Тамара Опачић Члан Српског националног виjећа (СНВ) Тамара Опачић рекла jе да jе у првих пет мjесеци ове године у Хрватскоj забиљежено више случаjева насиља над Србима него током циjеле 2014. године, коjа jе назначена као кризна. Она jе оциjенила да jе ситуациjа увиjек таква када “Хрватска демократска заjедница (ХДЗ) покушава да се домогне власти”. “Сваки пут уочи избора на коjим покушаваjу да се домогну позициjе догађа се све више напада на припаднике српске мањине”, рекла jе Опачићева за “Блиц” Она jе нагласила да су подаци до коjих jе дошла истражуjући нетрпељивост према Србима забрињаваjући, али да на извjештаj ниjе реаговао нико из Хрватског сабора, Виjећа Европе, Европске комисиjе и

ОБИЉЕЖАВАЊЕ  СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ГОЛГОТЕ И СТРАДАЊА БОРАЦА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ НА ЛИЈЕВЧУ ПОЉУ И КАМНИШКОЈ БИСТРИЦИ 12. jун – (Петак) У Бањоj Луци, у просториjама Светосавског омладинског клуба, (Б. Милосављевића бр 8. други спрат) са почетком у 19:00 часова, биће промовисана књига „Кроз пакао и натраг“ о коjоj говоре jереj Драган Груjић, проф.др  Радивоjе Керовић и Миро Микетић, писац и свjедок страдања. 13. jун – (Субота) служба Божиjа у Православноj цркви Св. Кирила и Методиjа  у Љубљани. 13. jун – У Камнишкоj Бистрици биће освештана капела и одржан помен настрадалим борцима ЈВО. 14. jун – (Недjеља) – У 9:00 почеће Св.архиjереjска Литургиjа у цркви Преображења Господњег у Разбоjу,

Умировљени епископ Атанасиjе Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасиjе поручио jе да се треба борити за чистоту српског jезика и писма, да Срби имаjу jедно писмо-ћирилицу и да ниjе добро што неки књижевници заступаjу став да су Срби народ два писма. “Нема два писма ни у jедном народу, нити су два писма богатство. То jе исто као што су заступали братство и jединство, па смо обоjе изгубили”, рекао jе владика Атанасиjе синоћ у Требињу на предавању о теми “Слово о Ћириловом писму”. Истичући да jе ћирилица своjствена српском идентитету и jезику, Атанасиjе jе нагласио да jе то разлог због чега се не смиjу стидjети ћирилице jер jе она супериорниjа од

Између Србиjе и Хрватске би поново могло доћи до варница због инцидента у коjем jе ове седмице у приватни стан српског дипломате у Загребу упао хрватски полицаjац – пишу “Вечерње новости”. Хрватски полицаjац jе у уторак увече упао ненаjављен и без икаквог одобрења у стан српског дипломате у амбасади у Загребу и то док оваj дипломата ниjе био у њему. Извори листа наводе да отправник послова Амбасаде Србиjе у Загребу Боса Продановић ниjе добила званично обjашњење хрватских власти о разлозима упада полицаjца у стан српског дипломате. Према информациjама листа, Амбасада Србиjе у Загребу већ jе због овога упутила протест хрватском министарству спољних послова. Хрватски полицаjац jе овим поступком повриjедио Бечку

Споменик на Љубићу код Чачка Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да jе битка на брду Љубић код Чачка, гдjе се данас обиљежава 200 година од тог догађаjа, била jедна од прекретница у Другом српском устанку. Савановић, коjи присуствуjе централноj манифестациjи, рекао jе Срни да се ни данас не смиjе заборавити да jе слобода претпоставка за живот у миру и да jе то порука свим политичарима и политикама. Према његовим риjечима, ратови, окупациjе и борба често су погађали српски народ, што свjедочи о његовоj патњи кроз историjу и високоj циjени коjом jе плаћао своjу слободу. “И данас имамо ситуациjе гдjе не можемо бити опуштени и

Када би Немачка поставила питање имовине подунавских Немаца, онда би Србиjа могла да тражи накнаду штете за агресиjу Немачке на Југославиjу. Недавна рехабилитациjа ђенерала Драже Михаиловића изазвала jе пуно полемике у Србиjи. Поново су се распламсале страсти између потомака четника и партизана. Србиjи и Србима jе потребно национално помирење. Нека се решавање компликованих питања, како ослободилачког, тако нажалост и братоубилачког рата, што пре препусти историjи. Грађани Србиjе нису свесни да увелико теку неки други процеси рехабилитациjе, коjи далекосежно могу да нанесу велику штету и буду темељ нових великих неправди. Ради се о рехабилитациjи фолксдоjчера – некадашњих држављана Краљевине Југославиjе, коjи су после пораза нацистичке Немачке у Другом светском рату делом

Вељко Џакула Предсjедник Српског демократског форума у Хрватскоj Вељко Џакула сматра исхитреном изjаву хрватског премиjера Зорана Милановића у коjоj се наводи да Хрватска неће примати “политичке оптужнице” из БиХ. “Треба пустити тужилаштвима БиХ и Хрватске да сарађуjу као што су сарађивали и до сада. Ратне злочине треба процесуирати и не треба затварати очи пред њима”, рекао jе Џакула Срни. Џакула jе закључио да тужилаштва БиХ и Хрватске требаjу сарађивати када jе риjеч информациjама и истрагама о почињеним ратним злочинима, те да људи коjи су починили ратне злочине одговараjу, како би жртве добиле било какву сатисфакциjу. Предсjедник Владе Хрватске Зоран Милановић упозорио jе БиХ да Хрватска више неће примати “политичке оптужнице”

Теразиjе Хрватска привредна комора тужила jе Србиjу Европском суду за људска права у Стразбуру незадовољна што не може да дође до некретнина у Србиjи за коjе сматра да jоj припадаjу. Београдске “Вечерње новости” пишу да jе у Привредноj комори Србиjе (ПКС) потврђено да jе хрватска комора jош 26. новембра 2004. године подниjела тужбу пред Трговинским судом у Београду против ПКС и Привредне коморе Црне Горе. Тужбеним захтjевом jе тражено да суд утврди како jе она сувласник 23 одсто некретнина коjе припадаjу туженима као правним сљедбеницима Привредне коморе Југославиjе, а риjеч jе о непокретностима од изузетно велике вриjедности. Те непокретности су на Теразиjама 23, у Кнез Михаиловоj 10, Дечанскоj 8, као

Министар за избjеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш потписао jе са бискупом бањалучким Фрањом Комарицом уговор о партнерству и сарадњи у процесу реализациjе проjеката одрживог повратка, коjим jе министарство обезбиjедило средства за реализациjу проjекта обнове католичке капеле у Челинцу. Министар за избjеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш потписао jе са бискупом бањалучким Фрањом Комарицом уговор о партнерству и сарадњи  фото: СРНА Чордаш jе истакао да jе Министарство за избjеглице и расељена лица и раниjих година пружало подршку проjектима обнове и изградње вjерских обjеката на простору дjеловања Бањолучке бискупиjе, као и у другим диjеловима Републике Српске. Он jе подсjетио да обнова вjерских обjеката има веома велики утицаj

Када се говори о Србиjи данас, често се, у незадовољству њеним међународним положаjем, користи реч окупациjа. И заиста, много jе примера вазалног или колониjалног положаjа данашње Србиjе. Слободан Антонић (Фото: Медиjа центар Београд) Пише: Слободан Антонић Рецимо, амбасадор ЕУ у Београду, Маjкл Девенпорт, заjедно са министрима, седи на седницама Владе и учествуjе у њеном раду. Или, амбасадор САД у Београду одређуjе („препоручуjе“) кога би Србиjа требало да именуjе за следећег амбасадора у Вашингтону. Или, српски премиjер моли ММФ да грађанима Србиjе не одреди превелико поскупљење струjе. Или, у току jе ратификациjа Споразума о слободном проласку НАТО трупа и коришћењу воjне инфраструктуре Србиjе (ИПАП), по коме ће НАТО моћи да пролази

Хрватски агресори у Мркоњић Граду 1995. Премиjер Зоран Милановић упозорава да Хрватска више неће примати “политичке оптужнице” за ратне злочине и поручуjе сусjедним државама да гледаjу своj посао, а Хрватска ће гледати своj. Влада Хрватске дониjела jе Закључак о сарадњи са БиХ о пружању правне помоћи у казненим стварима, коjим одбацуjе наводе правосудних тиjела из БиХ да jе хрватска воjска судjеловала у “удруженом злочиначком подухвату” током рата на подручjу бивше СФРЈ. Хрватска, како jе речено, не смиjе допустити акте коjи су против њених националних интереса. “Правосудна тиjела БиХ упућуjу акте коjи вриjеђаjу правни поредак, не произлазе из међународних споразума и искривљуjу слику ратних догађања у БиХ” – наводи хрватски министар

Јосеф Леви Срби су jедна од риjетких нациjа коjа jе у потпуности била на правоj страни током Другог свjетског рата, изjавио jе амбасадор Израела у Београду Јосеф Леви. Он jе истакао да Срби немаjу чега да се стиде у вези са борбом против нацизма, jер су jедан од риjетких народа у Европи коjи jе имао храбрости да се бори против нацистичке Њемачке без оклиjевања и страха. “Нећу да се укључуjем у полемику о четницима и да процjењуjем да ли су били добри или лоши, али сматрам да циjела Србиjа нема чега да се стиди у вези са борбом са нацистичким злом у Другом свjетском рату”, рекао jе Леви за “Вечерње

СПЦ упркос наjави диjалога, не мења став о контоверзном надбискупу. Комисиjу за диjалог са католицима водиће митрополит Порфириjе КАРДИНАЛ Алоjзиjе Степинац не може да буде ослобођен одговорности за геноцид коjи jе Независна Држава Хрватска спровела над српским, jевреjским и ромским народом. Зато jе његова канонизациjа, иако jе на делу улепшавање његове улоге из тог времена, неприхватљива. Ово jе кључни став Српске православне цркве према процесу проглашења Степинца за светитеља, коjи ће бити полазиште за разговоре на ову тему са Римокатоличком црквом. Свети архиjереjски сабор СПЦ саопштио jе да jе прихватио диjалог са Хрватском бискупском конференциjом о улози загребачког надбискупа и званичног викара НДХ током Другог светског рата. На челу комисиjе,

Књига Епитафи за незнане Позивамо Вас, на промоциjу књиге нових и изабраних п(j)есама Анђелка Анушића Епитафи за незнане (Бранково коло, Сремски Карловци, 2015.) О књизи посвећеноj двадестогодишњици изгона краjишких Срба говоре:   Драгана Крагуљ Михаило Орловић Златко Јурић и аутор   Културни центар Бански Двор, Бања Лука, четвртак 04. jун 2015. године у 19 часова. (Из предговора Ђорђа Нешића) Централна тема Анушићевог опуса jе удес национа и сагледавање садашњег усуда у историjском контексту. Пjесник  jе на лицу мjеста, учесник и свjедок збивања. Он одмах искуством и поетским нервом спознаjе историjску цикличност удеса. Иако су многе Анушићеве пjесме насловљене и интониране страдалнички (тужбалица, риданица, опело, jектениjе), аутор има критички приступ материjи

Чланови Сабора Српске православне цркве Свети архиjереjски сабор СПЦ одлучио jе да прихвати диjалог са Римокатоличком црквом поводом њене намjере да канонизуjе контроверзног кардинала Алоjзиjа Степинца, надбискупа загребачког за вриjеме Другог свjетског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ. Диjалог ће бити вођен са Хрватском бискупском конференциjом, а у ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, формирати одговараjућу комисиjу, саопштено jе из СПЦ. У саопштењу се наводи да ће бити разговарано о Степинчевоj улози у том трагичном раздобљу, и то у контексту српско-хрватских односа у 20. виjеку. За предсjедника сталне саборске Комисиjе за диjалог са Хрватском бискупском конференциjом именован jе митрополит загребачко-љубљански Порфириjе, за предсjедника Одбора за Јасеновац