Изузетно драгоцено сведочење Душанке Дишљенковић, песникиње из Ниша, некадашње комунисткиње, партизанског официра… О Дражиној коректности, држању речи. Начела је реченицу али се зауставила се на пола и о ономе што знамо: како су се облачили у четничке униформе и…чинили оно што су чинили. О томе како је њен командант Коча Поповић на Неретви потписао споразум са Немцима да пређу на другу обалу и потуку четнике. И тако даље. Цео интервју са Душанком погледајте у видео клипу доле. Извор: Србин инфо Везане вијести: „Чувени“ извештај који је многима променио мишљење о Дражи … Комнен Сератлић: Записник са састанка Драже Михаиловића са … Руски историчари: Покрет Драже Михаиловића није онакав каквим га представљате у

Предсједник израелског парламента /Кнесет/ Јули-Јоел Еделштајн захвалио је Србији за чврсту подршку против сваког испољавања антисемитизма, као и за његовање сјећања на Холокауст. На састанку са предсједником Народне скупштине Србије Мајом Гојковић, која борави у Израелу, Еделштајн је истакао да је Закон о отклањању посљедица одузимања имовине жртвама Холокауста, који је парламент Србије једногласно донио 2016. године, јединствен и важан закон, који може да послужи као узор за све земље Европе. Предсједници два парламента разговарали су о сарадњи у области економије и заложили се да двије владе посебно размотре продубљивање сарадње у домену ИТ сектора, иновација, грађевине, пољопривреде и туризма, саопштено је из Владе Србије. Гојковићева је указала да више

Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“ недавно је објавило књигу „Независна Држава Хрватска у Србији 1941“, аутора Милутина Живковића. Књига доноси мање познате чињенице о усташком режиму у Полимљу током првих неколико мјесеци окупације Југославије у Другом свјетском рату. Књига је настала као плод вишегодишњих истраживања и рада на докторској дисертацији и односи се на период усташког режима у Прибоју, Пријепољу, Сјеници и Новој Вароши од априла до септембра 1941. године. – Књига говори о једном периоду у коме је режим из Загреба покушао да пусти још један пипак на територију Србије, поред оног који је био у Срему и који је досегао Земун. Дакле, тај један пипак је требало да,

Посланици Демократске странке Србије су поднели Народној скупштини Предлог Резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата. У данима када је Србија суочена са повампирењем усташтва у Хрватској, систематским затирањем сећања на геноцид извршен у НДХ, па чак и његовим отвореним негирањем, као и фалсификовањем чињеница о ратним збивањима и изгону Срба из Хрватске деведесетих, а истовремено српски политички врх предлаже мораторијум на расправе о прошлости, подношење Предлога Резолуције сматрамо својом политичком дужношћу и моралном обавезом. До помирења српског и хрватског народа, као предуслова трајног мира и стабилности на нашим просторима, може да дође само уколико се историјске чињенице не фалсификују, жртве злочина

Није ово текст о томе је ли Милан Недић херој, или издајник. Није ово текст ни о томе треба ли га рехабилитовати, или не. Ово је текст о томе како су управо они који га оптужују да је био фашиста – фашисти, да је био квислинг и колаборациониста – колаборационисти Домаћа штампа пронемачког опредељења пуна је ових дана „згражавајућих“ фотографија са скупа који је у знак почасти Милану Недићу у Београду организовало неколико екстремно десних група. Згражавајуће је, заиста, да српске патриоте које су се окупиле да бране лик и дело Милана Недића (о којем овом приликом не желимо да судимо) дигну руку у нацистички поздрав. Следбеници Недића и Димитрија

Марта је дојила бебу када су нагрнули на врата њихове куће у центру Новог Сада. Њен муж, млади адвокат из богате породице, покушао је да правним речником и вештом реториком добије на времену у разговору са „црним перјаницама“. Извадио је њихове уредно сложене документе, верујући у причу о легитимисању, али за секунд су ти папири били исцепани и подругљиво бачени пред њима. Три униформисана лица, која су тог 23. јануара 1942. године харала њиховом улицом, нису крила одушевљење пленом када су закорачили у кућу. Као хијене које не могу са сачекају да жртва искрвари, радујући се гозби, ишли су од собе до собе, узимајући у руке ситне врене ствари и