U Estoniji u gradu Talinu udruženje izviđača organizuje „Marš Erna“ u čast nacističke diverzantske grupe koja je to ime nosila tokom Drugog svetskog rata. Na nacističkom maršu će učestvovati oko 150 izviđača i „ljubitelja turizma“, izjavio je organizator manifestacije, prenosi RIA novosti. U pribaltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji su uobičajeni nacistički marševi od kako su te zemlje izašle iz SSSR-a. Istoričari i aktivisti nevladinih organizacija upozoravaju da su takve manifestacije nespojive sa evropskom antifašističkom tradicijom i da ukazuju na opasnost od oživljavanja nacizma, no uprkos svemu baltički revizionisti ne prestaju sa svojim nacističkim performasima. Analitičar Aleksandar Pavić ovako objašnjava zašto nema reagovanja Evrope na marševe neonacista: „Evropi ne smetaju

Pre svega, treba se upoznati sa kaplarom Brandhuberom. On nije bio klasičan primer dezertera koji hvata prvu priliku za beg. Naprotiv, kao skroman i poslušan farmer iz austrijskog sela La an der Taja, na granici sa današnjom Češkom, Brandhuber je bio iskusan soldat i u vermahtu je već prošao tri ratne godine u Čehoslovačkoj, Francuskoj i Poljskoj. Tačno 10 dana pre no što će osvanuti kao dezerter u Švajcarskoj, kaplar Brandhuber se nalazi čitavih 2.600 kilometara dalje ka istoku, beznadežno zaglavljen u snegu na minus 40 stepeni u Aleksandrovki, 400 kilometara južno od Moskve. „E sad mi je stvarno dosta!“ „Velika hladnoća, snežne mećave. Stojimo već drugi sat i čekamo

Pre tri godne pozvali smo grupu studenata iz Srbije da učestvuju u međunarodnoj ekspediciji na ostrvu Hogland u Finskom zalivu. Tamo smo pronašli ostatke poginulih pilota jednog ruskog aviona za koje se smatralo da su nestali bez traga. Potom smo na osnovu određenih dokumenata uspeli da otkrijemo njihova imena i o sudbini pilota obavestili rodbinu. Saradnja Ruskog geografskog društva i nedavno otvorenog Srpsko-ruskog geografskog centra predviđa mnogobrojna dešavanja, ali jedno od najinteresantnijih je svakako razmena studenata i učešće naših geografa u brojnim ekspedicijama koje se organizuju širom Rusije. Sputnjik intervju – Artjom Manukjan https://video.img.ria.ru/Out/MP3/20170808/2017_08_08_SerbiaIntervjuArtjom_ogbngfpl.atg.mp3 Jedna od tih ekspedicija, na kojima su učestvovali mladi srpski geografi bila je na ostrvu Hogland u Finskom zalivu, gde se još

Memorijalni park Mir nalazi se u centru Hirošime i njime dominira skeletna kupola. Tu je izložen i Buda, čije je kameno lice istopila eksplozija američke atomske bombe. Priredio: Nenad TADIĆ Američka atomska bomba „Dječak“ bačena na Horišimu 6. avgusta 1945. godine ubila je, prema procjenama, 78.000 ljudi, a zdravstvene posljedice potomaka stradalih stanovnika ovog japanskog grada osjećaju se i danas. Radioaktivne crne kišne kapi, koje su kasnije padale, odnijele su još života. Prema procjenama Japana iz 1968. godine, 250.000 stanovnika Hirošime umrlo je odmah nakon eksplozije ili u roku od pet godina od bolesti uzrokovanih radijacijom. Mnogi od preživjelih kasnije su umirali ili još umiru od posljedica bombardovanja, kao što

Predsedniče vlade Izraela, dragi Bibi, hvala vam za vaše reči. Članovi vlade, Predsedniče Reprezentativnog saveta jevrejskih institucija u Francuskoj, Predsedniče Udruženja sinova i kćeri Jevreja deportovanih iz Francuske, Predsedniče Unije deportovanih u Aušvic, Predsedniče Fondacije sećanja na Holokaust, Predsedniče Francuskog komiteta za Jad Vašem, Veliki rabini, Gradonačelnice Pariza, Narodni poslanici, Prefekti, Predstavnici diplomatskog kora, Izabrani predstavnici, Dame i gospodo, Ovde sam danas sa vama, ovim tmurnim i svečanim povodom, kako bih sledio put kojim je 1995. godine krenuo Žak Širak, kome danas posebno želim da odam počast, a kojim su nastavili Dominik de Vilpen 2005, Nikola Sarkozi i Fransoa Fijon 2007, i konačno Fransoa Oland 2012.1 Nedavno su francuski politički