Други свјетски рат Архиве - Страница 93 од 117 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 93

Завештање Драже Михаиловића

2. фебруар 2017.

Директор издавачке куће Catena mundi објашњава зашто је Књига о Дражи неизоставно штиво сваке приватне српске библиотеке. Издавачка кућа Catena mundi, позната по капиталним издањима из историографије и друштвених наука, која окупља најеминентније српске интелектуалце (Косту Чавошког, Василија Крестића, Милована Данојлића, Мила Ломпара, Слободана Антонића. Слободана Рељића, Јована Душанића, Милоша Ковића, Срђу Трифковића, Мишу Ђурковића, Јована Пејчића, Маринка М. Вучинића, Владимира Димитријевића, Драгана Хамовића, Антонија Ђурића, Зорана Чворовића, Зорана Аврамовића, Душана Пророковића, Косту Димитријевића, Зорицу Кубуровић, Небојшу Катића, Дејана Мировића, Бранка Драгаша и др.) објавила је претплату на мало познат и изузетно значајан писани споменик: Књигу о Дражи. О томе шта овај издавачки подухват представља и по чему је ова

Из „Књиге о Дражи“: Савезници и грађански рат

1. фебруар 2017.

Из „Књиге о Дражи“ прочитајте други део чувеног меморандума др Живка Топаловића „Ситуација у Југославији маја 1944“. Између два дела народне револуције Већ од почетка 1943. године сви разумни Југословени били су забринути чињеницом да наша велика народна ослободилачка борба против окупатора иде све више ка опасној странпутици. […] Нестајало је све више народноослободилачког рата, а растао је у огромним размерама грађански рат. Борба се развијала и подела вршила на унутрашњим социјалним и политичким проблемима, око тога: какав ће бити будући економски и социјални поредак Југославије, какав њен унутрашњи политички и народносни уређај, каква њена међународна оријентација будућности после рата. Извесна снага Титовог покрета, организациона снага која га држи и

Хитлер о НДХ: То је малена, го*нарска држава

1. фебруар 2017.

Хитлерово мишљење о словенским народима генерално није било добро, а у том анимозитету посебно су заузимали чак и Хрвати, који су током II светског рата формирали марионетску државу, савезника Трећег рајха. Књига „Хитлер’с Табле Талк“ издата је још педесетих година, а 2000. доживела је реиздање. У питању је збирка монолога Адолфа Хитлера, као и разговора које је водио с блиским сарадницима у раздобљу од 1941. до 1944. године. Све његове речи забележили су Хајнрих Хајм, Хенри Пикер и мартин Борман. Хитлер је говорио о религији, филозофији, политици и бројним другим темама, пише магазин „Еxпресс“. Међу осталима, на неколико места спомиње Хрвате, и то у не нарочито ласкавом контексту. Иако никада није

Из „Књиге о Дражи“: Ситуација у пролеће 1944.

31. јануар 2017.

Из „Књиге о Дражи“ прочитајте одабране делове чувеног меморандума др Живка Топаловића „Ситуација у Југославији маја 1944.“. Напустио сам југословенску територију последњег дана маја 1944. године. Тада је стање било овако: Акција Немаца, недићеваца и љотићеваца против ђенерала Михаиловића Током месеца марта [1944] Немци су вршили гоњење одреда ђенерала Михаиловића на простору између градова Београда, Смедерева, Крагујевца и Чачка. Погинуло је или похватано око триста четника у заштитничким борбама, док су се главне снаге извукле ка западној и источној Србији. Непријатељу је задано много губитака. На железницама и транспортним камионима опљачкано је доста новог оружја. Очекивала се велика акција против свих трупа ђенерала Михаиловића у Србији. Недић и Љотић, и

Пољска на интернету објавила податке о особљу Аушвица

31. јануар 2017.

Прва база података са именима и другим личним подацима о приближно 10.000 чланова особља нацистичког концентрационог логора Аушвиц, резултат вишегодишњег рада пољских историчара, објављена је на интернету. Пољски историчари су објавили, како тврде, најпотпунију листу нацистичких команданата и чувара у том логору, а она садржи 9.686 имена, што је „само почетак далекосежног пројекта“ који ће обухватити особље и других логора које је нацистичка Немачка отворила у окупираној Пољској, саопштио је Институт националног сећања (ИПН). До сада је сакупљено око 25.000 имена, преноси АФП. Пољски институт је навео да је листа припадника СС одреда, који су били у Аушвицу, базирана на подацима из архива Пољске, Немачке, Аустрије, САД и других земаља.

Звер Аушвица: Побила је пола милиона људи и терала их да плешу пред смрт

31. јануар 2017.

Када се прича о нацистичким злочинима, у први план увек избију приче о бруталним СС официрима, и тек понегде се помене неко женско име. Међутим, Марија Мандел је годинама радила и напредовала унутар система логора, и то све до највиших позиција у злогласном Аушвицу, где је одговорна за смрт око пола милиона људи. Била је родом из Аустрије, а након припајања те земље Немачкој, она се преселила у Минхен, где је почела да ради као чувар у концентрационом логору код Лихтенбурга 1938. године. Тамо је радила са још педесетак сс-овки, а ускоро је пребачена у већи логор, Равенсбирк у близини Берлина, 15. маја 1939. године. Надређене је импресионирала толико, да

73 године ослобођења Лењинграда: Ватромет победе над Невом

29. јануар 2017.

Свечаности посвећене 73. годишњици ослобођења Лењинграда, који је био под опсадом током Другог светског рата, одржане су у Санкт Петербургу. 27. јануара се навршило се 73 године од дана потпуног скидања блокаде Лењинграда. Овај велики датум је у Русији проглашен за Дан војне славе. Хитлеровска опсада је трајала 900 дана и ноћи. За све ово време град је у непријатељском окружењу живео, радио и борио се. Без обзира на пуцњаву, бомбардовање, нељудску глад и страшне мразеве Лењинград је издржао и победио. Битка за Лењинград је била најдужа у годинама Другог светског рата. Хитлер је хтео да сравни град са земљом. Блокада која је успостављена од јесени 1941. године, однела је

У Загребу отвoрeнa излoжбa пoвoдoм Дaнa сjeћaњa нa жртве Хoлoкaуста

27. јануар 2017.

У нeкoj oбичнoj зeмљи oвaквa би излoжбa билa културни дoгaђaj, aли je у Хрвaтскoj, збoг врeмeнa oдржaвaњa и пoрукa кoje сe њoмe шaљу, вaжaн пoлитички дoгaђaj, кaзao je Хрвoje Kлaсић у ХДЛУ-у Прeд нeкoликo дeсeтaкa oкупљaних и уз прaктичкo oдсуствo држaвних звaничникa и хрвaтских мeдиja, 25. jaнуaрa у Дoму хрвaтскoг друштвa ликoвних умjeтникa (ХДЛУ) у Зaгрeбу oтвoрeнa je излoжбa Joвaнe Пoпић пoд нaзивoм ‘Штo жeлиш зaбoрaвити?’, пoсвeћeнa жртвaмa Хoлoкaустa. – Приje 80 гoдинa зaпoчeт je прojeкт чиja je сврхa билa смрт. Иaкo je и приje билo тaквих прojeкaтa, oвaj их je увeликe нaдмaшиo брojeм, пa je зa њeгa скoвaнo и пoсeбнo имe – рeкao je нa oтвoрeњу истoричaр Хрвoje Kлaсић

Кам: Холокауст не сме више никада да се понови

27. јануар 2017.

Холокауст, у коме је током Другог светског рата убијено око шест милиона Јевреја међу којима је било милион и по деце, не сме више никада да се понови и зато Израел охрабује владе држава да едукацијом и законским мерама спречавају порицање Холокауста, изјавила је данас амбасадорка Израела у Србији Алона Фишер Кам. Она је поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве холокауста 27. јануара поручила да никада више не треба да дозволити такве страхоте. „Имамо три поруке обележавајући овај дан – да одамо почаст жртвама, да чувамо места где се то догодило и трећа која је најважнија јесте питање образовања за будуће генерације”, рекла је Кам на РТС-у. Она је

Свијет обиљежава Дан сјећања на жртве холокауста

27. јануар 2017.

Данас се обиљежава Међународни дан сјећања на жртве холокауста. Представници Јеврејске општине Бања Лука , Јеврејског културног центра “Арие Ливне“ и Друштва српско-јеврејског пријатељства су у знак сјећања на жртве Холокауста у Другом свјетском рату, положили вијенце на Новом гробљу, у Бања Луци. Генерална скупштина УН-а је на засједању 1. новембра 2005. године усвојила Резолуцију о обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве холокауста. За датум обиљежавања изабран је 27. јануар, дан када је 1945. ослобођен највећи нацистички концентрациони логор у Другом свјетском рату Аушвиц-Биркенау у Пољској, гдје је убијено више од милион и по људи. У Босни и Херцеговини је 1941. године живјело 14 хиљада Јевреја. 12 хиљада њих убијено

Мученици спасени из пакла

26. јануар 2017.

Прије седамдесет и две година, 27. јануара 1945. године совјетске јединице су на јуриш и уз знатне губитке ослободиле Аушвиц, највећи злогласни нацистички концентрациони логор у Другом свјетском рату. У логору је остало око 7.000 заточеника које Нијемци у журби нису стигли да побију. У гасним коморама Аушвица убијено је, укључујући дјецу и жене, најмање 1,1 милион људи, огромном већином Јевреја. У логору је убијено више од 25.000 Југословена. Са сваким метром тла које је освајала совјетска Црвена армија, све је ближе било и ослобођење Аушвица и преосталих логораша. Коначно, у суботу поподне, 27. јануара 1945. совјетске снаге стижу у Аушвиц. Њемачке јединице пружају огорчен отпор. За ослобођење логора смрти

Кажњен затвором због продаје пјесама о Хитлеру

25. јануар 2017.

Суд у Аустрији изрекао је затворску казну човјеку који је на интернету продавао пјесме са насловима попут „Адолф Хитлер живи“ и приказивао тетоваже са нацистичким мотивима. Аустријски закон забрањује величање или ширење нацистичке идеологије. Мушкарац стар 38 година осуђен је на 33 мјесеца затвора на крају суђења у граду Стеир. Он је одбацио наводе из оптужнице и рекао да његова идеологија одражава чињеницу да он „подржава своју нацију“. Његов идентитет није објављен, што је у складу са законом о заштити приватности. Аудио снимци које је овај човјек продавао обухватају и пјесму под насловом „Гебелс за све“ и једну у којој се велича логор смрти уз мелодију популарне дјечије пјесме. На

75 година од Новосадске рације Фото: НОВОСТИ

Обиљежено 75 година од Новосадске рације

23. јануар 2017.

У Новом Саду данас је обиљежено 75 година од злогласне Новосадске рације у којој су мађарски фашисти у јануару 1942. године починили погром над 2.000 Срба, Јевреја, Рома и припадника других нација. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић истакао је у обраћању окупљеним код споменика „Породица“ на Кеју жртава рације, да и данас осјећа горчину због страхота Новосадске рације. „И данас осећам бес и горчину јер није спречен ужас који је заувек оковао Нови Сад, као што га сваког јануара окивају снег и лед. Осећам тугу, немерљиву и неизрециву, због више хиљада побијених Новосађана – Срба, Јевреја и Рома. Међу недужним страдалницима било је много деце, старих и немоћних људи. Једина

Хортијеве јединице убијају невино становништво

„Када бог зажмури“ – потресна сведочанства о Рацији

23. јануар 2017.

Представљање књиге „Када бог зажмури“, професорке социологије из Новог Сада Марије Васић, одржава се у данас, 23. јануара с почетком у 19:30 часова у Свечаној сали Јовине гимназије. Ову књигу чини збирка кратких прича насталих на основу архивске грађе и сведочења о судбинама Новосађана, Срба и Јевреја, за време окупације Новог Сада током три стравична дана Рације и депортације. Описана су страдања на различитим местима у граду, местима којима свакодневно пролазимо, која су остала необележена и заборављена – Милетићева улица, Успенско гробље, Штранд, НАК-ово игралиште,… – Књига је написана у поводу 75 година од Рације као спомен невиним жртвама, да се пренесе генерацијама, да се не заборави и не понови

Споменик "Породица" на Кеју жртава рације

Данас помен жртвама Новосадске рације

23. јануар 2017.

У Новом Саду данас ће, поводом 75 година од Новосадске рације, бити одата пошта за 2.000 Срба, Јевреја, Рома и припадника других нација које су убили мађарски фашисти у јануару 1942. године. Помен ће служити Његова светост патријарх српски Иринеј и врховни рабин Србије Исак Асиел, а предвиђено је обраћање предсједника Србије Томислава Николића. Предвиђено је да о злочину мађарских фашиста над недужним људима у Новом Саду говори и градоначелник овог града Милош Вучевић, саопштено је из Покрајинске владе. Програм обиљежавања почеће у 12.00 часова код споменика „Породица“ на новосадском Кеју жртава рације. Помену жртвама Новосадске рације присуствоваће и делегације Скупштине Аутономне покрајине Војводина коју ће предводити предсједник Иштван Пастор