Други свјетски рат Архиве - Страница 18 од 117 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 18

Србија добила Центар за студије сећања

22. мај 2020.

Ова научноистраживачка јединица Универзитетa у Крагујевцу, којом руководи професорка Катарина Мелић, прва је такве врсте у земљи. На Универзитету у Крагујевцу основан је Центар за студије сећања. Ова научноистраживачка јединица, прва такве врсте у Србији, нема својство правног лица, а финансираће се из основне делатности, као што су организовање предавања, семинира, радионица, конференција. Додатни приходи се очекују од донатора и спонзора, а предвиђена је и сарадња са другим установама. У одлуци Сената универзитета, која је донета 27. фебруара, стоји и да се оснивањем Центра за студије сећања обезбеђују услови за умрежавање научника и истраживача који се активно баве културолошким студијама сећања кроз различит теоријски, методолошки и емпиријски приступ и са

Срђан Цветковић: Како је Тито уништио демократе и опозицију

19. мај 2020.

Срђан Цветковић, српски је историчар који се бави темама комунизма, државне репресије, дисидентима, људским правима и Хладним ратом. Тим темама господин Цветковић посветио је више десетина радова у како домаћим, тако иностраним стручним часописима и зборницима. Научник је сарадник Института за савремену историју, а до 2009. године је сарађивао са истраживачко-издавачким центром Демократске странке као нестраначка личност. Основне и магистарске, као и докторске студије завршио је на Филозофском факултету у Београду. Уз Немању Девића аутор је књиге “ОЗНА – репресија комунистичког режима у Србији 1944 – 1946“. О изборима 1945. господин каже да су то “били избори са само једним коњем, једном идејом и једним програмом. Опозиција око демократске странке

Аустријанци избегавају да спомену Србе на меморијалној табли Диане Будисављевић. Kажу да нема места..

17. мај 2020.

„На основу досадашњих истраживања, Диана је спасавала српску децу и то би требало да буде назначено“. Диана Будисављевић, Аустријанка из Инзбрука која је током Другог светског рата задужила српски народ у марионетској Независној држави Хрватској, спасавајући српску децу из злогласних логора – гладне, исцрпљене и на ивици смрти, није заборављена ни у свом родном граду. Али, некоме је тешко да на табли са њеним именом уопште спомене Србе, а спасла је 10.000 српске деце. „Сећање никада није завршен процес“, преносе изјаву заменице градоначелника Уши Шварцл на порталу portalu tt.com , (дневне Тиролске новине које су међу најчитанијима у Аустрији). Госпођа Уши је, иначе, председавајућа Kултурног савета Града, кој је усвојио

Каква је усташка улога у ослобођењу Београда?

6. мај 2020.

Поводом ослобођења Београда, руско Министарство одбране је прошле године поставило сајт посвећен овим догађајима, те објавило нека до тада непозната документа и фотографије. Извор: ФРОНТАЛ.РС ; 22. април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Посебно су занимљиве фотографије, које су прво описане ријечима „Борци НОВЈ“, а потом је то исправљено у „војници локалних националних група који су се придружили НОВЈ у периоду од јуна до октобра 1944.“. Због чега је све ово занимљиво?

Александар Нећак: Не дозволимо да нам се зло понови

23. април 2020.

Друштво које дозвољава да се забораве жртве, злочини и злочинци, ствара могућност да му се та зверства поново десе. Деценијама се на културу сећања одговарало потискивањем сећања. Потискивање сећања спроводи се задано, систематски, на сваком месту и у вези са сваком историјском чињеницом која није или која не одговара дневно политичким потребама. Потискивање сећања заснованог на историјским чињеницама је неморално и за сваку осуду деловање, без икаквог могућег оправдања. То је понављање злочина. Обелодањивање истине је обавеза свих моралних, истинољубивих људи, без обзира на нацију којој припадају, без обзира на веру коју исповедају па ако хоћете и без обзира на идеологију коју су изабрали. Зауставити задано, систематско, неморално и нецивилизацијско

Бивша затвореница концентрационог логора: Потомци дужни да знају сву истину о злочинима

21. април 2020.

Откривање и очување праве истине о рату увек је од значаја. Захваљујући декласификованим документима о финским логорима из Другог светског рата, потомци затвореника ће можда сазнати нешто више, истакла је председница јавне организације „Карелијско удружење бивших малолетних заробљеника фашистичких концентрационих логора” Клаудија Њупијева. Откривање и очување праве истине о рату увек је од значаја. Захваљујући декласификованим документима о финским логорима из Другог светског рата, потомци затвореника ће можда сазнати нешто више, истакла је председница јавне организације „Карелијско удружење бивших малолетних заробљеника фашистичких концентрационих логора” Клаудија Њупијева. „Увек је од значаја враћање правде и очување истине о рату и ратним околностима. Захваљујући декласификованим документима о затвореницима у финским логорима током Другог

Дан када су нацисти разорили Бeoград

6. април 2020.

Адолф Хитлер се 6. априла 1941. године светио Србима и Југословенима за пораз Велике Немачке у Првом светском рату Војници елитне немачког СС пука „Брандербург“ су под окриљем ноћи између 5. и 6. априла 1941. хладнокрвним покољем уснулих људи почели напад Хитлеровог рајха на Краљевину Југославију. Прешли су сплавом Дунав и поубијали официре одбране Ђердапа у преноћишту у Кладову, омамљене наркотиком које им је издајник насуо у пиће. Пракса да се жртвама ускрати шанса да се бране, настављена је и на уснулим Београђанима. Престоница се под разорним запаљивим бомбама претварала у призор пакла на земљи, док су недељна црквена звона позивала на јутрење, забележио је писац Стеван Јаковљевић, тад у

Нећак: Стоп неонацизму и антисемитизму!

28. март 2020.

У оквиру образовног програма РТС-а дана 23.3.2020. емитована је видео лекција Априлски рат, па и о Милану Недићу. Тако огољени покушај фалсификовања историје не би успео да презентује ни најбољи ђак Гебелса. Извор: Александар Саша Нећак – Фејсбук страница 27. март 2020. ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Намера је била да се Милан Недић представи младима као спасиоца Срба, као позитивна личност и жртва која би требало да им буде узор. А

Бојанић: Да ли је могло бити све другачије, контроверзе АПРИЛСКОГ РАТА 1941.?

27. март 2020.

На седници Крунског савета 6. марта 1941. год одлучено је приступање Краљевине Југославије Тројном пакту.Тада су Нишлија Драгиша Цветковић и Цинцар – Марковић званично објавили разговоре са Немцима. Извор: Српска историја 27. март 2020. ; Приредио – Ђорђе Бојанић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Пропали пакт Под притиском фашистичких сила Краљевина Југославија је 25. марта 1941.год приступила савезу Немачке, Италије и Јапана (Тројни пакт), односно потписују бечки протокол. У Бечком дворцу Белеведере, у жутој

Срђан Цветковић: Одмах након рата у Србији комунисти ликвидирали око 70 уметника

25. март 2020.

Историчар који двадесетак година истражује комунистичке злочине након Другог свјетског рата. Извор: П портал ; Аутор: Бојан Муњин НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Питања о томе што се догађало у првим мјесецима и годинама након Другог свјетског рата на тлу Југославије, без обзира на то што је од тада прошло готово осам деценија, заокупљају и даље немалу пажњу јавности. О тим временима, у којима је било, уз послијератни полет, и круте идеолошке строгости

МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ КОД СНАГОВА ЧЕКАЈУ НА ЕКСХУМАЦИЈУ

23. март 2020.

На другом километру локалног пута од Зворника ка Тузли код села Снагова код Борића, како мештани зову место страдања четника крајем 1945. године и после Другог светског рата, с десне стране, мартовско сунце пробија кроз високе четинаре. Извор: ZEMUNSKI LOKALNI GLOBUS Ž.Ž. ; Текст и фотографије: Жана М. Живаљевић, 17. марта 2020. године НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. На неколико корака од пута, пре 75 лета, ту су се заустављали пуни камиони из

„Из јаме код Видрована извадићу мученичке кости наших часних предака“: Инструктор Горске службе спасавања из Никшића планира подухват

16. март 2020.

Деценијама остаци угледних људи из Горњег Поља, Никшића, Пиве и бањско-вучедолске општине чаме у тмини, чекајући своје ослобођење – каже Стеван Вујичић (82). Без обзира на то што сам у поодмаклим годинама, имам снаге, жеље и воље да се спустим у јаму безданицу „Котор“ код Видрована и избавим мученичке кости наших часних предака које деценијама чаме у тмини, чекајући своје ослобођење. Реч је о посмртним остацима угледних мештана, племенских првака, свештеника, официра краљевске војске, учитеља из Горњег Поља, Никшића, Голије, Пиве, али и оних из бивше бањско-вучедолске општине, која је данас део никшићког краја. Ово, за „Новости“, казује Стеван Стево Вујичић, из вилушких Долова, вечити спасилац, члан Горске службе спасавања

Југославија у 130 фасцикли

10. март 2020.

Велики број докумената говори о верском стању у НДХ, а посебно је интересантна кореспонденција загребачког надбискупа Степинца са Светом столицом. После дуго очекиваног отварања ватиканских архива из периода понтификата папе Пија Дванаестог (1939–1958), прошлог понедељка прилику да међу првима погледа документа која су заинтригирала велики део научне јавности имао је и један млади стручњак из Србије, др Милосав Ђоковић. – Фасцинантан је број докумената која се налазе у првом делу фонда Конгрегације за изванредне црквене послове (1939–1948) у серији „Југославија” која броји 130 фасцикли. Посебно је интересантна кореспонденција загребачког надбискупа Степинца са Светом столицом, као и дописи апостолског визитатора у Загребу опата Марконеа. Ништа мање није занимљива и кореспонденција југословенске

Сећање на безимене жртве грађанског рата 1941-1945 – (1948)

5. март 2020.

Чегарски корпус ЈВуО је у маршу ка Јабланичком округу, где је упућен од странке Нишке војне области и Горског штаба 180. да очисти терен од све присутнијих комунистичких банди, које својим деловањем шире страх и панику међу становништвом, често изазивајући сурове репресије окупатора. Претходница Чегарског корпуса је ново формирани 5. јуришни батаљон Сврљишке бригаде, који је придодат 2. Нишкој бригади под командом активног жандармеријског наредника Славка Минића – Џогрдана из Нишевца. Првог децембра 1943. године Kорпус је преко брисаног простора звано место “Аеродром“ прилазио Kосанчићу, не слутећи јаче партизанске снаге споро су напредовали у дугој колони. Међутим, меандри Пусте реке, са шуматовим залеђем скривали су 2. Јужноморавску НО Бригаду и

Непознаница шта ће бити отворено, Ватикан склон препакивању

3. март 2020.

Академик Љубодраг Димић сматра значајним отварање архива Ватикана и докумената који се тичу улоге Алојзија Степинца, загребачког надбискупа за време Другог светског рата уз напомену да је још увек непознаница шта ће од архивске грађе бити доступно истраживачима будући да, како каже, Ватикан ништа не препушта случају и добро процењује са чега ће скинути ознаку тајности. „Отварање архива лепо звучи, али постоје многе препреке које треба прескочити. Једна је саопштена већ јуче, а то је да су до краја године попуњена сва места за истраживаче“, наводи Димић за Танјуг. Димић, иначе члан Мешовите заједничке комисије о (Алојзију) Степинцу, каже да није познато шта је о Степинцу сабрано у Ватиканском архиву,