Србија Архиве - Страница 20 од 78 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Србија » Страна 20

Постављена нова плоча на месту Топовских шупа, апел држави да се логори обележе

2. мај 2019.

На месту некадашњег нацистичког логора Топовске шупе поводом Дана сећања и храбрости, 2. маја, представници јеврејске заједнице открили су данас нову меморијалну плочу Јеврејима и Ромима страдалим у том логору и упутили апел држави да се то место и логор Старо сајмиште адекватно обележе. Рабин Исак Асиел рекао је на комеморацији приликом постављања плоче да су Топовске шупе и Старо сајмиште данас испит за државу Србију и савест. „Судбина ова два објекта је оно што ће одредити биће нашег народа и наше државе”, рекао је Исаил, преноси Бета. Потпредседник Јеврејске општине Београд Бране Поповић казао да је логор Топовске шупе место на које су окупационе снаге у сарадњи са квислинзима

Лондонски дневници Милана Грола: Залудни компромиси са Хрватима

2. мај 2019.

У неким записима Грол као да је описивао и све оно што се дешавало у социјалистичкој Југославији и шта је кумовало њеном распаду Југословенска краљевска влада у Лондону од 1941. до 1945. године пролазила је кроз праву политичку голготу. Ван земље, са младим краљем, грађанским ратом у отаџбини и са нестрпљивим и бескомпромисним Хрватима за вратом, покушавала је да у немогућим условима сачува Краљевину Југославију и обезбједи јој ваљано мјесто на дипломатском поратном столу. Четири године борбе, политичких залудних борби, преговора и разговора, договором великих сила, посебно Черчила и Стаљина, нестале су као да никада нијесу постојале. Са Владом Краљевине Југославије током Другог свјетског рата као да је нестала и

Радош Бајић: нова филмска прича „Ваздушни мост“

1. мај 2019.

Прошло је седам година од завршетка велике телевизијске серије „Равна Гора“, која је реализована у корподукцији РТС-а и „Контраст студија“. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Аутор пројекта и глумац, Радош Бајић који је у филмској нарацији први проговорио о српским поделама и драматичним догађајима у Другом светском рату, из потпуно нове историјске и уметничке визуре, припрема нови играни филм и тв серију, под радним насловом Ваздушни мост. Реч је о великом филмско-телевизијском пројекту који је инспирисан једном од највећих акција спасавања савезничких пилота која је изведена у пролеће и лето 1944. године у селу Прањани, подно Сувобора и Равне Горе. У прањанском крају још увек се прича о чувању оборених авијатичара. У скоро свакој

И oве године Србијом и Нишом маршира БЕСМРТНИ ПУК

30. април 2019.

„Бесмртни пук“ је традиционална акција, у којем потомци бораца против фашизма марширају улицама градова широм Србије носе фотографије својих предака, као симболично подсећање на славне дане борбе против фашизма поводом 74. годишњице Велике победе у Другом светском рату над фашистима. Идеја о маршу потекла је из Русије, где је 2011. године улицама руског града Томска марширало пет хиљада људи носећи портрете својих предака који су страдали у Другом светском рату од фашиста. Историја српског народа тесно је повезана са историјом Русије. Многи Срби себе сматрају делом руског света, делећи исти систем вредности, прича Ђорђе Бојанић. Четврти пут заредом 9. маја, биће организован марш „Бесмртни пук“ и у Београду, а потом

Бојанић: БАШ НА ВАСКРС, КРВАВИ БЕОГРАДСКИ ВАСКРС… “ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ

28. април 2019.

Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи. Пре 75. год на Васкрс, 16.04.1944. године „Савезничка авијација“ је починила стравичан злочин. Највеће жртве током априлског бомбардовања Београда забележене су 16 и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса. Страдало је око 4.000 Срба, а према проценама амбасаде САД 2.271. По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана. У та два паклена дана срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, главну Железничку станицу, железнике станице у Топчидеру и Раковици, , палату „Албанија“, Пошту број 2, Технички факултет,

Др Петар Зец

25. април 2019.

Да ли Петар Зец има право на рехабилитацију? Међу многима који су задужили српски народ прије Другог и у току Другог свјетског рата спада и др Петар Зец рођен 1881.г. у Курузарима код Костајнице, на Банији. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију у Загребу. Медицинске студије завршио је у Инсбруку 1905.године гдје је промовисан за доктора цјелокупног љекарства. Др Зец је још као студент ступио у редове напредне националне омладине. Био је члан Хрватско – српске коалиције. Послије Првог свјетског рата ступио је у Демократску странку, а касније, када се она подвојила, пришао је Самосталној демократској странци, чији је био члан главног одбора и потпредсједник. По окончању

Последњи преживели логораш Матхаузена: Плакао сам као дете

24. април 2019.

Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Матхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8.

Рехабилитација Милана Недића правоснажно одбијена

24. април 2019.

Као премијер српске владе у Другом свјетском рату, Недић је сматран одговорним за активности у вези са Холокаустом Јевреја и логором на Бањици, као и прогоном комуниста, односно антифашиста Апелациони суд правоснажно је одбио рехабилитацију српског премијера за вријеме окупације у Другом свјетском рату Милана Недића. Апелациони суд је потврдио одлуку Вишег суда у Београду од 11. јула 2018. године када је одбијен захтјев за рехабилитацију Милана Недића, преноси Радио телевизија Србије. Тим захтјевом тражено је да се утврди да је генерал Милан Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога. Подносиоци захтјева сматрали су да је ништаво рјешење Трећег народног Среског

Обележено 75 година од савезничког бомбардовања Београда

16. април 2019.

Полагањем венаца на спомен плочу жртвама савезничког бомбардовања 1944. године, на згради некадашњег Градског породилишта, на пригодан начин обележена је 75. годишњица бомбардовања Београда од стране савезника у Другом светском рату, преноси Танјуг. Венце на спомен обележје на згради у Крунској улици положили су градоначелник Београда Зоран Радојичић, ректор Београдског универзитета Иванка Поповић, и в.д. директора Завода за заштиту здравља студената Марија Обрадовић. Градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је да је бомбардовање београдског породилишта тешко објашњива и апсурдна ствар, „да нас савезници и пријатељи са 600 авиона бомбардују”, и да се десе „овако ужасне ствари”. „Не знам које би то речи могле да објасне, потребно је да се сећамо и

Издајник до последњег дана

16. април 2019.

Било да узоре у настанку „Збора” виде у нацистичкој Немачкој или фашистичкој Италији, саговорници „Политике” кажу да је његов оснивач био највернији савезник окупатора у Другом светском рату Колико заправо знамо о Димитрију Љотићу (1891–1945) и његовом покрету „Збор”, односно љотићевцима? Било да узоре у настанку „Збора” виде у нацистичкој Немачкој (која га је и финансирала), фашистичкој Италији или покретима у другим земљама, саговорници „Политике” кажу да је у току окупације Љотић био квислинг и колаборациониста, чије су паравојне формације гушиле устанке и учествовале у прогону Јевреја и српских цивила. Тиме је постао највернији савезник немачког рајха у окупираној Србији. Овај Смедеревац из угледне грађанске породице, учесник балканских и Првог

Да ли је обданишту место у бившем логору смрти

14. април 2019.

Пре две деценије Миодраг Крсмановић је платио Спасићев павиљон два милиона марака, суд је потврдио да је уговор ништаван, а он ту, после дискотеке, галерије, ресторана и теретане, прави „Савско обданиште” План да у некадашњем Спасићевом павиљону на Старом сајмишту у Новом Београду, где су биле логорска болница и апотека, отвори вртић „Савско обданиште” могао би да се изјалови власнику објекта Миодрагу Крсмановићу, који је изгубио спор са државом око власништва над тим здањем. Крсмановић је, како тврди за „Политику”, 1998. године од тадашњег Завода за изградњу града за два милиона марака купио објекат, али је држава тражила поништење купопродајног уговора. Да је вођен спор и донета пресуда у корист

Бошко Антић: Трагедија испод Савског моста 1941. године

12. април 2019.

Након повлачења у Савско београдско пристаниште, посаде су мониторе Речне флотиле Краљевине Југославије потопиле 12. априла 1941. године да не падну Немцима у руке који су већ били на прилазима Београду Поред већ легендарног монитора „Драва“ и преостала три монитора Речне флотиле Краљевине Југославије су извршила свој задатак и поред издаје команданта и начелника штаба Речне флотиле. Након повлачења у Савско београдско пристаниште, посаде су их потопиле 12. априла 1941. године да не падну Немцима у руке који су већ били на прилазима Београду. На посаде укрцане на реморкере, инжењерија је срушила савски железнички мост и том приликом је погинуло 95 чланова посаде. Овај догађај је код нас остао непознат.

Злочини домаћих ШВАБА и УСТАША над сремским СРБИМА

11. април 2019.

Домаћи Немци у Срему, организовани у СС јединицама и хилфсполицији чинили су главнину војних и полицијских одреда, који за све време окупације спроводе убијања, хапшења, пустошења и пљачкања. Немачки, фолксдојчерски извори представљају их као чуваре реда, и истичу њихово залагање да се у Срему одржава ред и мир. Такође помагали су, као и сарађивали са усташама у сповођењу расне и верске политике, у циљу мучења, конвертовања и убијања српског становништва. Одговорни за страдање десетина хиљада Сремаца Немци одређују смер и замах мера управљених против домаћег, српског, јеврејског и циганског становништва и зато њима припада и главна одговорност за страдање и уништење десетина хиљада Сремаца. У тим пословима истиче се, пре

Обиљежавање 78 година од отпора нацистичкој окупацији

11. април 2019.

У Бијељини ће сутра бити одата почаст борцима Првог јуришног /четничког/ батаљона Војске Краљевине Југославије који су погинули у одбрани Семберије у Другом свјетском рату. Испред Спомен-плоче безименим јунацима на градском гробљу у Пучилама свијеће ће прислужити и положити вијенце и цвијеће представници Градске борачке организације, Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918, Удружења Краљевина Србија, Удружења српских домаћина и Спомен-храма Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских. У част и помен официрима и војницима Првог јуришног /четничког /батаљона Војске Краљевине Југославије који су 12. априла 1941. године дали животе у одбрани отаџбине биће служен парастос и одржан историјски час, најавили су организатори. Обиљежавање 78 година од отпора

Одата почаст жртвама шестоаприлског бомбардовања

6. април 2019.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђордевић и градоначелник Београда Зоран Радојичић данас су, поводом обиљежавања Дана сјећања на почетак Другог свјетског рата у Југославији – 6. април 1941. године, положили вијенце у Алеји страдалих у бомбардовању Београда. Ђорђевић је у обраћању истакао да је Србија увијек била антифашистичка земља и да ће се свим снагама борити против сваког облика фашизма. „На данашњи дан одајемо почаст свим невиним жртвама, жртвама фашистичког режима 1941. године, који је себи узео за право за одузме невине жртве“, рекао је Ђорђевић. Градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је да је бомбардовање 6. априла 1941. године било једно од највећих разарања Београда