Lovac na naciste i direktor centra „Simon Vizental“ iz Izraela Efraim Zurof rekao je da je pokretanje postupka rehabilitacije Milana Nedića sramno. On je naveo da je pokretanje postupka rehabilitacije predsednika sprske vlade u vreme Drugog svetskog rata Milana Nedića sramno i strašno, jer je to pokušaj da se „opere“ uloga onih koji su učestvovali u ubijanju Srba i uništavanju Jevreja. „Očigledno je da on ne zaslužuje rehabilitaciju i bilo kakav korak u tom smeru bila bi uvreda za nacističke žrtve u Srbiji, kao i za sećanje na one koji su se hrabro borili protiv nacističkog režima i žrtvovali svoje živote za slobodu svoje države iz jarma Trećeg Rajha, najgenocidnijeg

Počela rehabilitacija srpskog premijera za vreme drugog svetskog rata. Advokat: Nediću oduzeto pravo na život i imovinu POSTUPAK rehabilitacije Milana Nedića, srpskog premijera za vreme nacističke okupacije, počeo je borbom predlagača rehabilitacije da im se omogući uvid u 1.645 strana Nedićevog dosijea koji je BIA dostavila Arhivu Srbije, a koji je i dalje zatvoren za javnost. Advokat Zoran Živanović, zastupnik predlagača rehabilitacije, nije pristao na ponudu sudije Anđelke Opačić da obeleži dokumenta koja bi želeo da vidi pa da sud službenim putem zatraži te spise. Prethodno bi morala da se izvrši njihova anonimizacija (precrtavanje imena trećih lica). – Milan Nedić je lišen prava na imovinu, što dokazuje odluka o konfiskaciji,

Pred Višim sudom u Beogradu, nakon višegodišnjih pokušaja, danas bi trebalo da počne postupak po zahtjevu za rehabilitaciju predsjednika srpske vlade za vrijeme okupacije tokom Drugog svjetskog rata Milana Nedića. Nedićevi potomci zatražili su od suda da ga rehabilituje, odnosno da poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava. Zahtjev za rehabilitaciju ranije je odbacivan kao nepotpun, a sada je sud odlučio da počne postupak, prenose danas beogradski mediji. Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica. Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gdje je sahranjen.   Izvor:  

Antifašisti Starog kontinenta i juče slavili herojstvo boraca Užičke republike. Vijorile se zastave srpskih, francuskih, italijanskih brigada… U VREMENU straha čitavih naroda, pod naletom fašista 29. novembra 1941. godine na prevoju Kadinjača stradala je cela jedna generacija užičkih spartanaca, Posavaca i Orašana: komšije – vojnici, tkači, pekari, krojači – artiljerci, obućari – pešadinci, stradali su do poslednjeg braneći Užičku republiku. Poštu su im u spomen kompleksu nad Užicem odali sugrađani, potomci partizana iz Srbije i nekadašnjih jugoslovenskih republika, unuci antifašista iz Italije, Francuske… Zastave nekoliko evropskih država vijorile su se na Kadinjači. Udarna brigada Garibaldi, piše na jednoj od njih. Da li je autentična? Bandera originale? To su na Kadinjači

Dušana Leticu, bivšeg ministra finansija do jeseni 1941. godine, je, kao i mnoge druge, prema pisanju Jefte Šašića, označio za odstrel književnik Marko Ristić VOJNI sud Prvog korpusa NOVJ, čije postojanje nije do sada i arhivski potvrđeno, sudio je navodno optuženim izdajnicima i neprijateljima naroda na zasedanjima 26. i 30. oktobra i 2, 6, 10. i 18. novembra 1944. godine. Smrtna presuda im je izrečena kao narodnim neprijateljima i ratnim zločincima u smislu članova 13, 14. i 16. Uredbe Vrhovnog štaba o vojnim sudovima. Sve presude brzo su izvršene. Analizom liste od 105 streljanih može se utvrditi da je reč o vrlo heterogenoj strukturi ličnosti, kako u ideološko-političkoj orijentaciji, tako

U Inzbruku je nedavno održano veče posvećeno Draži Mihailoviću, a tema je bila „Đeneral Dragoljub Mihailović Draža i antifašistička uloga Srbije u oslobađanju Evrope od fašizma“, u organizaciji Srpske pravoslavne omladina Inzbruk – SPOJI. Gosti-predavači su bili episkop austrijsko-švajcarski Andrej, Vojislav Mihailović, unuk generala Draže i mr Radovan Kalabić, književnik, istoriograf i publicista iz Beograda, saznajemo od organizacije SPOJI iz Inzbruka. Posle zajedničke molitve, Aleksander Rogić, predsednik SPOJI-a je pozdravio prisutne goste koji su doputovali iz Nemačke, Švajcarske, kao i iz raznih krajeva Tirola i Salcburga, među kojima su bili i počasni gosti: otac Aleksandar Stolić, paroh u Inzbruku, otac Gojko Ostojić, paroh u Salfeldenu, Miodrag Pantić, jedan od osnivača

Trag o likvidacijama donosi „Politika“ od 27. novembra 1944, koja je objavila, na prve dve strane, saopštenje o osuđenim ratnim zločincima u kome je spisak od 105 streljanih osoba PRIPADNIK KNOJ-a, Mija Petrović iz sela Badnjevac kod Kragujevca, stražario je šest meseci ispod Avale, gledajući kako Ozna svake noći strelja civile dovezene kamionima iz Beograda. Dovozili su ih oko 21.00-22.00 uveče, sakupljali ih u podrumima kuća beogradskih trgovaca sa leve strane kragujevačkog druma, a onda svlačili i izvodili na streljanje. – Slušao sam i plač i jauk tih žrtava dok su ih ti beogradski oznaši tukli rukama, nogama i kundacima, jer su se oni jedva kretali, jaka zima, a oni