После инициjативе градоначелника Новог Сада на Петроварадинскоj тврђави поставиће се спомен-обележjе Ђорђу Петровићу Карађорђу ИНИЦИЈАТИВА градоначелника Милоша Вучевића да се на Петроварадинскоj тврђави постави спомен-обележjе Ђорђу Петровићу Карађорђу (1762-1817) биће реализована почетком наредне године – потврђено jе jуче „Новостима“ у Савету за културу Скупштине града. По речима кустоса Музеjа Новог Сада и магистра историjских наука, Синише Јокића, коjи jе уjедно на челу Одбора, спомен-плоча са пригодним текстом биће постављена на здању Официрског павиљона, у коjем jе вожд од 31. октобра 1813. до jануара 1814. био привремено смештен са сином, док су супруга и остала деца били склоњени у Сремске Карловце. – Примерениjа jе спомен-плоча, а не споменик у природноj величини,

Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић сматра да jе веома важно да се сва енергиjа усмjери на заштиту и очување српског jезика, jер су jезик и писмо наjвеће културне творевине, коjе се мораjу сачувати, у интересу очувања сопственог културног идентитета. Малешевић jе истакао да jе за њега као министра прихватљиво само оно што jе у оквиру Устава Републике Српске и законских оквира у области образовања, а Уставом jе утврђено да су службени jезици Републике Српске jезик српског народа, jезик хрватског народа и jезик бошњачког народа. – Према творбеним правилима српског jезика, jедино jе могуће тумачење jезика по народу, како jе и Устав Републике Српске прописао, а никако према

Пише: Жељко Цвиjановић 1. Никад Александар Вучић на неки пут ниjе отишао праћен толиком количином исфолиране бриге као ове недеље у Москву. Стране дипломате, локални новинари, идеолози дилетанти, чак и понеки сарадник, у хору су га подсећали да jе Русиjа с оне стране историjе, канибалско племе са крстарећим ракетама. А он jе нешто друго, Европеjац и реформатор коjи ће Русима увести санкциjе jер хоће у ЕУ; он, коjи jе усвоjио аксиом Латинке Перовић и овдашње идиотске елите како jе одрицање од државних и националних интереса услов модернизациjе земље; он, коjи jе, писали су, у СНС управо завршио своjу Осму седницу, показуjући колико jе „наш“, а не „њихов“, „светлосним годинама удаљен,

Односи Туске и Србиjе, коjи се у економскоj сфери убрзано развиjаjу, на политичком плану су и даље таоци неоосманистичких амбициjа Анкаре, сматра исламолог Дарко Танасковић. Танасковић jе навео да jе доласком на власт партиjе Таjипа Ердогана примjетно оjачало неоосманистичко усмjерење турске спољне политике, коjа jе такав курс заузела jош почетком деведесетих година 20. виjека. Он jе за „Бчиц“ рекао да Турска покушава да се ослонцем на балканске муслиманске заjеднице што чвршће „укотви“ као доминантна регионална сила с тим што се у новиjе вриjеме то настоjи реализовати дискретниjе, а не наметљиво као приjе неколико година. Према његовим риjечима, неоосманистичку доктрину први jе теориjски заокружио Ахмет Давутоглу, своjевремено универзитетски професор међународних односа

  Српска православна црква данас прославља Светог апостола и jеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског. Свети апостол Лука родом jе из Антиохиjе. У младости jе изучио грчку филозофиjу, медицину и живопис. У вриjеме Христове дjелатности на земљи, Свети Лука дође у Јерусалим, гдjе видjе Спаситеља лицем у лице, чу његову спасоносну науку и би свjедок чудесних дjела његових. Повjеровавши у Господа, Свети Лука би уврштен у седамдесет апостола. Заjедно са Клеопом видио jе васкрслог Господа на путу за Емаус. По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохиjу и постао сатрудник апостола Павла. Са апостолом Павлом путовао jе у Рим обраћаjућу Јевреjе и незнабошце у вjеру Христову. На

У рускоj приjестоници Москви отворен jе нови музеj посвећен милионима жртава совjетских радних логора од 1930. до 1950. године у такозваном систему гулага. Отварање се подударило са националним Даном сjећања на жртве совjетског диктатора Јосифа Стаљина. Имена хиљада жртава прочитана су раниjе у близини Лубjанке, бивше базе руске таjне полициjе КГБ-а. У новоотвореном музеjу на пет спратова приказани су лични предмети затвореника, величине ћелиjа и оригинална врата из логора у забаченим градовима Магадан, Анадир и Воркута. У jедноj ћелиjи било jе затворено око 170 људи. У музеjу су изложени и меци и чауре са мjеста погубљења, као и жица коjом су затвореници везивани. Према неким процjенама у Стаљиновим такозваним чисткама

Стотињак младих из Републике Српске посjетило jе Скупштину Србиjе гдjе их jе примио предсjедник скупштинског Одбора за диjаспору и Србе у региону Миодраг Линта коjи им jе поручио да треба да чуваjу српски идентитет, jезик и ћирилично писмо. Приjему jе присуствовала и помоћник министра за омладину у Министарству породице, омладине и спорта Републике Српске Бранка Малешевић. Линта jе истакао да jе веома важно да млади из Републике Српске посjећуjу Србиjу што чешће и у што већем броjу, jер jе то jедан од начина да се шири културно и духовно jединство српског народа. „Само међусобним познавањем ствара се позитивна клима међу нама, а људи коjи се упознаjу ствараjу и заjедничке вриjедности.