arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Leševi pobijenih civila leže nasred Futošle ulice Foto: Wikipedia / RAS Srbija

Izložba arhivskih dokumenata „Mučenici čuruški – otrgnuti od zaborava”

19. januar 2021.

Pozivamo vas da prisustvujete otvaranju tematske izložbe arhivskih dokumenata  „Mučenici čuruški – otrgnuti od zaborava” u četvrtak 21. januara 2021. godine u 12.00 časova u galerijskom prostoru Arhiva Vojvodine (Žarka Vasiljevića 2A, Novi Sad) Autori izložbe: protojerej Vladan Simić, sekretar Eparhije bačke, dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine i Ljiljana Dožić, arhivski savetnik Otvaranje izložbe će se prenositi putem društvenih mreža, na Fejsbuk stranici Arhiva Vojvodine. Događaj će biti održan u skladu sa merama i propisima Vlade Republike Srbije i Štaba za vanredne situacije grada Novog Sada. Molimo sve da imaju strpljenja i razumevanja i da se pridržavaju važećih mera u cilju sprečavanja pandemije izazvane Korona virusom. Izvor: Arhiv Vojvodine

U Šumaricama je ubijeno 2.400 građana, od toga 261 srednjoškolac

Potresno Teslino pismo otkriva koliko se ponosio decom iz Šumarica

18. januar 2021.

I posle gotovo osam decenija od kada su nemački okupatori streljali 2.400 građana u Kragujevcu, otvaraju se nove stranice ove tragedije. Tako je, na čudan način, u istoriji do sada ostala gotovo nepomenuta priča o Nikoli Tesli, koji je samo nekoliko meseci pre nego što je umro imao snage da u Njujorku oštro osudi fašiste, i skrene pažnju Amerikanaca na žrtve u svojoj domovini. Tako se on pod naslovom „Braći u Americi“, u listu „Srpski srbobran“, obratio sledećim rečima: „Naš narod pokazuje toliku moralnu snagu da nam svetla obraz pred svetom. Ono što čine naša braća u Starom Zavičaju dostojno je duha koji prožima našu narodnu pjesmu. Koliku duševnu snagu,

Žrtve pokolja u Šajkaškoj

Krvavi Božić u Čurugu

18. januar 2021.

Masovna ubistva u Čurugu će trajati sve do noći između 9. i 10. januara. U jednom magacinu mitraljeskim rafalima ubijeno je 400 ljudi. Kuće ubijenih pljačkala mađarska rulja, vojnici i žandarmi Prema zvaničnim podacima, u mađarskoj raciji u Šajkaškoj koja je sprovedena po naredbi iz Budimpešte, a pod komandom generala Ferenca Fekethalmija-Cajdnera, u januaru 1942. godine ubijeno je 2.345 nevinih ljudi. Sve to je urađeno pod izgovorom da buntovne Srbe zauvek treba naučiti poslušnosti i pokazati im da je međuratna Jugoslavija bila samo prolazna epizoda o kojoj više ne treba ni da sanjaju. VIŠE od trećine od ukupnog broja žrtava, njih 893, stradalo je u Čurugu. To je, inače, bila

Sećanje na život iza bodljikave žice

17. januar 2021.

Da li zbog toga što se okončao kapitulacijom, ili zato što je trajao svega jedanaest dana, Aprilski rat je, čini se, prilično skrajnut u srpskoj kulturi sećanja. Oružani „blickrig” sila Osovine, kojem se Jugoslovenska kraljevska vojska neuspešno suprotstavila, započeo je 6. aprila 1941. a završen je već 17. aprila, okupacijom Kraljevine Jugoslavije i odvođenjem njenih vojnika u zarobljeništvo. Budući da se ove  godine navršava osam decenija od Aprilskog rata, „Politika” otpočinje serijal s namerom da na osnovu istorijskih svedočanstava podseti na neke od branilaca otadžbine. Započećemo ga pričom o Moši Mevorahu, beogradskom Jevrejinu čijim će crtežima nastalim u nemačkom zarobljeništvu 1941–1945 biti ilustrovani ovi tekstovi. Kako bi prekratio dane zatočeništva

ALEKSANDAR NEDIĆ I POSMRTNA PRAVDA/ PODSEĆANjE NA SRBINA ČIJI JE GOSPOD BIO BOG SRPSKE HIMNE

14. januar 2021.

Rodoljub i monarhista, Aleksandar Nedić je bio i protiv udbaškog nacionalizma Slobodana Miloševića i njegovih poslušnika, ali i protiv globalističkog satanizma, koji je ojadio Srbe. KO JE OTIŠAO? Aleksandar Nedić je rođen 21. jula 1962, a preminuo 16. decembra 2020, u doba svetskog korona trovanja. Prilikom obnove višestranačkog političkog života u Srbiji 1990. godine, odmah se uključio u borbu za Srpstvo. Bio je među obnoviteljima Narodne radikalne stranke. Za razliku od mnogih, nije krenuo putem izdaje ideala. Bio je dobrovoljac u ratovima 1991- 1992, boreći se za svoj narod, a protiv novog ustašluka. Devedesetih godina prošlog veka i kasnije, Aleksandar Nedić je bio generalni sekretar Srpske liberalne stranke, čiji najistaknutiji

Partizansko testerisanje po Srbiji

11. januar 2021.

U „Politikinoj” rubrici „Među nama” objavljen je članak prof. dr Slobodana Čikarića „Satanski pir na Dubičkom mostu” 2. januara 2021. koji autor završava racionalno-moralnim obrazlaganjem zašto „kopa” po istorijskim ranama navodeći Ciceronove reči da upoznajući svoju (pravu) istoriju odrastamo. Ovom prilikom bih iskoristio svoje pravo da konstruktivno doprinesem upoznavanju (prave) istorije radi nacionalnog odrastanja. Naime, više od polovine stoleća svih šest priznatih naroda, deset narodnosti i više od dvadeset etničkih grupa i grupica na prostorima bivše Jugoslavije je izučavalo njenu opštu istoriju u kojoj je glavni akcenat bio na tzv. Narodnooslobodilačkoj borbi i revoluciji a u čijim se nastavno-edukativnim planovima i programima (od osnovnoškolskih do univerzitetskih postdiplomskih studija) Brozovi partizani

U Srbobranu obeležena 79-godišnjica Racije u Bačkoj

5. januar 2021.

Centralni pomen u znak sećanja na nevino stradale Srbe, Jevreje i Rome u zloglasnoj Raciji u južnoj Bačkoj održan je u ponedeljak, 4. januara 2021. godine, u Srbobranu. Njegovo Preosveštenstvo Episkop novosadski i bački g. Irinej služio je parastos u Svetobogojavljenskom hramu, uz sasluženje sveštenstva naše Eparhije. Besedeći po završetku parastosa, vladika Irinej je kazao da uznosimo molitve za pokoj duša svih nevino postradalih one hladne zime 1942. godine. Stradali su nevini ljudi, mnogi drugi su mučeni, hapšeni. Cilj naš nije da izazovemo bilo kakav revanšizam, bilo kakvo osvetničko raspoloženje, čak ni prema direktnim potomcima izvršiteljâ Racije. Kad nije cilj izazivanje bilo kakvog osvetoljublja onda je molitveni spomen neophodni temelj

Hteo da pokatoliči sve Srbe: Alojzije Stepinac Foto: commons.wikimedia.org, en.wikipedia.org

Prota Steva Dimitrijević o Stepincu 1948. godine

3. januar 2021.

Prota Steva Dimitrijević je u jednom pismu Petru Momiroviću, 25.marta 1948.godine, pišući o utamničenom episkopu Varnavi Nastiću, izneo svoje mišljenje o, tada takođe utamničenom, Alojziju Stepincu: “ …To se trebalo da uvidi i da se pravoslavno religiozno opijeni vladika, fizički slabodušan, osuđuje na mnogogodišnji prinudni zatvorenički  rad, dok se rimokatoličkom vladici Stepincu, koji je MORALNI  SAUČESNIK u  uništavanju stotine hiljada Srba, rušenju stotine bogomolja  pravoslavnih i nasilnom prevođenju u rimokatoličanstvo, stvori čak u zatvoru kapela radi svakidašnjeg moljenja i za nestanak ostalih šizmatika. Razum je trebao da nadvlada mržnju. Daće Bog, da on naknadno izvrši svoje delo, ublaži tamnovanje pravoslavnog vladikeu kome su svi misleni Srbi pravoslavci gledali i očekivali budućeg moralno – nacionalnog

Vladimir Bursać: Povodom knjige V. Đ. Mišine „Memorandumi Sinoda SPC 1941–1942“

30. decembar 2020.

Mrtvi nažalost ne mogu da govore u svoje ime. Mi, njihovi potomci, rođaci i sunarodnici to moramo da činimo za njih. Pitanje je samo da li to umemo, možemo i želimo. Šta možemo saznati iz nove knjige direktora Muzeja žrtava genocida, Veljka Đurića Mišine, “Memorandumi Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve 1941-1942. godine vojno-upravnim komandantima Srbije“? Da su se u prvoj godini rata, 1941. godine, nakon okupacije i podele Jugoslavije, dešavali stravični zločini nad pravoslavnim srpskim življem, u užasu nečega što se zvalo Nezavisna Država Hrvatska (NDH). Da su se dešavala ubijanja, mučenja, zatvaranja, odvođenja u koncentracione logore, nasilno pokatoličavanje, rušenja pravoslavnih crkava, pljačkanja i ucene, islamizacija i unijaćenje. Da

Demokratski front inicirao rezoluciju o genocidu u Velici

29. decembar 2020.

Poslanici Demokratskog fronta, koji je deo vladajuće koalicije u Crnoj Gori, podneli su Skupštini predlog o usvajanju Rezolucije o genocidu u Velici. Inicijativu je potpisalo 16 poslanika ovog političkog saveza, a u obrazloženju se navodi da se donošenje rezolucije traži da ne bi izbledela sećanja na sve nevino postradale i žrtve surovih oružanih sukoba, koji su se dogodili tokom i nakon Drugog svetskog rata na tlu Crne Gore u kojima su svi narodi podneli teška stradanja, prenosi Tanjug pisanje podgoričkih medija. „Skupština Crne Gore ovom rezolucijom naglašava potrebu da se ispitaju svi ratni zločini, genocidi, etnička čišćenja tokom Drugog svetskog rata i obezbedi satisfakcija žrtvama i njihovim porodicama na svim

Darko Adamov: Partizanska propaganda u „Kletovom“ udžbeniku istorije za osmi razred

26. decembar 2020.

Iako je tržište udžbenika u Srbiji teško više desetina miliona evra, očito da izdavačima novac nije dovoljan plen… Novi udžbenik istorije za 8.razred osnovne škole izdavačke kuće Klet vraća nas u stara komunistička vremena interpretacije događaja iz Drugog svetskog rata. Objašnjavajući događaje oko bitke na Neretvi, autor udžbenika kaže: Nemci su dejstvovali zajedno sa svojim saveznicima i saradnicima Italijanima, snagama NDH i četnicima. ( str.116) Efektno preoblikovana priča – četnici „dejstvuju zajedno“ sa ustašama i nacistima… a šta je sa partizanima? Znamo da oni upravo tada vode pregovore o primirju sa Nemcima i ističu da su im glavni neprijatelji ne Nemci već četnici. Izvor: Snimak ekrana Autor elegantno zaobilazi ovu

Bokan: JOŠ UVEK NEPOKAJANI GREH LjUDI NAŠEG RODA

15. decembar 2020.

Čitam o nekom srpskom dečaku, Slavku Ivaniševiću iz hercegovačkog sela Bežđeđa, koga su partizani pod komandom nekog Koprivice, krajem 1943. godine, živog ispekli na ražnju, u dvorištu kuće Novice Radulovića. Kada je čula njegova jadna majka Gospava, da joj zlotvori peku sina (kao jagnje, golog, sa ukrštenim nogama i rukama, s glavom i vratom vezanim žicom za ražanj), poče da se udara u grudi, čupa kose i vrišti kao poludela.  Trčala je bezglavo do mesta gde je njen sin nemoćno jaukao i cvileo. Ušla je u dvorište Radulovića kuće i poče da moli da joj dete skinu s ražnja.  Utrčava u vatru, gazi je nogama i pokušava da sina spasi paklenih

Nemanja Dević: Raskolom crkve u Americi ugušena je moć srpske političke emigracije

12. novembar 2020.

U okviru ciklusa predavanja Srpska dijaspora u Evropi i svijetu poslije 1945. godine predavanje je održao istoričar dr Nemanja Dević, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju. Njegova tema bila je Srpska emigracija u Sjevernoj Americi u periodu od 1950. do 1980. godine. Dević je podsjetio da su nacionalne snage u proljeće 1945. godine doživjele poraz u građanskom ratu u Srbiji i Jugoslaviji. SPAS PRONAŠLI U AMERIČKOJ BAZI U ITALIJI – Ostaci poraženih snaga našli su se na sjeverozapadu zemlje u maju 1945. godine. Oni koji nisu imali sreće od strane saveznika su predati Titu u zarobljeništvo, što je okončano njihovom likvidacijom. Ipak, jedan dio je uspio da se prebaci kod

Predstavljanje knjige: PELAGONIJSKI VITEZ Milivoj Vojče Trbić, četnički komandant

8. novembar 2020.

Većina je čula za Vojčetovog oca slavnog vojvodu Vasilija Trbića, ali ne i za Vojčeta junaka. Ovom knjigom Milivoj Vojče Trbić izlazi iz tmine i pomračine. Evo šta kaže autor knjige Branko Dimeski: ,,Namera da objavim ovu knjigu jeste nada da ona može otvoriti novi svet svojim čitaocima. Da u zajedničkom poduhvatu sačuvamo jednu veliku istinu i sećenje na Četnički pokret u južnoj Srbiji (delu današnje Makedonije  i njihove podvige za vreme Drugog svetskog rata. Skrećući pažnju na ovu uzbudljivu temu,  nastojao sam da je svedem u jedan sveobuhvatan pogled na moćnu, iako vremenom raščlanjenu, prošlost i istinu o delovanju četničkog pokreta u Južnoj Srbiji, Makedoniji. Kumulativni karakter istorijskih dokaza

Bojanić: SUROVA 1941. PO SRPSKI NAROD, KAKO JE SVE POČELO I DO ČEGA NAS JE DOVELO…

23. oktobar 2020.

Dok je Drugi svetski rat u Evropi buktao i odnosio ljudske žrtve, mi kao da to zlo nismo razumeli i olako ušli u razaranje, stradalaštvo, podele i bratoubilački rat. Kao da smo zaboravili da smo Srbi. Da li smo mi loše razumeli okruženje ili je okruženje iskoristilo priliku… da bi sve ovo razumeli moramo biti surovo iskreni. A sve dok ne budemo imali trezveni pristup delićemo se i dalje, a svi smo samo SRBI! Propali pakt Pod pritiskom fašističkih sila Kraljevina Jugoslavija je 25. marta 1941.god pristupila savezu Nemačke, Italije i Japana (Trojni pakt), odnosno potpisuju bečki protokol. U Bečkom dvorcu Belevedere, u žutoj dvorani, po odluci Krunskog saveta 25. marta 1941.god, Dragiša Cvetković

NAJNOVIJE VIJESTI

Dara Banović

Dara Banović, iz sela Veliko Palančište, opština Prijedor, Republika Srpska, je živi

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA