arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Усташке жртве су плутале Савом

Београђанка која је 1943. као петнаестогодишњакиња присуствовала вађењу тела српских страдалника из НДХ из престоничких река, сведочи за наш лист о овим потресним догађајима. Тог лета 1943. године, у јеку окупације Београда, Душанка Поповић је имала петнаест година. Због полицијског часа који је ноћу био на снази, она и њени вршњаци су дневне сате користили да се друже напољу. Душанка, која је тада живела у Улици Страхињића бана на Дорћолу, спустила се до Куле Небојша на доњем граду Београдске тврђаве. Тамо, код бедема, окупљала су се деца свих узраста. Свима њима, пажњу је тог дана привукао језив призор стотинак метара даље, код ушћа Саве у Дунав. На том месту, аласи

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када ?

Шта је речено на 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама и ко је одговоран за немилу сцену виђену у дворани православне гимназије у Загребу? Загребачке Новости, орган српске мањине у Хрватској, су пратиоце свог сајта обавестиле 10. септембра 2025. о овогодишњем дводневном симпозијуму о јасеновачким жртвама, који је одржан 8. септембра у Јасеновцу, а 9. септембра у просторијама српске православне гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић у Загребу. Симпозијум је организован у организацији Епархије пакрачко-славонске, Музеја жртава геноцида из Београда и Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ, а у сарадњи са Српским народним вијећем из Загреба https://www.portalnovosti.com/oprezno-s-brojkama/ . У свом излагању другог дана овог симпозијума, проф. др Иво Голдштајн је навео: „Кроз логор

СЕЋАЊЕ НА МАСАКР У КРИВОЈ РЕЦИ: Палили људе, дигли цркву у ваздух, најмлађа жртва беба Вера

Средина октобра 1942. године најужаснији је период у сећању мештана Криве Реке и Копаоника, а први попис жртава који је урадио судија Радован Марковић исте године сведочи о размерама трагедије: фолксдојчери су тада побили више од 300 мештана поткопаоничких села у масакру у коме су пекли људе, палили читаве породице у колибама, стрељали на ливади, ампутирали им руке и ноге. Остало је упамћено да су 70 цивила угурали у претходно минирану Цркву Светог Петра и Павла и дигли је у ваздух. СС дивизија „Принц Еуген”, у чијим редовима је било око 1.500 војника, подунавских Немаца, под командом пуковника бивше војске Краљевине Фрање Кодра и са Бугарским 36. пешадијским пуком од

ЈЕЗИВИ НЕМАЧКИ МАСАКРИ У ОКТОБРУ 1941. БИЛИ СУ ДЕО ВЕЋЕГ ПЛАНА ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА

Немачки план за истребљење Срба почео је да се спроводи масакрима у октобру 1941. у Јадру и у Краљеву као одговор на војне успехе уједињених устаника који су у Србији ослободили територију на којој је живело око милион становника! Хитлер је 16. септембра 1941. наредио контраофанзиву праћену систематским терором над цивилима. Непосредни командант злочина генерал Франц Беме 25. септембра 1941. наређује: „Ако овде не поступимо свим средствима и с највећом безобзирношћу, наши ће се губици пењати до изнемоглости. Ваш задатак је да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући

Ја весело испијам чашу горчине и бола, али верујем да ће клеветници од Бога примити награду

Опроштајно писмо породици, које је свештеник Драгослав Обућина 23. априла 1945. године написао у затвору ОЗНЕ у Kраљеву, непосредно после суђења, а пред погубљење, његовој породици стигло је после 10 година – 2. маја 1955. године. Писмо је данас у власништву породице Ђорђевић, а у њему Драгослав пише својој супрузи: „Моја љубави, моје Јелче и децо моја, Милошу и Дракче моје! Нека вам је Бог у помоћи, нека вам само он помогне на вашем тешком судбинском путу. Ноћас, тј. прошле ноћи, уз дреку тица злослутница, чух глас смрти. Значи да више никада нећу бити срећан да вас гледам и да уживам у нашој срећи коју желим вама, пошто сам ја

Помоћ страдалницима из Бановине Хрватске

Пред хајком ХСС и његове Заштите соколске избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду и Србији. Највеће искушење на коме се показала чврстина соколске заједнице био је долазак избеглица из новостворене Бановине Хрватске 1939. Пред хајком ХСС и његове Заштите соколске избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду и Србији. Најугроженији соколи у Бетини код Шибеника Бранко Билић, Шиме Капов, Петар Јурош и Јере Микин, пред терором Заштите, склонили су се у Београд 21. новембра 1939. Примио их је Савез Сокола у Београду и помогао им. (1) “Јутарњи лист” од 17 децембра 1939. објавио је апел Соколског друштва Београд II за помоћ соколима, који су били

Замукло село Велика!

За два сата побијено, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. У кући Мирка Пауновића шеснаесторо живо изгорело. Списак злодела квислиншких јединица веома је дугачак, али оно што је 28. јула 1944. године учинила „Скендербег“ дивизија, по суровости превазилази све. У малом селу Велика, недалеко од Чакора, за само два сата и 15 минута побијено је, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. Разуларена руља у есесовским униформама, уз асистенцију балиста и вулнетара из Плава и Гусиња, извршила је стравични покољ. Било је сунчано, ведро јулско јутро, када је у ово дивно планинско село из правца Мурина, дотутњала моторизована колона остатка 14. пука седме

Зеленгора- велико неопојано гробље краљевих војника

Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница више хиљада војника ђенерала Драже Михаиловића, страдалих крајем, а и након званичног завршетка Другог свјетског, истакнуто је у Фочи на промоцији књиге „Комунистички злочини над ЈВуО – од Равне горе до Зеленгоре“. Монографија, чији су су аутори официри у пензији Митар Ковач, Милоје Пршић и Петко Рашевић, те свештеник Милорад Остојић представљена је у Музеју “Стара Херцеговина”. Рецензент књиге Радован Калабић каже да је ово дјело велики догађај у домаћој српској историографији, јер је ова тема у Србији мало обрађивана и о њој се мало знало, за разлику од српске емиграције у којој се писало о великом страдању

Други светски рат: шокантна истина

Стотине хиљада Пољака положило заклетву верности Хитлеру Гдањск је домаћин изложбе под називом „Наши момци“, која говори о Пољацима из различитих крајева земље који су служили у Хитлеровој војсци. Организатори тврде да је ово прва монографска изложба те врсте, припремљена на основу приватних и музејских извора Поморског региона. Изложба је изазвала снажне и контроверзне реакције. Председник Пољске Анджеј Дуда написао је на свом микроблогу: „Представљати војнике Трећег рајха као ‘наше’ није само историјска лаж, већ и морална провокација – чак и ако су на фотографијама приказани Пољаци који су насилно мобилисани у немачку војску.“ Он је додао да такви поступци „подривају темеље нашег идентитета и вређају успомену на жртве. Ко

ШТА СЕ СЛАВИ 13. ЈУЛА: Метак, чело, поток, вир

Када славите годишњицу Тринаестојулског устанка, уз велико уважавање према црногорским устаницима и њиховим жртвама, сјетите се да су заједничке активности црногорских устаника са црногорским комунистима, биле црвено завођење за Голеш планину, јер је створена представа о комунистима који желе градити слободу као и сви остали, а заправо се радило само о томе да је учешћем црногорских комуниста у Тринаестојулском устанку створена подлога за „обрачун са класним непријатељем.” (Фо­то Му­зеј Ју­го­сла­ви­је) Тринаестојулски устанак јесте био израз борбе српског народа за ослобођење од италијанског окупатора чији исходи нијесу били израз првобитне народне воље, али је, нажалост, постао база легитимности комунистичког покрета у Црној Гори. (( Ако покушамо, рецимо, упоредити 13.јул 1941. и

Клице фашизма су опет проклијале на нашем прагу

Почасно место на позорници на Црвеном тргу у Москви за Дан победе, поред руског председника Владимира Путина Специјално за „Политику”, Милан Пилиповић После параде у Москви, у част 80 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, Владо Зрнић (95), пуковник авијације и ветеран рата у Русији, дошао је у родни крај, у село Турјак на Козари. Овај ратник и бивши професор Ваздухопловне војне академије „Јуриј Гагарин”, писац неколико књига и уџбеника о стратегији ратовања, имао је почасно место на позорници на Црвеном тргу у Москви, поред руског председника Владимира Путина. О утисцима са војне параде овај Србин, а високи руски официр, говорио нам је са великим задовољством: „Осамдесет

Владимир Димитријевић: На Голготском путу – ратни дневник Лазара Тркље 1941-1944.

Потресни ратни записи професора Лазара Тркље, секретара Земљорадничке странке, које је водио од пролећа 1941. па до јесени 1944. године, представљају потпуно ново и аутентично сведочење. „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“. Приредио Никола Тркља. Службени гласник, Београд, 2020 Ко је био Лазар Тркља? По образовању, Херцеговац из Билеће, Лазар Тркља био је дипломирани теолог. Пре рата, био је човек најширих распона – од фудбалера сарајевске „Славије“ до секретара Земљорадничке странке. Чак су га отпуштали с места вероучитеља, подозревајући га да је комуниста. Рат га је затекао 6. априла 1941. године, на Теразијама у Београду. Укључује се у одбрану отаџбине, и одмах почиње да се креће по најширем

ЛИКВИДАЦИЈА НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА: Жинет Тодоровић, матуранткиња стручне учитељске школе у Београду

Жинет Тодоровић (1925-1945) матурант стручне учитељске школе у Београду. Рођена је у Ансију (Француска) у породици заступника продаје аутомобила и аутоделова Штајер и камиона Берлијет. Ухапшена је пре Првог маја 1945. у краља Милана 10. заједно са другим омладинцима који су опозиционо били оријетисани и растурали летке. Наводно је код ње пронадјен летак Драже Михаиловића. Ухапшена је и ислеђивана у истражном затвору ОЗН-е на Обилићевом венцу. Остали су већином пуштени или осуђени на затворске казне. Њен отац је позван тек након три недеље да му кажу да је скочила са трећег спрата зграде ОЗН-е. Према исказу позанице које је преузела тело обе ноге су јој биле наводно пребијене а породици

АПЕЛ поводом 80 година од победе над фашизмом

На дан 9. маја 2025. године, навршава се 80 година од славне победе савезника над наци-фашизмом као највећим злом у историји цивилизације. Србија и српски народ дали су тој победи огроман допринос и поред руског и пољског народа, поднели највеће људске жртве за слободу Европе и света. Тим поводом независна, нестраначка, непрофитна удружења – Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, Удружење Фонд дијаспора за матицу, СУБНОР Србије и Удружење „Ветерани војно-обавештајне службе Србије“ упућују следећи АПЕЛ Позивамо сва патриотска удружења, организације и појединце да ову годину посветимо одавању најдубљег поштовања стотинама хиљада српских жртава борбе за слободу, херојима и борцима народно-ослободилачке борбе, као и милионским цивилном

Да ли је Србија помогла СССР-у 27. марта 1941. године?

„Борба против фашизма и у Совјетском Савезу и у Југославији била је заједнички циљ. Јединство у борби је у ствари узајмна помоћ. А српске жртве, посебно цивилне, уграђене су и у коначну победу СССР“, каже историчар Момчило Павловић. Годишњица пуча и демонстрација на којима је речено „не“ Тројном пакту 27. марта 1941. године је догађај који је био и остао предмет полемика међу историчарима, не само у Србији, него и у свету. Тога дана група високих официра Југословенске војске, на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем, извела је војни пуч, збацивши са власти трочлано краљевско намесништво, које су чинили кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић, и др Иво

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.