeni srpski problemi sa ovom bivšom jugoslovenskom republikom biti razrešeni. Od potraživanja države Srbije, preko statusnih pitanja Srba u Hrvatskoj, pa do ličnih imovinskih pitanja prognanih i izbeglih Srba… Nažalost, od nade je ostala samo pusta želja, jer se tek ispod plave zastave sa žutim zvezdicama pokazalo sve licemerje, do tada prikrivano obećanjima i obavezivanjem na evropske norme i standarde. Koji za Srbe, očigledno, ne važe. SPORNI ZAKON

BEOGRAD – Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je kao “još jedan dokaz ustašizacije hrvatskog društva” činjenicu da je ekstremno desničarska grupa “Narod odlučuje” za dve nedelje prikupila 450.000 potpisa s ciljem da se na referendumu ukinu prava poslanicima nacionalnih manjina da odlučuju o budžetu i izboru Vlade.  “U ovom, kao i mnogim drugim slučajevima, prava meta napada su Srbi. Proustaške snage ne mogu da se pomire sa činjencom da u Hrvatskoj ima još, makar malo, Srba i njihovih političkih predstavnika”, ocenio je Linta u izjavi za javnost. Prema njegovim rečima, zbog toga nastoje na razne načine da preostalim Srbima u Hrvatskoj pošalju jasnu poruku da ne mogu imati

Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta poziva Srbe iz Federacije BiH koji žive u Srbiji i širom svijeta da se prijave na glasanje van BiH za opšte izbore u BiH do 24. jula 2018. godine Pravo da glasaju izvan Bosne i Hercegovine na opštim izborima u BiH, koje će se održati 7. oktobra 2018. godine, imaju dvije kategorije građana 1. Izbjegla lica iz Bosne i Hercegovine koja su se nalazila na popisu stanovništva 1991. Izbjegla lica koja žive van BiH, a žele da učestvuju na izborima, moraju da se prijave za glasanje do 24 .jula, a prvi korak je da popune obrazac prijave za glasanje van BiH PRP-1. Dokumenti