Danas se navršava se 75 godina vojnog prevrata izvršenog 27. marta 1941. godine Martovski prevrat je odredio sudbinu Jugoslavije i trasirao njen dalji put ka bloku zemalja protivnica nacističke Nemačke. Puč je izvršen u jedan sat po ponoći, 27. marta 1941. godine, a čim je informacija dospela u narod izbile su masovne ulične demonstracije u znak podrške građana puču. U Beogradu, drugim srpskim gradovima, ali i širom Jugoslavije građani su uzvikivali parole „Bolje rat nego pakt“ i „Bolje grob nego rob“. Britanski lider Vinston Čerčil izjavio je tada da je „Jugoslavija pronašla svoju dušu“. Pučem je poništeno potpisivanje protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (Nemačka, Italija i Japan) od 25.

Umesto Narodnom muzeju iz Uđica, organizacija obeležavanja 75. godišnjeice bitke na Kadinjači ove godine poverena je privatnoj agenciji „Gelsik”, koja je između ostalog registrovana i za bankarstvo i računovodstvene usluge ORGANIZACIJA obeležavanja 75. godišnjice bitke na Kadinjači prvi put je ove godine poverena privatnoj ageciji “Gelsik”, a ne Narodnom muzeju iz Užica. Ministarstvo za rad je ovaj posao na konkursu dodelilo firmi registrovanoj između ostalog i za bankarstvo i računovodstvene usluge. Kako kaže Nikola Gogić, direktor Narodnog muzeja, niko im nije pojasnio kriterijume po kojima je odluka doneta, s obzirom na to da su oni dali najnižu ponudu. U Ministarstvu rada odgovaraju da oni godišnje organizuju 24 državne ceremonije i

Sve tajne progona profesora Beogradskog univerziteta krajem 1944. godine. Posle rata na udaru desetine profesora BU, kao i naši najugledniji naučni radnici SRPSKA inteligencija često je u našoj istoriji, od Rastka Nemanjića i turskog doba do današnjih dana, plaćala danak neposlušnosti. Hirovi domaće i strane okupacione vlasti nizali su se jedan za drugim, praktično bez ozbiljnijeg prekida, od pojave prvih učenih ljudi. Ne zna se koja je vlast u tome bila revnosnija, a koji progoni srpskih umova veći i pogubniji. Ipak, jedna čistka se izdvaja i može se nazvati jednom od najvećih hajki na nacionalnu inteligenciju. Bilo je to krajem 1944. godine. U Srbiji je počeo progon nekoliko desetina istaknutih

Savez Sokola kraljevine Jugoslavije smatrao je da jedino nacionalna država pruža sigurno jemstvo za opstanak i dalji privredni i kulturni napredak. Zato su vaspitavali svoje članove kao buduće branioce naroda i otadžbine pripremajući ih za buduća iskušenja. Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Sarađivali su sa sličnim organizacijama Narodnom Odbranom, Savezom dobrovoljaca, Aero-klubom, Jadranskom stražom … . Pri sokolskim društvima radili su streljački odseci. Odseke su vodili aktivni i rezervni oficiri, članovi sokola. Sokolski rad na polju telesnog vaspitanja obuhvatao je razne grane telesnog vežbanja, a posebno su se negovale vežbe sa elementima vojne obuke. Akcija na narodno odbranbenom polju obuhvatala je šoferske

Sećanje na dan kad je selo Gornja Stražava u februaru 1942. godine izgubilo gotovo sve sposobne muške glave Prokuplje – Polaganjem venaca i prigodnim programom u Gornjoj Stražavi kod Prokuplja odata je pošta streljanim meštanima ovoga sela krajem februara 1942. godine. Predstavnici boračkih organizacija, mesne zajednice i opštine podsetili su se prvih velikih zverstava okupatorske vojske u Toplici početkom Drugog svetskog rata. Kao što je poznato, početkom 1942. godine, s ciljem ostvarivanja plana velike Bugarske, koji nije uspeo u Velikom ratu, nemačku okupatorsku vojsku na jugu Srbije i delu Kosmeta, zamenila je bugarska vojska. U Toplici ona je odmah počela sa hapšenjem i streljanjem svih „sumnjivih“ lica, kao odmazda za

Advokat neće imati uvid u podatke o ratnom premijeru, jer nema zakona o dosijeima. Jedino sud može da zatraži dokumente i oni će tada biti dostavljeni ARHIV ne može da omogući uvid u dosije Milana Nedića advokatu predlagača rehabilitacije. Ovo je za “Novosti ” rekao direktor Arhiva dr Miroslav Perišić i odbacio tvrdnje da ova institucija opstruira rad suda i postupak rehabilitacije premijera Srbije za vreme Drugog svetskog rata. – S obzirom na to da Srbija nije donela zakon o otvaranju tajnih dosijea, koji bi precizirao ko i pod kojim uslovima može imati uvid u dosijea koja je Arhivu Srbije dostavila BIA, dokumenti ostaju zatvoreni za stranke u postupku –