arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Srbija dobila Centar za studije sećanja

22. maj 2020.

Ova naučnoistraživačka jedinica Univerziteta u Kragujevcu, kojom rukovodi profesorka Katarina Melić, prva je takve vrste u zemlji. Na Univerzitetu u Kragujevcu osnovan je Centar za studije sećanja. Ova naučnoistraživačka jedinica, prva takve vrste u Srbiji, nema svojstvo pravnog lica, a finansiraće se iz osnovne delatnosti, kao što su organizovanje predavanja, seminira, radionica, konferencija. Dodatni prihodi se očekuju od donatora i sponzora, a predviđena je i saradnja sa drugim ustanovama. U odluci Senata univerziteta, koja je doneta 27. februara, stoji i da se osnivanjem Centra za studije sećanja obezbeđuju uslovi za umrežavanje naučnika i istraživača koji se aktivno bave kulturološkim studijama sećanja kroz različit teorijski, metodološki i empirijski pristup i sa

Srđan Cvetković: Kako je Tito uništio demokrate i opoziciju

19. maj 2020.

Srđan Cvetković, srpski je istoričar koji se bavi temama komunizma, državne represije, disidentima, ljudskim pravima i Hladnim ratom. Tim temama gospodin Cvetković posvetio je više desetina radova u kako domaćim, tako inostranim stručnim časopisima i zbornicima. Naučnik je saradnik Instituta za savremenu istoriju, a do 2009. godine je sarađivao sa istraživačko-izdavačkim centrom Demokratske stranke kao nestranačka ličnost. Osnovne i magistarske, kao i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Uz Nemanju Devića autor je knjige “OZNA – represija komunističkog režima u Srbiji 1944 – 1946“. O izborima 1945. gospodin kaže da su to “bili izbori sa samo jednim konjem, jednom idejom i jednim programom. Opozicija oko demokratske stranke

Dijana Budisavljević

Austrijanci izbegavaju da spomenu Srbe na memorijalnoj tabli Diane Budisavljević. Kažu da nema mesta..

17. maj 2020.

„Na osnovu dosadašnjih istraživanja, Diana je spasavala srpsku decu i to bi trebalo da bude naznačeno“. Diana Budisavljević, Austrijanka iz Inzbruka koja je tokom Drugog svetskog rata zadužila srpski narod u marionetskoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj, spasavajući srpsku decu iz zloglasnih logora – gladne, iscrpljene i na ivici smrti, nije zaboravljena ni u svom rodnom gradu. Ali, nekome je teško da na tabli sa njenim imenom uopšte spomene Srbe, a spasla je 10.000 srpske dece. „Sećanje nikada nije završen proces“, prenose izjavu zamenice gradonačelnika Uši Švarcl na portalu  portalu tt.com , (dnevne Tirolske novine koje su među najčitanijima u Austriji). Gospođa Uši je, inače, predsedavajuća Kulturnog saveta Grada, koj je usvojio

Kakva je ustaška uloga u oslobođenju Beograda?

6. maj 2020.

Povodom oslobođenja Beograda, rusko Ministarstvo odbrane je prošle godine postavilo sajt posvećen ovim događajima, te objavilo neka do tada nepoznata dokumenta i fotografije. Izvor: FRONTAL.RS ; 22. april 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Posebno su zanimljive fotografije, koje su prvo opisane riječima „Borci NOVJ“, a potom je to ispravljeno u „vojnici lokalnih nacionalnih grupa koji su se pridružili NOVJ u periodu od juna do oktobra 1944.“. Zbog čega je sve ovo zanimljivo?

Aleksandar Nećak: Ne dozvolimo da nam se zlo ponovi

23. april 2020.

Društvo koje dozvoljava da se zaborave žrtve, zločini i zločinci, stvara mogućnost da mu se ta zverstva ponovo dese. Decenijama se na kulturu sećanja odgovaralo potiskivanjem sećanja. Potiskivanje sećanja sprovodi se zadano, sistematski, na svakom mestu i u vezi sa svakom istorijskom činjenicom koja nije ili koja ne odgovara dnevno političkim potrebama. Potiskivanje sećanja zasnovanog na istorijskim činjenicama je nemoralno i za svaku osudu delovanje, bez ikakvog mogućeg opravdanja. To je ponavljanje zločina. Obelodanjivanje istine je obaveza svih moralnih, istinoljubivih ljudi, bez obzira na naciju kojoj pripadaju, bez obzira na veru koju ispovedaju pa ako hoćete i bez obzira na ideologiju koju su izabrali. Zaustaviti zadano, sistematsko, nemoralno i necivilizacijsko

Bivša zatvorenica koncentracionog logora: Potomci dužni da znaju svu istinu o zločinima

21. april 2020.

Otkrivanje i očuvanje prave istine o ratu uvek je od značaja. Zahvaljujući deklasifikovanim dokumentima o finskim logorima iz Drugog svetskog rata, potomci zatvorenika će možda saznati nešto više, istakla je predsednica javne organizacije „Karelijsko udruženje bivših maloletnih zarobljenika fašističkih koncentracionih logora” Klaudija Njupijeva. Otkrivanje i očuvanje prave istine o ratu uvek je od značaja. Zahvaljujući deklasifikovanim dokumentima o finskim logorima iz Drugog svetskog rata, potomci zatvorenika će možda saznati nešto više, istakla je predsednica javne organizacije „Karelijsko udruženje bivših maloletnih zarobljenika fašističkih koncentracionih logora” Klaudija Njupijeva. „Uvek je od značaja vraćanje pravde i očuvanje istine o ratu i ratnim okolnostima. Zahvaljujući deklasifikovanim dokumentima o zatvorenicima u finskim logorima tokom Drugog

Srušen deo dvora

Dan kada su nacisti razorili Beograd

6. april 2020.

Adolf Hitler se 6. aprila 1941. godine svetio Srbima i Jugoslovenima za poraz Velike Nemačke u Prvom svetskom ratu Vojnici elitne nemačkog SS puka „Branderburg“ su pod okriljem noći između 5. i 6. aprila 1941. hladnokrvnim pokoljem usnulih ljudi počeli napad Hitlerovog rajha na Kraljevinu Jugoslaviju. Prešli su splavom Dunav i poubijali oficire odbrane Đerdapa u prenoćištu u Kladovu, omamljene narkotikom koje im je izdajnik nasuo u piće. Praksa da se žrtvama uskrati šansa da se brane, nastavljena je i na usnulim Beograđanima. Prestonica se pod razornim zapaljivim bombama pretvarala u prizor pakla na zemlji, dok su nedeljna crkvena zvona pozivala na jutrenje, zabeležio je pisac Stevan Jakovljević, tad u

Nećak: Stop neonacizmu i antisemitizmu!

28. mart 2020.

U okviru obrazovnog programa RTS-a  dana 23.3.2020. emitovana je video lekcija Aprilski rat, pa i o Milanu Nediću. Tako ogoljeni pokušaj falsifikovanja istorije ne bi uspeo da prezentuje ni najbolji đak Gebelsa.  Izvor: Aleksandar Saša Nećak – Fejsbuk stranica 27. mart 2020. ; NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Namera je bila da se Milan Nedić predstavi mladima kao spasioca Srba, kao pozitivna ličnost  i žrtva koja bi trebalo da im bude uzor.  A

Bojanić: Da li je moglo biti sve drugačije, kontroverze APRILSKOG RATA 1941.?

27. mart 2020.

Na sednici Krunskog saveta 6. marta 1941. god odlučeno je pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.Tada su Nišlija Dragiša Cvetković i Cincar – Marković zvanično objavili razgovore sa Nemcima. Izvor: Srpska istorija 27. mart 2020. ; Priredio – Đorđe Bojanić NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Propali pakt Pod pritiskom fašističkih sila Kraljevina Jugoslavija je 25. marta 1941.god pristupila savezu Nemačke, Italije i Japana (Trojni pakt), odnosno potpisuju bečki protokol. U Bečkom dvorcu Belevedere, u žutoj

Srđan Cvetković: Odmah nakon rata u Srbiji komunisti likvidirali oko 70 umetnika

25. mart 2020.

Istoričar koji dvadesetak godina istražuje komunističke zločine nakon Drugog svjetskog rata. Izvor: P portal ; Autor: Bojan Munjin NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Pitanja o tome što se događalo u prvim mjesecima i godinama nakon Drugog svjetskog rata na tlu Jugoslavije, bez obzira na to što je od tada prošlo gotovo osam decenija, zaokupljaju i dalje nemalu pažnju javnosti. O tim vremenima, u kojima je bilo, uz poslijeratni polet, i krute ideološke strogosti

MASOVNE GROBNICE KOD SNAGOVA ČEKAJU NA EKSHUMACIJU

23. mart 2020.

Na drugom kilometru lokalnog puta od Zvornika ka Tuzli kod sela Snagova kod Borića, kako meštani zovu mesto stradanja četnika krajem 1945. godine i posle Drugog svetskog rata, s desne strane, martovsko sunce probija kroz visoke četinare. Izvor: ZEMUNSKI LOKALNI GLOBUS Ž.Ž. ; Tekst i fotografije: Žana M. Živaljević, 17. marta 2020. godine NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Na nekoliko koraka od puta, pre 75 leta, tu su se zaustavljali puni kamioni iz

„Iz jame kod Vidrovana izvadiću mučeničke kosti naših časnih predaka“: Instruktor Gorske službe spasavanja iz Nikšića planira poduhvat

16. mart 2020.

Decenijama ostaci uglednih ljudi iz Gornjeg Polja, Nikšića, Pive i banjsko-vučedolske opštine čame u tmini, čekajući svoje oslobođenje – kaže Stevan Vujičić (82). Bez obzira na to što sam u poodmaklim godinama, imam snage, želje i volje da se spustim u jamu bezdanicu „Kotor“ kod Vidrovana i izbavim mučeničke kosti naših časnih predaka koje decenijama čame u tmini, čekajući svoje oslobođenje. Reč je o posmrtnim ostacima uglednih meštana, plemenskih prvaka, sveštenika, oficira kraljevske vojske, učitelja iz Gornjeg Polja, Nikšića, Golije, Pive, ali i onih iz bivše banjsko-vučedolske opštine, koja je danas deo nikšićkog kraja. Ovo, za „Novosti“, kazuje Stevan Stevo Vujičić, iz viluških Dolova, večiti spasilac, član Gorske službe spasavanja

Jugoslavija u 130 fascikli

10. mart 2020.

Veliki broj dokumenata govori o verskom stanju u NDH, a posebno je interesantna korespondencija zagrebačkog nadbiskupa Stepinca sa Svetom stolicom. Posle dugo očekivanog otvaranja vatikanskih arhiva iz perioda pontifikata pape Pija Dvanaestog (1939–1958), prošlog ponedeljka priliku da među prvima pogleda dokumenta koja su zaintrigirala veliki deo naučne javnosti imao je i jedan mladi stručnjak iz Srbije, dr Milosav Đoković. – Fascinantan je broj dokumenata koja se nalaze u prvom delu fonda Kongregacije za izvanredne crkvene poslove (1939–1948) u seriji „Jugoslavija” koja broji 130 fascikli. Posebno je interesantna korespondencija zagrebačkog nadbiskupa Stepinca sa Svetom stolicom, kao i dopisi apostolskog vizitatora u Zagrebu opata Markonea. Ništa manje nije zanimljiva i korespondencija jugoslovenske

Sećanje na bezimene žrtve građanskog rata 1941-1945 – (1948)

5. mart 2020.

Čegarski korpus JVuO je u maršu ka Jablaničkom okrugu, gde je upućen od stranke Niške vojne oblasti i Gorskog štaba 180. da očisti teren od sve prisutnijih komunističkih bandi, koje svojim delovanjem šire strah i paniku među stanovništvom, često izazivajući surove represije okupatora. Prethodnica Čegarskog korpusa je novo formirani 5. jurišni bataljon Svrljiške brigade, koji je pridodat 2. Niškoj brigadi pod komandom aktivnog žandarmerijskog narednika Slavka Minića – Džogrdana iz Niševca. Prvog decembra 1943. godine Korpus je preko brisanog prostora zvano mesto “Aerodrom“ prilazio Kosančiću, ne sluteći jače partizanske snage sporo su napredovali u dugoj koloni. Međutim, meandri Puste reke, sa šumatovim zaleđem skrivali su 2. Južnomoravsku NO Brigadu i

Nepoznanica šta će biti otvoreno, Vatikan sklon prepakivanju

3. mart 2020.

Akademik Ljubodrag Dimić smatra značajnim otvaranje arhiva Vatikana i dokumenata koji se tiču uloge Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa za vreme Drugog svetskog rata uz napomenu da je još uvek nepoznanica šta će od arhivske građe biti dostupno istraživačima budući da, kako kaže, Vatikan ništa ne prepušta slučaju i dobro procenjuje sa čega će skinuti oznaku tajnosti. „Otvaranje arhiva lepo zvuči, ali postoje mnoge prepreke koje treba preskočiti. Jedna je saopštena već juče, a to je da su do kraja godine popunjena sva mesta za istraživače“, navodi Dimić za Tanjug. Dimić, inače član Mešovite zajedničke komisije o (Alojziju) Stepincu, kaže da nije poznato šta je o Stepincu sabrano u Vatikanskom arhivu,

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA