Завршава се поступак рехабилитације премијера Србије за време окупације После три године и једанаест одржаних рочишта, на дванаестом, у среду 11. јула, завршиће се поступак рехабилитације Милана Недића, премијера Србије за време Другог светског рата. Процес ће бити окончан завршном речју правног заступника Зорана Живановића, после чега ће судија Анђелка Опачић, како је најавила, доставити странкама писану пресуду до краја лета. – Очекујем успех у спору јер су све оптужбе на Недићев рачун са правног становишта неосноване – рекао је Живановић за „Новости“. – Током поступка је доказано да нема његове одговорности за Холокауст, оснивање логора, терор над становништвом или издају народа. Посебно је важно што није доказан основ његовог притварања, нити

Код спомен-крста у близини јаме Понор у фочанској мјесној заједници Миљевина данас је служен помен за више хиљада припаднике Југословенске војске у отаџбини, који су убијени у мају 1945. године. Борачка организација Фоче и овог Видовдана се присјетила масовног страдања младих краљевих војника које су партизани заробили у Бици на Зеленгори, а затим их хладокрвно, без суђења, и то након званичног заврштека Другог свјетског рата, ликвидирали, бацањем у јаме. Предсједник фочанске Борачке организације Срђан Станковић каже да су углавном страдали млади војници из Краљева, Ваљева, Крагујевца и Чачка, који су тек били мобилисани. Он наводи да се у том крају Србије још погрешно вјерује да је злочин починило домаће становништво

Суд завршио извођење доказа у поступку рехабилитације. Завршна реч адвоката у процесу заказана за 11. јул Доказни поступак и саслушање сведока у случају рехабилитације Милана Недића, премијера Србије у време Другог светског рата, окончани су у понедељак. Завршна реч адвоката заказана је за 11. јул, после чега ће уследити пресуда, могуће већ до августа. Како је нагласила судија Анђелка Опачић, пресуду неће изнети јавно, већ ће је писмено доставити предлагачима рехабилитације у року од месец дана. Суд је, иначе, одбио поднеске које је предложио заступник предлагача рехабилитације, као и саслушање преосталих сведока, међу којима је и Владимир Ћатовић. Ћатовић је суду предложен као једини сведок који је могао нешто да

Сукоби између Јеврејске општине Београд и Савеза јеврејских општина се настављају. Радмила Петровић: Медић се сагласио са премештањем због тржног центра Сукоб у јеврејској заједници, који је јавно отворио бивши функционер Јеврејске општине Београд Дејан Попов, а који се наставио одговором председника ЈОБ Данила Медића и председника Одбора за надзор над трошењем средстава добијених по Закону о отклањању последица Холокауста, др Хариса Дајча, добија на замаху. Иступање Медића, који је оценио да напади на руководство ЈОБ, са алузијама на малверзације око враћене јеврејске имовине, потпирују антисемитизам и руше напоре да се достојно обележе логори Старо сајмиште и Топовске шупе, испровоцирало је Радмилу Петровић, председника Музејске комисије Савеза јеврејских општина Србије.

У школском дворишту родног села, капетан Славко Цветић сам себи намакао омчу и гурнуо столицу испод ногу Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јуна 2016. године. Рудник – И да је живео до краја рата, нико у Мајдану не верује да би припадник равногорског покрета Славко Цветић погазио заклетву и престао да пуца у окупатора. Нажалост, 13. децембра 1942. године, окончао се његов живот у 27. години, после годину и по дана истинског отпора непријатељу. Немци су га обесили о стару липу пред школом у родном селу. Живих сведока данас нема, али живи још прича о том догађају коју смо чули од

Протеклог викенда бечка Просвјета је поново одржала своје популарне Сусрете и разговоре, 2. јуна у цркви св.Саве у Бечу. Тема је била Краљевина Југославија у 2. Светском рату а предавачи су били Драган Крсмановић, пуковник у пензији и бивши начелник Архива Војске Србије у Београду и Милослав Самарџић, новинар и публициста. Госте је поздравио отац Ненад Михајловић, старешина храма, а пуковник Крсмановић и г. Самарџић имали су надахнут наступ. Ова тема је изазвала велико интересовање публике, а приказано је и пар епизода истоимене серије, која се бави тешким периодом српске историје, омеђеним годинама пре, за време и после 2. Светског рата. По реакцији публике, серија успешно полемише са идеолошки наметнутом

Текст у „Политици” од 6. јуна 2016. године подсетио је на једну од највећих трагедија Србије у току Другог светског рата, експлозију складишта муниције у смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године. Аутор чланка, у неколико кратких реченица, отвара спорно питање узрока који су довели до експлозије од које је погинуло и рањено око 2.000 људи. Српска научна историографија се у претходних 77 година није одредила према овом трауматичном питању. Професор др Бранко Петрановић једини је дискретно наговестио могућност да су резиденти совјетске војне обавештајне службе у Југославији, пуковник Црвене армије Мустафа Голубић и специјалиста за минскоексплозивна средства Матија Видаковић непосредни извршиоци ове диверзантске акције. Истовремено, Петрановић сматра да руководећи органи

Ако погледамо историју читавог региона видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници су, додуше, имали и идеолошки оријентисане људе, али то су углавном били официри који су служили још у краљевској војсци – неко у Босни, неко у генералном штабу заједно са Драгољубом Михаиловићем – и који су ратовали у Првом светском рату или у Балканским ратовима. Међутим, тај део четника

Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је кратер пречника педесет и дубине око девет метара. – Петог јуна 1941. страдало је више од половине грађана Тај 5. јун 1941. године сматра се највећом трагедијом у вишевековној историји Смедерева. Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је на том месту кратер пречника педесет и дубине око девет метара. Незваничне процене говоре да се у тврђави тада нашло више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута. Од силине експлозије на град се у трену сручило око четири хиљаде тона камена из тврђаве, забележили су хроничари. У пречнику од десетак километара

Богатим програмом бројни Дрварчани и њихови гости су у Дрвару обиљежили 74 године од неуспјелог фашистичког десанта на Дрвар. Овој манифестацији, одржаној јуче, присуствовао је велики број Дрварчана, делегација и гостију из цијеле бивше Југославије, рекли су за Срну у организационом одбору ове манифестације. На споменик жртвама антифашистичког терора, поред делегације општине Дрвар, вијенце је положила и општина Источни Дрвар, представници бројних антифашистичких удружења и политичких странака. Начелник општине Дрвар Горан Броћета рекао је да са поносом одају почаст свим Дрварчанима и осталим борцима против највећег непријатеља човјечанства – фашизма. „Велики број Дрварчана је управо у неупјелом десанту дао своје животе за слободу“, рекао је Броћета. Из организационог одбора кажу

Шира јавност мало зна историјску истину о бројним стратиштима која су напојена србском крвљу … У области Фоче, Миљевине и Калиновика у мају 1945. године је ликвидирано 22.000 ненаоружаних српских младића који су 1944. године били мобилисани у састав Југословенске војске у отаџбини. Починиоци злочина су били припадници СС Ханџар дивизије, а жртве су били ненаоружани српски младићи углавном из Шумадије. У овим масовним ликвидацијама је страдао и велики број српског свештенства, а према сведочењима преживелих, „Дрина је била пуна српских лешева“. Велики број од 22.000 масовно ликвидираних Срба је осим у реку Дрину бачен и у јаму Понор код Фоче, која је након завршетка рата затрпана јеловом грађом из

Александра Берић, унука чувеног jунака Априлског рата, команданта боjног брода „Драва“, о дединоj храбрости Мили моjи, Велики бал jе отпочео и ми од данас идемо путем коjи нам jе судбина одредила. Куда и докле – не знамо, али jедно jе сигурно, робови нећемо бити и ако треба да се гине, часно ћемо положити наше животе за добро Краља, Отаџбине и Слободе, а на понос наших Очева, Жена и Синова! Нека нам Бог да снаге и моћи да часно извршимо своjе задатке, а Вама храбрости и љубави, да нас са вером дочекате кад се вратимо у загрљаj Ваш, у загрљаj оних за чиjу слободу смо кренули овим трновитим али часним путем!

Укинутим решењем у априлу прошле године био је усвојен захтев Калабићеве породице за његову рехабилитацију, на основу којег је требало да се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења Среског суда у Мионици Апелациони суд у Београду укинуо је решење о рехабилитацији некадашњег команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Никола Калабић и вратио предмет Вишем суду у Ваљеву на поновно одлучивање. Укинутим решењем у априлу прошле године био је усвојен захтев Калабићеве породице за његову рехабилитацију, на основу којег је требало да се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења Среског суда у Мионици којима му је конфискована имонина и одузета грађанска права. Међутим, Апелациони суд у

Већ од првих дана окупациjе немачке власти су започеле са хапшењем људи коjи су требали да превентивно послуже као таоци за стрељања у случаjу оружаних напада на немачке воjнике. Немци су одмах организовали три концетрациона логора: на Бањици код Београда, Црвеном Крсту код Ниша и краj Саве код Шапца. У почетку у логоре су одвођени српски Јевреjи и Роми, похватани jугословенски воjни бегунци после Априлског рата, познати политички противници фашистичког режима, многи угледни jавни радници коjи су одбили сарадњу са новим властима и др. Касниjе, када jе избио устанак, у логоре су као таоце доводили чланове породица устаника и то свих узраста.У циљу гушења сваког облика побуне окупационе власти су