Партизанска убиства нису вршена тајно, без свједока, већ напротив, ту је ријеч о театралним убиствима, са пуно свједока, својеврсном „публиком“. (Радачки бријег на Љубомиру, Јасеник код Гацка…). Актери тих злочина нису се скривали, већ истицали у убијању српских цивила, што је ратни злочин без преседана у историји Херцеговине. Ови злочини су раније тумачени да су почињени у циљу застрашивања српског народа, како би се прикључио комунистичком покрету. Данас се са сигурношћу може тврдити да су ови злочини вршени са циљем уништења српског народа, његовог националног и духовног (светосавског) идентитета. То потврђује и чињеница да се највећи дио херцеговачких Срба послије ових партизанских злочина прикључио Равногорском покрету – четницима и протјерао

Судови су почели да рехабилитују припаднике овог усташког покрета. Јединица домаћих Шваба важила за једну од најокрутнијих. СУДОВИ су почели да рехабилитују припаднике усташког покрета и озлоглашене СС Принц Еуген дивизије, а држава је, после одлуке Управног суда, у обавези да им врати куће и њиве! По речима директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, оваквих случајева је све више, али ће се Агенција ипак оглушити о одлуку Управног суда. – Закон децидирано каже да имовина не може бити враћена припадницима страних окупационих снага, а за нас су то и усташе и чланови СС Принц Еуген дивизије, без обзира на то што су судови неке од њих рехабилитовали. Уколико Управни суд

Он је знао шта га очекује на крају рата, јер другог пута и излаза за српство није било. То се бар данас види. Знао је да свој живот мора жртвовати за народ и жртвовао га је мирно и свесно… Судбина је према генералу Недићу заиста била немилосрдна. Узела му је у рату и његовог јединца сина и најмилијег брата Милутина. Лик и дело Милана Недића, покушаћу да обрадим у овом тексту кроз другачију слику виђења његовог лика и дела… из једног угла сагледавања свакако јесте био издајник и квислинг… али… Јасно је да је у делу јавности оклеветан Милан Недић, од стране комуниста… али, то је човек који се борио

У Црној Гори, после брисања једног од најславнијих периода њене историје – херојске борбе црногорских јунака у Првом светском рату против Аустроугарске, уз претходно извојеване победе против дуговеког Отоманског царства, а у тим борбама црногорски народ поднео је огромне жртве, и после неки дан у Скупштини Црне Горе изгласане одлуке да се поништи одлука црногорске Скупштине о присаједињењу са Србијом и уласка у Kраљевину СХС, 1918. године – јављају се идеје да садашња Скупштина Црне Горе прогласи ништавним 13. јул 1941, Дан устанка црногорског народа против фашизма. А све због жеље да се чим пре уђе у Европску унију. У коју су по заиста хитним и преким поступцима примљене земље

Сремски фронт… или страдања Српске омладине. Сремски фронт је формиран у Другом светском рату, крајем октобра 1944. године, од стране немачке војске која се повлачила из  ослобоћеног Београда и трајао је све до његовог пробоја 12. априла 1945. Сремском фронту претходило је „ослобађање Србије“ у коме је учествовало 400.000 припадника Црвене Армије заједно са око 45000 партизана. Немци су формирали фронт у сремској равници с намером да зауставе продор партизанских и совјетских снага према западу, односно да својим снагама са југа омогуће извлачење кроз Босну. На југословенском подручју и даље се налазило око 400.000 Немаца и њихових сарадника. Задатак Југословенске армије је био да пресече оступницу немачким снагама на подручју Југославије, како би помогли Русима