Po nedavno donetom zakonu o ratnim memorijalima neće biti dozvoljeno podizanje spomen-obeležja zločincima i ubicama Spomen-ploča Aćif-efendiji u Novom Pazaru i Oslobodilačkoj vojsci Preševa, Bujanovca i Medveđe u Preševu biće uklonjeni najverovatnije već na jesen. Istu sudbinu doživeće i sva ostala obeležja u Srbiji posvećena osvajačima, ratnim zločincima i teroristima. Više neće biti prihvaćena nijedna inicijativa koja vređa verska i nacionalna osećanja, istorijske tekovine, veliča fašističke i separatističke ideje i o njima neće odlučivati pojedinci, već država. Spisak spomenika nedostojnim ličnostima je podugačak, a najveći broj njih se nalazi na jugu Srbije i Vojvodini. Svi oni biće na dnevnom redu Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova čije osnivanje se očekuje

U Hrvatskoj je poslednjih dana intenzivirana medijska hajka povodom proslave Ivanjdana u Medaku kod Gospića, koje organizuje KUD Krajina iz Beograda. Manifestacija koja bi trebalo da se održi 7. jula u porti lokalne crkve, više hrvatskih portala je već nazvala „okupljanjem četnika“, a neki postavljaju otvoreno pitanje: „Hoćemo li to dopustiti?“ „Po internetu se već dele i slike diploma koje će dodeljivati učesnicima sa logom KUD Krajine. Zamislite, sve to pored Gospića i stradalih hrvatskih sela. Tih par dana Gospićem će se oriti četničke pesme“, stoji u „upozorenju“ sajta „slobodnalika“. Na sajtu „likaplus“ se ide i korak dalje, pa pesme KUD Krajina porede sa pesmama Marka Perkovića Tompsona. „Tompsona zabranjuju

Peti Hrvat osuđen zbog nacizma u Blajburgu. Kao i ostali uhapšeni Hrvati, pred sudom pokajao U sredu je u Klagenfurtu završeno poslednje suđenje uhapšenim na ovogodišnjem skupu u Blajburgu, koji je zvanično prijavljen kao verska komemoracija za poginule krajem Drugog svetskog rata, dok su ga evropski mediji opisali kao „najveće okupljanje neonacista u Evropi“. U skladu sa strožim pravilima za održavanje ovog skupa, ove godine je u Blajburgu zbog neonacističkih i ustaških ispada uhapšeno nekoliko Hrvata, koji su mesec i po dana proveli u istražnom pritvoru u Klagenfurtu. Poslednji među njima, tridesetogodišnji Hrvat, u sredu je osuđen na uslovnu kaznu od 15 meseci zbog kršenja austrijskog Zakona o zabrani nacističkih simbola. On je

  U Vindzoru, gradu na jugu Kanade, italijanska zajednica je podigla toranj sa satom u znak sećanja na dr Lazara Jovanovića, koji je punih pedeset godina danonoćno lečio i pomagao imigrantske porodice. Čuveni lekar, za koga ističu da je bio „Srbin po rođenju i Italijan u srcu“, preminuo je 2004. godine ali pacijenti i njihovi potomci i dalje pamte njegova humana dela. U središnjem delu Male Italije u Vindzoru, ulica Iri je bila zatvorena za saobraćaj jer je italijanska zajednica svečano otkrila spomenik ‒ toranj sa satom ‒ u znak poštovanja i ljubavi prema izuzetnom čoveku, lekaru i humanisti dr Lazaru Jovanoviću. Okupili su se članovi odbora za uređenje tog

Policija Republike Hrvatske uhapsila je Daneta Lukajića kao osumnjičenog za ratne zločine u logoru Manjača i tako poremetila „pakt o nenapadanju“ između Milorada Dodika i Dragana Čovića za procesuiranje pojedinih ratnih zločina. Žurnal analizira koliko ovo hapšenje ima uzročno-posljedičnu vezu sa istragom Tužilaštva BiH o ratnim zločinima HVO-a na području Kupresa. Hapšenje penzionisanog pukovnika Vojske Republike Srpske Daneta Lukajića u Hrvatskoj, izazvalo je neuvijenu reakciju predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika. Zaprijetio je posljedicama ukoliko Lukajić ne bude brzo oslobođen. „Hrvatskoj bi to bilo najpametnije da učini zbog dobrih odnosa koje njegujemo i pokušavamo izgraditi i s Hrvatima u BiH“, rekao je Dodik. Hrvatska je policija saopštila da je Lukajić uhapšen

Zgrada Komande Kopnene vojske Srbije, na Trgu kralja Aleksandra u Nišu, uskoro će biti otvorena za posetioce jer se u njoj nalazi svojevrstan muzej u kome se, slikom i rečju, prati srpska istorija  kroz vekove. Priredio: Đorđe Bojanić U muzeju je jedinstveno i profesionalno satkana celokupna istorija Srpskog naroda, inpresivno, očaravajuće, urađeno je ono na šta se čekalo decenijama, ono što Srbija nije imala do sada, celokupna Srpska istorija na jednom mestu. A za sve ovo najzaslužniji je komandant Kopnene vojske Srbije general Milosav Simović i njegovi saradnici. Muzej Kopnene vojske nalazi se u holovima Komande na svim spratovima na oko hiljadu metara kvadratnih površine i nastajao je od 2015.

Pristupanje Hrvatske EU bilo je prije svega psihološki važno Hrvatima jer su željeli da se distanciraju od postjugoslovenskih država na jugu, i istovremeno da se okonča era tranzicije, ali je nakon prijema uslijedilo jačanje ekstremno konzervativnih, nacionalističkih i liberalnih snaga, navodi „Standard“. U tekstu povodom pete godišnjice od prijema Zagreba u EU, bečki dnevnik navodi da je i u Hrvatskoj, kao i u mnogim drugim zemljama centralne i istočne Evrope, brzo nakon pristupanja bilo primijetno da Brisel više ne može da izvrši nikakav reformski pritisak, a to je vodilo ka jačanju ekstremno nacionalističkih snaga. One su ćutale do članstva, a potom se formirale prije svega u civilnom društvu i agitovale

I posle sedamdeset godina, još se ne zna puna istina o stradanjima pisaca zbog rezolucije Informbiroa Kad kamen Svetog Grgura progovori, onda će se tek znati puna istina o stradanju zatvorenika i metodama po kojima su “prevaspitavani”. Pravi golootočani dugo su bili u zaveri ćutanja. Ovaj period nedovoljno je obrađen i u književnim delima, jer biti označen kao informbiroovac nije bila nikava preporuka u doba Josipa Broza Tita. Zato su mnogi događaji i 70 godina od usvajanja Rezolucije Informbiroa u Bukureštu, kojom je ozvaničen raskol Titove Jugoslavije i Staljinovog Sovjetskog Saveza, prekriveni velom tajni. Književnost je “otvorila” Goli otok, ali mnogi od pisaca, njih četrdesetak, koji su bili u ovom

Sukob Tita i Staljina bio je sukob dve autoritarne ličnosti i ostavio je mnoge posledice u srpskom društvu, neke trajno. Rezolucija Informbiroa, koji je kao krovna organizacija svih komunističkih partija sveta zamenio Kominternu, u kojoj je kritikovano jugoslovensko komunističko rukovodstvo a koja je usvojena baš na Vidovdan 1948. u Bukureštu, izazvala je prvi ozbiljniji tektonski poremećaj na svetskoj političkoj sceni posle Drugog svetskog rata. Štaviše, Titovo „Istorijsko ’ne‘“ Staljinu bio je jedini uspeli pokušaj da se jedna evropska komunistička partija otrgne kontroli Komunističkoj partiji Sovjetskog Saveza. Na sukob dve komunističke partije, jugoslovenske i sovjetske i dva autoritarna lidera, Tita i Staljina, uticao je neobičan splet okolnosti na Balkanu tih godina. Titove ambicije išle su mnogo dalje od uspostavljanja komunističke vlasti

U policijsko-bezbednosnim agencijama često je više zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina nego srpskih građana, koji imaju status konstitutivnog naroda u BiH Od našeg dopisnika Sarajevo – Konstitutivnost tri naroda u BiH, kao temeljna ustavna kategorija, po svemu sudeći, izgubilo je svoj smisao u Federaciji BiH (FBiH), zahvaljujući odnosu lokalnih vlasti prema malobrojnim Srbima koji su ostali ovde da žive. Zapošljavanje je samo jedan od  primera koji svedoči o ignorisanju legitimnih i ustavnih prava Srba, što potvrđuju i zvanični podaci da u FBiH postoje institucije u kojima ima više zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina nego srpskih građana, koji imaju status konstitutivnog naroda u BiH. Zabeleženi su slučajevi u kojim Srba uopšte nema, naročito na

U istoriji našeg naroda Vidovdan ima višestruku simboliku i smatra se mitskim datumom. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 28. juna 2016. godine. VIDOVDAN. Istoričari ga „krste“ kao praznik srpske sudbine, dan srpskih pobeda i poraza, sinonim velikih nacionalnih nadahnuća, kao jedan od najdramatičnijih datuma u našoj istoriji… Svakog 28. juna sećamo se kosovskih junaka, ali i svih iskušenja sa kojima se suočavao srpski narod. I u prošlosti i u savremenoj istoriji, kažu istoričari, Srbija je na Vidovdan morala da donosi teške odluke, da bira put. Ima, međutim, i onih koji misle da je Vidovdan neprikladan praznik, dan kada se slave poraz i

Videh jutros kurira na ulici koji pita jednu ženu kako želi da pošalje paket. Odmah sam pomislio na čuvene „pakete mera“ za ovo i ono, na zločine koje nam pakuju, na provokacije koje su nam upakovali u sport i na sve ostalo što se Srbima dalo zapakovati i napakovati. Narod smo koji stalno nešto šalje, a ništa za poslato ne dobija. Dali smo sve od sebe da prema svim komšijama i ostalima budemo popustljivi i navodno pošteni, a u našoj popustljivosti i poštenju ogleda se samo jedan veliki kukavičluk. Kukavičluk iza još jednog paravana – paravana napretka i demokratije. Dozvolili smo da samima sebi budemo na poslednjem mestu, jer bi

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić predlaže da Hrvatska riješi problem demografskog pada tako što će vratiti Srbe, koji su pod pritiskom ili dobrovoljno, napustili tu zemlju devedestih godina prošlog vijeka. „Hrvatska je vijekovima domovina Srbima, isto koliko i Hrvatima. Njihovi preci su, na različite načine, unapređivali hrvatsku ekonomiju, kulturu, školstvo i sport“ – ističe Klasić. On navodi da ti odnosi nisu uvijek bili dobrosusjedski o čemu najprije svjedoče godine Drugog svjetskog i kasnijeg „domovinskog rata“ devedesetih godina. „Tragične događaje ne možemo izbrisati iz prošlosti, niti ih smijemo negirati. Naprotiv, trebamo ih racionalno sagledati, izvući pouke i nastojati ih ne ponoviti“ – navodi Klasić. On ocjenjuje da tako razmišljaju zreli narodi koji