arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Od Hitlerovih koljača do genocide survivora

23. jun 2021.

Istraživač Ksavijer Bugarel (Xavier Bougarel) specijalista za islam na Balkanu, navodi brojku od koje se ledi krv u žilama – dok je Francuska za vreme Drugog svetskog rata dala između 8.500 i 9.000 esesovaca (ne računajući nasilno regrutovane u Alzasu i Mozelu) u Bosni je bilo između 20.000 i 30.000 muslimana koji su pristupili „Handžar“ SS diviziji. Stvar je u tome što u to vreme Bosna nije imala više od milion i po muslimana. U intervjuu koji je dao za “Courrier des Balkans” Ksavijer Bugarel, autor knjige „Handžar divizija SS vafen Bosne 1943-1945, objašnjava kako sećanje na ovu nemačku diviziju koju su kao topovsko meso sačinjavali muslimani Bosne i Hercegovine

U planu snimanje filma o srpskim zarobljenicima u Norveškoj

24. maj 2021.

Za Srpsku istoriju govori norveški režiser Kjetil Palmquist. Planiramo snimanje filma takođe i u Srbiji. Cilj nam je da pronađemo preživele zarobljenike kao i njihove potomke. Kamerom bismo zabeležili njihova svedočenja, koja bismo kasnije pretočili u dokumentarni film. Smatram da ova tema ne sme biti zaboravljena već želimo da filmom prikažemo budućim generacijama, kolika je žrtva svih nevino stradalih u drugom svetskom ratu. Za sajt Srpska istorija govori poznati Norveški režiser Kjetil Palmquist, namera mu je da snimi film o Srpskim zarobljenicima u Norveškoj. Intervju vodi Branko Dimeski U produkciji vaše filmske produkcijske kuće PQS media publika je mogla pogledati preko četrdeset sjajnih dokumentarnih filmova. Režirali ste film „Noć Bombi“ koji

BITKA ILI MASAKR NA SUTJESCI: Gubici Nemaca jedan odsto, četnika 17 vojnika, partizana 12.000 boraca!

18. maj 2021.

15. maja 1943. počela je operacija Švarc. Da li je baš sve bilo kao na filmu? Izvor: Pogledi ; Autor: Miloslav Samardžić ; 16. mart 2013. “Vi imate pravo da znate sve“ – poručuje nam RTS, dok nam u stvari uporno nameće obavezu da ne znamo ništa. Zato nam se nekritički – bez objašnjenja da je to sve laž i prevara – reprizira i film “Bitka na Sutjesci“, iako je do sada mogao biti snimljen niz filmova sa istinitim događajima. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju

Tito i Stepinac

21. april 2021.

Malo je poznata jedna veoma zanimljiva i jako bitna epizoda iz istorije odnosa jugoslovenskih komunista sa ustašama i poglavnikovim nacifašističkim režimom u NDH a odnosi se konkretno na nadbiskupa A. Stepinca. Piše: Prof. dr Vladislav B. Sotirović Vilnjus, Litvanija  Poznato je da su komunisti nastojali od pokretanja „ustanka“ (i građanskog rata) prvo u Srbiji (7. jula 1941.) a zatim u ostalim delovima okupirane Kraljevine Jugoslavije da pridobiju za saradnju sve patriotske i antifašističke snage bez obzira na njihovu političku orijentaciju, nacionalnu pripadnost ili versko opredeljenje bar na osnovu formalnih poziva KPJ ali samo pod uslovom da dotične strukture prihvataju političku platformu KPJ i njenu strategiju revolucionarnog preotimanja vlasti. Međutim, oko

U BUHENVALDU UBIJENO I NEKOLIKO HILjADA SRBA

12. april 2021.

Američke trupe su 11. aprila 1945. godine oslobodile zarobljenike u nacističkom koncentracionom logoru Buhenvald u kome je stradalo oko 56.000 ljudi, među kojima i nekoliko hiljada Srba. Logoraši su uglavnom radili kao prinudni radnici u fabrikama oružja. Među njima je bilo Jevreja, Poljaka, političkih zatvorenika, Srba, kao i drugih osoba sa područja Jugoslavije, te Roma, Sinta… Do 1942. većina političkih logoraša bili su komunisti i anarhisti, dok se kasnije povećao broj pripadnika raznih frakcija pokreta otpora. Tu su bili zatvarani, između ostalih, pisci, ljekari, umjetnici i bivše plemstvo. Između jula 1938. i aprila 1945, kroz logor je prošlo oko 250.000 logoraša. Iako Buhenvald nije bio projektovan kao logor smrti, u

NATO i nacizam

11. april 2021.

Široj javnosti verovatno nije poznato da su dosta dugo bivši nacisti i nemački ratni zločinci nakon 1945. g. služili u najvišim strukturama NATO pakta. Većina njih su bili visoko odlikovani oficiri Vermahta, koji su nakon rata služili na najvišim položajima prvo u vojsci Zapadne Nemačke, a kasnije su bili unapređeni u komandante i načelnike NATO struktura u Evropi. Piše: Prof. dr Vladislav B. Sotirović Ovaj fenomen je bio čest u zapadnoj Evropi nakon rata ali posebno u Zapadnoj Nemačkoj. Mnogim nacistima i uopšte osobama koje su podržavale i pomagale nacistički režim u Nemačkoj i nacističkim satelitskim tvorevinama u Evropi u sprovođenju holokausta i drugih ratnih zločina, zločina genocida i zločina

USTAŠE SLALE SRBE KAO ROBOVE U NORVEŠKU: Istoričar Knut Flovik Toresen o golgoti našeg naroda – više od polovine je stradalo u kampovima

10. februar 2021.

U Norvešku je tokom Drugog svetskog rata bilo poslato više od 4.000 dečaka i muškaraca iz bivše Jugoslavije, većinom Srba, kao ropska radna snaga, a više od polovine je nastradalo u kampovima, izjavio je norveški pisac i istoričar Knut Flovik Toresen. On je u obraćanju na konferenciji „Jasenovac – balkanski Aušvic“ govorio o „Norveškoj kao ispostavi genocida nad Srbima koji je počinila takozvana Nezavisna Država Hrvatska (NDH). – Tokom drugog svetskog rata više od 4.000 dečaka i muškaraca bilo je poslato iz bivše Jugoslavije u Norvešku kao ropska radna snaga. Nemačke okupacione snage želele su da prošire puteve, pruge i ostalu infrastrukturu na severu Norveške da bi osigurale linije snabdevanja

SEĆANjE NA ŽRTVE HOLOKAUSTA – 27. januar

27. januar 2021.

Međunarodni dan sećanja na holokaust obeležava se – 27. januara, u znak sećanja na datum kada je 1945. sovjetska (Ruska) Crvena armija oslobodila nacistički koncentracioni logor Aušvic, najzloglasniji logor smrti u porobljenoj Evropi. Odluku da se 27. januara obeležava Međunarodni dan sećanja na holokaust, donela je Generalna skupština Ujedinjenih nacija  1.novembra  2005. godine. Priredio – Đorđe Bojanić Drugi svetski rat odneo je preko šest miliona nedužnih žrtava – pripadnika jevrejskog naroda koji se našao na meti sistematskog istrebljenja od strane nacističke Nemačke i drugih marionetskih država kao što je i Nezavisna Država Hrvatska (NDH). Pored Jevreja i Srbi su u velikoj meri bili žrtve nacističkih zločina. Aušvic, Treblinka, Mathauzen, Dahau,

lenjingrad.jpg

Nepokoreni grad: Proboj Lenjingradske blokade

27. januar 2021.

Tih zimskih dana 1943.godine čitava sovjetska zemlja je bukvalno upijala topovsku kanonadu, čiji su odjeci stizali iz privolških stepa kod Staljingrada. Neprijatelj, koji je mnogo puta do tada stezao „u klešta“ jedinice Crvene armije, odjednom se sam našao u kotlu. I tih dana su njegove strateške računice ponovo bile uništene, jer je na severozapadu zemlje, 18.januara 1943.godine, probijena blokada Lenjingrada. Skoro 500 dana i noći je Lenjingrad čekao taj dan. 8.septembra 1941.godine jedinice Vermahta su, pošto su osvojile Šlisenburg, grad uz izvorište  reke Neve, izašle na Ladoško jezero i blokirale kopneni prilaz Lenjingradu. A već posle nekoliko dana Hitler je izdao direktivu koja je direktno odgovarala na pitanje kakvu je

Planirali da otruju 6 miliona Nemaca: Jevrejski tajni „osvetnici“ bili prava noćna mora za naciste!

11. novembar 2020.

Nakon Drugog svetskog rata hiljadama nacističkih lidera je bilo dozvoljeno da slobodno odšetaju. Za preživele Jevreje ovo ignorisanje jednostavno nije moglo da prođe. (Foto: Snimak ekrana/Youtube/American Heroes Channel) Nakon Drugog svetskog rata hiljadama nacističkih lidera je bilo dozvoljeno da slobodno odšetaju. Za preživele Jevreje koji su godinama gledali istrebljenje svog naroda, ovo ignorisanje jednostavno nije moglo da prođe. Umesto da osude ostave pravnom sistemu, grupa osvetnika rešila je da stvari uzme u svoje ruke. Kako se Drugi svetski rat bližio kraju, desetine hiljada preživelih je oslobođeno iz logora smrti koji su postojali širom Hitlerove nacističke države. Ipak, ni najveći pesimisti nisu mogli da predvide svu veličinu užasa koja je otkrivena

„Izraelska majka” jasenovačkih mučenika

21. septembar 2020.

Beatris Grajf bila je uporni borac protiv zaboravljanja velikih zločina počinjenih nad jevrejskim narodom, ali i nad Srbima i Romima stradalim tokom Drugog svetskog rata. Preminula je 12. septembra, u 94. godini. Gospođa Beatris Grajf, „izraelska majka” jasenovačkih mučenika – kako smo je mi, preživela deca jasenovačkog logora, zvali – preminula je u subotu, u 94. godini, u domovini u čije temelje je ugradila svoj život. Beatris Grajf je bila uporni borac protiv zaboravljanja velikih zločina počinjenih nad jevrejskim narodom, ali i nad Srbima, Romima i svim antifašistima stradalim tokom Drugog svetskog rata u nacističkim i ustaškim koncentracionim logorima. Bila je saradnik isto tako velikog Simona Vizentala, koji je svoj

„Ako ja ovo zaboravim neka Nebo zaboravi mene“

24. jul 2020.

Savremeni događaji u Ukrajini i Rusiji i u vezi sa Rusijom pokazuju da je fašizam visoko podigao glavu i ponovo neometano maršira Evropom i kreće se ponovo prema Rusiji. Trenutno je to najočiglednije na primeru sada već rasturene države Ukrajine. Autor: Radojka Tmušić Stepanov Da Hitler i Nemačka nisu bili sami protiv SSSR-a govori podatak da su Trojni pakt potpisale Mađarska, Bugarska, Rumunija, Slovačka, Finska, Španija i pre svih njih, 15. juna 1945. zloglasna tvorevina Trojnog pakta takozvana Nezavisna Država Hrvatska. Spisak država, Hitlerovih saveznika jasno ukazuje na današnju Evropsku uniju, sa izuzetkom jedino Engleske: Mađarska je Hitleru ustupila armiju od 200.000 (tri korpusa) i još jednu tenkovsku diviziju. Rumunija

Stoljeće borbe

13. jul 2020.

Nije istina da smo odbacivali ili ubijali ljude samo zato što su bili na suprotnoj strani. Moram reći da je bilo dosta onih koje je NDH režim prisilno mobilizirao, pa smo to uvijek imali na umu, kaže 97-godišnji partizanski veteran Blagoja Vučić. Piše: Zoran Vitanović Blagoja Vučić najstariji je i najpoznatiji antifašistički borac križevačkoga kraja. Premda ima 97 godina, još je član antifašističke udruge grada u kojem živi. Zahvaljujući vitalnosti i pristojnom zdravstvenom stanju, pamćenje ga odlično služi pa ne zaboravlja detalje događaja otprije sedamdeset i više godina. Jer, kako s ponosom kaže, antifašistička borba i revolucija ne smiju se nikada zaboraviti. Na početku našeg susreta molimo ga da nam

USTAŠE U AUSTRIJI NE ŽELI NI RADIKALNA DESNICA: Odbor austrijskog parlamenta usvojio rezoluciju protiv Bleiburga

9. jul 2020.

Odbor za unutarnju politiku Nacionalnog vijeća austrijskog parlamenta jednoglasno je usvojio neobvezujuću rezoluciju protiv održavanja komemoracije kod Bleiburga. Rezoluciju su pokrenule stranke ÖVP-a (narodnjaci), SPÖ-a (socijalisti), Zeleni i liberalni NEOS, a podržao ju je, na iznenađenje mnogih, i FPO (Slobodarska stranka), da bi se kasnije pozvao na pogrešku u glasanju. Priliku da jasno kažu svoj stav imat će i sutra kad se o rezoluciji bude glasalo na plenarnoj sjednici tog zastupničkog i zakonodavnog doma austrijskog parlamenta. Odbor za unutarnju politiku već je raspravljao o tome kako se postaviti prema tradicionalnoj godišnjoj komemoraciji kod Bleiburga, a sada je postignut i nadstranački sporazum, izvijestili su iz parlamenta. Od ministra unutarnjih poslova Karla

PUTIN: Sovjetski narod je slomio nacizam, naša dužnost da čuvamo tu istinu

24. jun 2020.

Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je građanima Rusije 75. godišnjicu pobede u Drugom svetskom ratu uz poruku da je sovjetski narod poneo najveći teret rata i slomio nacizam i da je dužnost svih da tu istinu čuvaju. „To je prava istina, ničim zamućena. Nju treba da prenosimo svojim unucima i praunicima. Današnja parada je u čast te istine. Dužni smo da čuvamo i štitimo istinu o Velikom otadžbinskom ratu“, poručio je predsednik Rusije. Ne može se ni zamisliti šta bi se desilo sa svetom da u njegovu odbranu nije stala Crvena armija, rekao je on. „Narodi SSSR platili su strašnu cenu za slobodu Evrope, naša dužnost je da se toga

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA