arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Наш октобар…

Нишани и пали! У двије наредбе нестајале су генерације. Домаћина, занатлија, радника, ђака и њихових професора који, иако су могли да избјегну смрт, одлучили су да се придруже својим ученицима… Пише: Јован Вучуровић Као народ смо доживјели и преживјели најстрашнија страдања, по методама и количини зла често несхватљива и недоступна здравом уму. Јесте, ми смо побједнички народ, надимала нам је прса слава коју смо војнички покупили у свим овим вјековима борбе за слободу… Знали смо, заиста, да мремо славно, храбро и усправно, као нико, од Синђелића до Тепића, од оних див јунака са Граховца и Вучјега Дола до горостаса са Скадра, Цера, Мојковца, Колубаре… Али, нека опросте душе прађедовске, они

Милош Ковић: Ако клечите – свеједно је да ли пред Немцима, Енглезима или Ватиканом

Сада се одлучује хоће ли српска историја да буде покоравање нашег народа или ће историја да буде наука која трага за истином, рекао проф. Ковић. Професор Филозофског факултета др Милош Ковић ових дана пролази кроз невиђени прогон од стране бројних колега историчара, који не могу да му опросте јавне наступе у којима брани праву историју Србије. Доносимо неколико акцената из разговора проф. Ковића са Дејаном Петром Златановићем из продукције Центар канала Србин.инфо: „Када Никола Самарџић напише да су Срби биолошки отпад Европе и тражи денацификацију Србије, каже да смо залужили Јасеновац, Олују и тражи обнављање Голог отока, онда морам да дигнем глас. Ако Радош Љушић у полемици са Милорадом Вучелићем,

ПОГЛЕДАЈТЕ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ ,,ТРИ СИЋЕВАЧКЕ ИКОНЕ“ (ВИДЕО)

Документарног филма „Три сићевачке иконе“ Благословио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније. Циљ нам је да се о овим чудотворним иконама чује и сазна нешто више о њима широм Србије и да имамо видео запис. У филму о иконама говори игуманија манастира Св. Николе мати Вероника, игуманија манастира Св. Петке Иверице мати Анастасија, рестауратор проф. Франц Цурк и мастер конзервације и рестаурације Марија Цурк. Филм је у режији Ђорђа Бојанића, уредника сајта Српска историја и ђакона Дејана Јовановића. Наратор је Бобан Коцев, водитељ радиа Глас Епархије нишке. *Филм је урађен без икакве финансијске помоћи. Извор: СРПСКА ИСТОРИЈА

Бруски марш у част настрадалих у Кривој реци: Место у коме је СС дивизија “Принц Еуген” 1942. године масакрирала цивиле

Четврти Бруски марш чији учесници одају почаст невиним жртвама масакра у Кривој реци, где је 1942.године убијено чак 311 недужних цивила, одржаће се 10.октобра у организацији Удружења “Рајко од Расине”. Четврти Бруски марш чији учесници одају почаст невиним жртвама масакра у Кривој реци, где је 1942.године убијено чак 311 недужних цивила, одржаће се 10.октобра у организацији Удружења “Рајко од Расине”. Поход који треба да подсети на страдање цивила подкопаоничких села,одиграва се од Бруса до Криве реке, стазом дугом 23 километара и како напомињу организатори, има природњачко-културни и историјски карактер. -Ова манифестација је основана са жељом да се пре свега бруска омладина упозна са лепотама и историјом свог краја, а наравно,добродошли

Момчило Павловић: Савезничко разарање Лесковца 1944. године

Зашто је бомбардован Српски Манчестер, који до дана данашњег неће повратити славу и глас просперитетног индустријског центра читаве Јужне Србије. Не постоји трагичнији дан ни сат у историји Лесковца, од среде 6. септембра 1944. Између 12 и 13 часова, тог сунчаног дана, на рођендан краља Петра, 542 авиона полетело је из јужне Италије да бомбардује циљеве у Румунији, Мађарској и Југославији: ранжирну станицу у Новом Саду, мост на Сави у Београду и тенкове и трупе у Лесковцу. Лесковац је изненада са велике и безбедне висине засут тепих бомбама из бомбардера Б-24 америчке 15. ваздухопловне армије. У трену град је одлетео у ваздух, „као да си тешким маљем ударио орах”, а

Борисав Ђондовић: Сукоби унутар српске историографије – да ли је обрачун близу?

Сваком историчару је жао када дође до жестоког сукоба у академским круговима, но дужност свакога од нас је да каже истину по сваку цену. Били смо сведоци задњих година сукоба историчара на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, па и у целини. Тај сукоб је поново интензивиран, после изјаве Дубравке Стојановић, где се противи да улица у Београду добије име по Благоју Јововићу, атентатору на Павелића. У суштини ту поделу можемо да класификујемо на две групације. Бројнију, по научном рангу далеко цењенију и у земљи и свету, српску критичку историографију. Њене представници су били брутално нападани од ове не толико велике, али добро медијски и логистички покривене групације чији

ЈЕДНО ПИСМО МАТИЈИНОГ ОЦА

У писму капетана Вука Н. Бећковића, командира Ровачког батаљона ЈВуО и оца златоустог Матије, које је 14. новембра 1941. упућено Штабу комуниста Комског одреда у Манастиру Морача стоји: „Огријешили сте се о дужности Србина и Словена зашто бацате љагу на наше племе… Самозвана комунистичка команда која убија најбоље синове нашева племена, а остале назива издајицама и пријети да нас оружаном снагом за свој циљ уређује, ми јој поручујемо: Наше стрпљење је достигло врхунац да ваши и такви поступци изазивају братско крвопролиће за које једино ви сносите одговорност пред српским народом и историјом. Прекините са таквим даљим поступком јер нема данас ни племена ни организације која може и смије да Ровачком

Логор у баракама на Сави : НЕМАЧКИ ЛОГОР УЖАСА ЗА СРБЕ, ЈЕВРЕЈЕ И РОМЕ

На данашњи дан 1941. у Шапцу је основан Логор у баракама на Сави, први од три концентрациона логора у овом крају. Кроз њега је за 3 године постојања прошло око 30.000 Срба, Јевреја и Рома… а имао је око 2.500 жртава. Логор у баракама на Сави или Концентрациони логор на Сави  је један од три нацистичка логора који су основани у Шапцу и један од многобројних логора које су у систему концентрационих логора широм тадашње окупиране Србије основале Немачке опукационе снаге у току Другог светског рата. Логор у баракама на Сави је био смештен како му и само име каже у војним баракама Војске Краљевине Југославије на простору око Старог града, а састојао

Никола Милованчев: О српској деци у Швајцарској 1942.

Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“ . Др Вељко Ђурић Мишина објавио је чланак „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, о вишемесечном опоравку преко 500 деце из Србије у Швајцарској, 1942. године. Треба споменути да је Црвени крст Србије тада водио др Петар Зец (Курузари на Банији, 1881. – Београд, новембар 1944), којег је часно вођење Црвеног крста коштало главе и убијен је од титоваца, после њиховог уласка у Београд (др П. Зец није видео разлог зашто би требало да се склони). Много лепог о раду

Сећање на жртве комуниста: Служен парастос поред јаме на Стражици (ВИДЕО)

Деветнаести пут за редом Црквена општина пљеваљска организиује видовдански парастос поред јаме на Стражици, у коју су комунисти у два наврата: 1944. и 1945. године, без суђења, бацили 25 мученика. Деветнаести пут за редом Црквена општина пљеваљска и Одбор за изградњу цркве Помирнице организовали су видовдански парастос поред јаме на Стражици, у коју су комунисти у два наврата: 1944. и 1945. године, без суда и суђења, бацили 25 мученика. Непуне две деценије Црквена општина пљеваљска и Одбор за изградњу цркве Помирнице на Видовдан служе парастос настрадалим мученицима, Пљевљацима, који су скончали у јами на Стражици. Свих ових година, мученици почивају у јами без обележја и истине о страдању. У жељи

Душан Буковић: УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Узроке и последице нашег националног слома требамо сагледати и кроз извесне србофобичне, аустромарксистичке, комунистичко-интернационалистичке одлуке и програме туђинских структура, које су инсталиране у Србији у последњих 150 година. Зато бисмо цитирали брошуру Покрајинског Комитета КПЈ за Србију, која је објављена у току Другог св. рата у Београду под насловом „Организационо питања Комунистичке Партије Југославије“, на којој је радио према извесним информацијама Брозов уставотворац, рокфелеровац, масон-марксиста проф. др Јован Ђорђевић, где између осталог стоји: „ Шта је ћелија? … Ћелију сачињавају чланови Партије, чланови ћелије. Број чланова ћелије је најмање три, то је најнижа граница броја чланова Партије који сачињавају једну ћелију… На челу сваке ћелије налази се секретар ћелије. Он

Ђорђе Јеж: Лепа Радић је и даље све, само не Српкиња

И тако задњих дана, портали из Хрватске и ФБиХ објављују причу о Лепој Радић и њеном страдању… Ваљда нека накнадна памет?! Кају се? И све помињу, и гдје је страдала, и како је страдала, и од кога, и гдје је рођена, и гдје објешена. И ко су отац, мајка, учитељи, рођаци. И у ко јој је био комесар… Само једно нигдје не помињу! Нигдје не пише да је била Српкиња. То нећете наћи. Млада скојевка, партизанка, комунисткиња, антифашисткиња, Југословенка, чак је крсте и као „Босанку„… но, нигдје не написаше да је била Српкиња из Градишке, чији је ђед био православни свештеник Милош Радић. Овако се офирно ради на ревизији историје

ТИТОИСТИ И ДАНАС ПОТУРАЈУ НЕИСТИНЕ: Митрополит Јоаникије Липовац био је под присмотром фашиста

Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“ Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година. Пише: Никола Милованчев, члан Правног савјета ИН4С Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“ Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941. Оцене титоистичких (назови) историографа су следеће: митрополит Јоаникије је истовремено био

Од Срба праве нове нацисте уз евре из Берлина: Нови портал НВО обилује лажима

Иницијатива за људска права покренула портал о наводним злочинима у логорима у нашој земљи од 1991. до 2001. Помињу „злодела“ у Шљивовици и Митровом Пољу, иако је и Хаг одбио да се о томе изјашњава. Иза обнављања кампање да се докаже „историјска кривица“ српског народа за дешавања током деведесетих година на простору бивше Југославије и Срби поново оптуже за многобројне наводне злочине, на које је и Хашки трибунал ставио тачку – стоји интерес западних центара моћи да прекроје истину и на овај начин изврше додатни притисак на Београд, у јеку важних и регионалних и глобалних гибања. Овако већина саговорника „Новости“ тумачи покретање портала „ратусрбији.рс“, иза којег стоји невладина организација Иницијатива

Влада Србије прихватила правно необавезујућу дефиницију антисемитизма

Влада Републике Србије је на седници одржаној 26. фебруара ове године, на предлог Министарства спољних послова усвојила Закључак о прихватању правно необавезујуће дефиниције антисемитизма Међународне алијансе за сећање на холокауст (IHRA). Према дефиницији: „Антисемитизам је одређено виђење Јевреја, које се може изразити као мржња према Јеврејима. Реторичке и физичке манифестације антисемитизма усмерене су према Јеврејима и појединцима који нису Јевреји, односно њиховој имовини, институцијама и религијским објектима јеврејске заједнице“. Текст радне дефиниције антисемитизма је усвојен први пут на пленарном заседању IHRA 2016. године. Дефиниција није законски обавезујућа за државу и поступање органа јавне власти, али може значајно допринети препознавању и утврђивању случајева антисемитизма и процесуирања истих, као и схватања јавности

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.