Piše: Miroslav Stojanović Strah od otvaranja Pandorine kutije: Sve učestalija su upozorenja da bi „austrijski scenario“, sa nespornim uspehom, i usponom ekstremne desnice, mogao da se „odigra“ u još nekoj zapadnoevropskoj zemlji, pa i samoj Nemačkoj, svakako ne takvim intenzitetom i sa tako reskom, dubokom podeljenošću, već na parlamentarnim izborima sledeće godine Po čemu je to jedna seoska fešta, koja nije bila karnevalska, u dalekoj istočnonemačkoj zabiti (Kolmnic, pokrajina Saksonija), ako se u ovoj, visokourbanizovanoj i (pre)naseljenoj zemlji o nekoj zabiti uopšte može govoriti, zaslužila posebnu pažnju najuticajnijeg političkog magazina „Špigla“, (nemilosrdno) strogog u izboru tema i prioriteta? Vest koja je uletela u orbitu hamburškog nedeljnika (elektronsko izdanje, 30. maj),

U agenciji za restituciju očekuju da iz jevrejskih opština pristigne oko 5.000 zahteva da im država vrati imovinu sunarodnika stradalih u Holokaustu koji nemaju svojih živih zakonskih naslednika Prvi zahtevi za restituciju jevrejske imovine po Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, s igli su i u Agenciju za restituciju. Za drugu polovinu juna zakazana je rasprava. Za sada je podneto 15 zahteva za imovinu na teritoriji Beograda, a očekuje se da stignu i zahtevi iz Vojvodine, kaže za „Politiku”, Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju. – Prve odluke biće donete u avgustu i septembru. Videćemo šta je moguće vratiti, a šta ne, odnosno

U galeriji u Novom Gradu je otvorena izložba „Kozara, spomenik slobode“ na kojoj posjetioci mogu vidjeti zanimljive dokumentarne i istorijske postavke koje starijima mogu da posluže kao podsjećanje, a mlađima da nauče činjenice koje ne znaju o stradanju u Drugom svjetskom ratu. Kustos i istoričar Marina Ljubičić je sinoć na otvaranju rekla da se nikada ne smije dozvoliti da bude zaboravljeno ono što se desilo na Kozari u Drugom svjetskom ratu, zbog čega je i izgrađena memorijalna zona na Mrakovici. Ona je navela da je Kozara kao izletište bila poznata i prije Drugog svjetskog rata, a izgradnjom spomenika svi događaji, uključujući kulturne, dobili su drugi oblik i dimenziju. „Kao primjer

Počinju postupci restitucije za stradale u Holokaustu. Podneti prvi zahtevi iz Beograda, očekuju se i iz gradova u Vojvodini PRVE rasprave o zahtevima jevrejske zajednice, po novom Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nisu imale naslednika, Agencija za restituciju održaće u junu. Kako je za „Novosti“ potvrdio direktor Agencije Strahinja Sekulić, pozitivne odluke očekuju se već krajem avgusta ili početkom septembra. – Do sada je predato 15 zahteva za povraćaj imovine, a očekuje se da će ih biti oko 5.000. Rok je tri godine od donošenja zakona, što znači da rok teče od februara 2016. – kaže Sekulić. Ovih 15 zahteva odnosi se na zgrade u Beogradu,

U logoru gde se svakodnevno umiralo od posledica robovskog rada, gladi, bolesti, smrzavanja, gde su zatočenici streljani, tučeni do smrti, odvođeni u gasne komore, osnovan je Međunarodni komitet logoraša: pomagali su jedni drugima, rizikujući sopstvene živote Od našeg specijalnog izveštača Linc, Mauthauzen – Niz stepenice koje vode ka kamenolomu Viner Graben gotovo svi posetioci silaze zagledani u cipele. Stepenice su nejednake, strme, pa bi se spoticanje moglo završiti padom sa težim posledicama. Mi, današnji posetioci, imamo udobne cipele i sve vreme ovoga sveta da nogu pred nogu stignemo do podnožja. Oni koji su silazili i uspinjali se uz njih pre više od sedamdeset godina, nosili su drvene klompe, teške kamene gromade

Američki predsjednik Barak Obama izjavio je u intervjuu japanskoj televiziji NHK da se tokom svoje istorijske posjete Hirošimi ove nedjelje neće izviniti za atomsku bombu, koju je na taj japanski grad njegova zemlja bacila na kraju Drugog svjetskog rata. Na pitanje da li planira da se izvini tokom posjete Hirošimi, Obama je rekao: „Ne, zato što mislim da je važno shvatiti da lideri usred ratova donose svakakve odluke“, prenijela je agencija AFP. „Zadatak je istoričara da postavljaju pitanja i istražuju ih, ali ja, kao neko ko obavlja ovu funkciju posljednjih sedam i po godina, znam da svaki državnik donosi veoma teške odluke, posebno za vrijeme rata“, naveo je Obama. On

Inzbruk i Beč, 16. maja 2016. godine APEL U VEZI KOMEMORATIVNOG DOGAĐAJA U BLAJBURGU Poštovane dame i gospodo, sa sažaljenjem smo morali da čitamo u novinama da su 14. maja 2016. godine na komemorativnom događaju za žrtve takozvanog „Blajburškog masakra“ javno isticani simboli fašističkih ustaša, koji su bili saveznici nacističke Nemačke. Iako je za mnoge neshvatljivo, verovatno ili bolje rečeno pogotovo ustaše, koji su odgovorni za toliko groznih zločina, zaslužuju da se neko moli za njihove duše. Nesumnjivo to zaslužuju oni, koji su pogubljeni u toku odmazde Titovih partizana, a da prethodno ništa nisu skrivili. Mi smo mišljenja da komemoracija za mrtve u Blajburgu zaslužuje više poštovanja prema mrtvima. U