Прва база података са именима и другим личним подацима о приближно 10.000 чланова особља нацистичког концентрационог логора Аушвиц, резултат вишегодишњег рада пољских историчара, објављена је на интернету. Пољски историчари су објавили, како тврде, најпотпунију листу нацистичких команданата и чувара у том логору, а она садржи 9.686 имена, што је „само почетак далекосежног пројекта“ који ће обухватити особље и других логора које је нацистичка Немачка отворила у окупираној Пољској, саопштио је Институт националног сећања (ИПН). До сада је сакупљено око 25.000 имена, преноси АФП. Пољски институт је навео да је листа припадника СС одреда, који су били у Аушвицу, базирана на подацима из архива Пољске, Немачке, Аустрије, САД и других земаља.

Када се прича о нацистичким злочинима, у први план увек избију приче о бруталним СС официрима, и тек понегде се помене неко женско име. Међутим, Марија Мандел је годинама радила и напредовала унутар система логора, и то све до највиших позиција у злогласном Аушвицу, где је одговорна за смрт око пола милиона људи. Била је родом из Аустрије, а након припајања те земље Немачкој, она се преселила у Минхен, где је почела да ради као чувар у концентрационом логору код Лихтенбурга 1938. године. Тамо је радила са још педесетак сс-овки, а ускоро је пребачена у већи логор, Равенсбирк у близини Берлина, 15. маја 1939. године. Надређене је импресионирала толико, да

Свечаности посвећене 73. годишњици ослобођења Лењинграда, који је био под опсадом током Другог светског рата, одржане су у Санкт Петербургу. 27. јануара се навршило се 73 године од дана потпуног скидања блокаде Лењинграда. Овај велики датум је у Русији проглашен за Дан војне славе. Хитлеровска опсада је трајала 900 дана и ноћи. За све ово време град је у непријатељском окружењу живео, радио и борио се. Без обзира на пуцњаву, бомбардовање, нељудску глад и страшне мразеве Лењинград је издржао и победио. Битка за Лењинград је била најдужа у годинама Другог светског рата. Хитлер је хтео да сравни град са земљом. Блокада која је успостављена од јесени 1941. године, однела је

Данас се обиљежава Међународни дан сјећања на жртве холокауста. Представници Јеврејске општине Бања Лука , Јеврејског културног центра “Арие Ливне“ и Друштва српско-јеврејског пријатељства су у знак сјећања на жртве Холокауста у Другом свјетском рату, положили вијенце на Новом гробљу, у Бања Луци. Генерална скупштина УН-а је на засједању 1. новембра 2005. године усвојила Резолуцију о обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве холокауста. За датум обиљежавања изабран је 27. јануар, дан када је 1945. ослобођен највећи нацистички концентрациони логор у Другом свјетском рату Аушвиц-Биркенау у Пољској, гдје је убијено више од милион и по људи. У Босни и Херцеговини је 1941. године живјело 14 хиљада Јевреја. 12 хиљада њих убијено

Суд у Аустрији изрекао је затворску казну човјеку који је на интернету продавао пјесме са насловима попут „Адолф Хитлер живи“ и приказивао тетоваже са нацистичким мотивима. Аустријски закон забрањује величање или ширење нацистичке идеологије. Мушкарац стар 38 година осуђен је на 33 мјесеца затвора на крају суђења у граду Стеир. Он је одбацио наводе из оптужнице и рекао да његова идеологија одражава чињеницу да он „подржава своју нацију“. Његов идентитет није објављен, што је у складу са законом о заштити приватности. Аудио снимци које је овај човјек продавао обухватају и пјесму под насловом „Гебелс за све“ и једну у којој се велича логор смрти уз мелодију популарне дјечије пјесме. На