arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Од Хитлерових кољача до genocide survivora

23. јун 2021.

Истраживач Ксавијер Бугарел (Xavier Bougarel) специјалиста за ислам на Балкану, наводи бројку од које се леди крв у жилама – док је Француска за време Другог светског рата дала између 8.500 и 9.000 есесоваца (не рачунајући насилно регрутоване у Алзасу и Мозелу) у Босни је било између 20.000 и 30.000 муслимана који су приступили „Ханџар“ СС дивизији. Ствар је у томе што у то време Босна није имала више од милион и по муслимана. У интервјуу који је дао за “Courrier des Balkans” Ксавијер Бугарел, аутор књиге „Ханџар дивизија СС вафен Босне 1943-1945, објашњава како сећање на ову немачку дивизију коју су као топовско месо сачињавали муслимани Босне и Херцеговине

У плану снимање филма о српским заробљеницима у Норвешкој

24. мај 2021.

За Српску историју говори норвешки режисер Kjetil Palmquist. Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забележили њихова сведочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не сме бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у другом светском рату. За сајт Српска историја говори познати Норвешки режисер Kjetil Palmquist, намера му је да сними филм о Српским заробљеницима у Норвешкој. Интервју води Бранко Димески У продукцији ваше филмске продукцијске куће PQS медиа публика је могла погледати преко четрдесет сјајних документарних филмова. Режирали сте филм „Ноћ Бомби“ који

БИТКА ИЛИ МАСАКР НА СУТЈЕСЦИ: Губици Немаца један одсто, четника 17 војника, партизана 12.000 бораца!

18. мај 2021.

15. маја 1943. почела је операција Шварц. Да ли је баш све било као на филму? Извор: Погледи ; Аутор: Милослав Самарџић ; 16. март 2013. “Ви имате право да знате све“ – поручује нам РТС, док нам у ствари упорно намеће обавезу да не знамо ништа. Зато нам се некритички – без објашњења да је то све лаж и превара – репризира и филм “Битка на Сутјесци“, иако је до сада могао бити снимљен низ филмова са истинитим догађајима. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију

Тито и Степинац

21. април 2021.

Мало је позната једна веома занимљива и јако битна епизода из историје односа југословенских комуниста са усташама и поглавниковим нацифашистичким режимом у НДХ а односи се конкретно на надбискупа А. Степинца. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Вилњус, Литванија  Познато је да су комунисти настојали од покретања „устанка“ (и грађанског рата) прво у Србији (7. јула 1941.) а затим у осталим деловима окупиране Краљевине Југославије да придобију за сарадњу све патриотске и антифашистичке снаге без обзира на њихову политичку оријентацију, националну припадност или верско опредељење бар на основу формалних позива КПЈ али само под условом да дотичне структуре прихватају политичку платформу КПЈ и њену стратегију револуционарног преотимања власти. Међутим, око

У БУХЕНВАЛДУ УБИЈЕНО И НЕКОЛИКО ХИЉАДА СРБА

12. април 2021.

Америчке трупе су 11. априла 1945. године ослободиле заробљенике у нацистичком концентрационом логору Бухенвалд у коме је страдало око 56.000 људи, међу којима и неколико хиљада Срба. Логораши су углавном радили као принудни радници у фабрикама оружја. Међу њима је било Јевреја, Пољака, политичких затвореника, Срба, као и других особа са подручја Југославије, те Рома, Синта… До 1942. већина политичких логораша били су комунисти и анархисти, док се касније повећао број припадника разних фракција покрета отпора. Tу су били затварани, између осталих, писци, љекари, умјетници и бивше племство. Између јула 1938. и априла 1945, кроз логор је прошло око 250.000 логораша. Иако Бухенвалд није био пројектован као логор смрти, у

НАТО и нацизам

11. април 2021.

Широј јавности вероватно није познато да су доста дуго бивши нацисти и немачки ратни злочинци након 1945. г. служили у највишим структурама НАТО пакта. Већина њих су били високо одликовани официри Вермахта, који су након рата служили на највишим положајима прво у војсци Западне Немачке, а касније су били унапређени у команданте и начелнике НАТО структура у Европи. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Овај феномен је био чест у западној Европи након рата али посебно у Западној Немачкој. Многим нацистима и уопште особама које су подржавале и помагале нацистички режим у Немачкој и нацистичким сателитским творевинама у Европи у спровођењу холокауста и других ратних злочина, злочина геноцида и злочина

УСТАШЕ СЛАЛЕ СРБЕ КАО РОБОВЕ У НОРВЕШКУ: Историчар Кнут Фловик Торесен о голготи нашег народа – више од половине је страдало у камповима

10. фебруар 2021.

У Норвешку је током Другог светског рата било послато више од 4.000 дечака и мушкараца из бивше Југославије, већином Срба, као ропска радна снага, а више од половине је настрадало у камповима, изјавио је норвешки писац и историчар Кнут Фловик Торесен. Он је у обраћању на конференцији „Јасеновац – балкански Аушвиц“ говорио о „Норвешкој као испостави геноцида над Србима који је починила такозвана Независна Држава Хрватска (НДХ). – Током другог светског рата више од 4.000 дечака и мушкараца било је послато из бивше Југославије у Норвешку као ропска радна снага. Немачке окупационе снаге желеле су да прошире путеве, пруге и осталу инфраструктуру на северу Норвешке да би осигурале линије снабдевања

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА – 27. јануар

27. јануар 2021.

Међународни дан сећања на холокауст обележава се – 27. јануара, у знак сећања на датум када је 1945. совјетска (Руска) Црвена армија ослободила нацистички концентрациони логор Аушвиц, најзлогласнији логор смрти у поробљеној Европи. Одлуку да се 27. јануара обележава Међународни дан сећања на холокауст, донела је Генерална скупштина Уједињених нација  1.новембра  2005. године. Приредио – Ђорђе Бојанић Други светски рат однео је преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа који се нашао на мети систематског истребљења од стране нацистичке Немачке и других марионетских држава као што је и Независна Држава Хрватска (НДХ). Поред Јевреја и Срби су у великој мери били жртве нацистичких злочина. Аушвиц, Треблинка, Матхаузен, Дахау,

lenjingrad.jpg

Непокорени град: Пробој Лењинградске блокаде

27. јануар 2021.

Тих зимских дана 1943.године читава совjетска земља jе буквално упиjала топовску канонаду, чиjи су одjеци стизали из приволшких степа код Стаљинграда. Неприjатељ, коjи jе много пута до тада стезао „у клешта“ jединице Црвене армиjе, одjедном се сам нашао у котлу. И тих дана су његове стратешке рачунице поново биле уништене, jер jе на северозападу земље, 18.jануара 1943.године, пробиjена блокада Лењинграда. Скоро 500 дана и ноћи jе Лењинград чекао таj дан. 8.септембра 1941.године jединице Вермахта су, пошто су освоjиле Шлисенбург, град уз извориште  реке Неве, изашле на Ладошко jезеро и блокирале копнени прилаз Лењинграду. А већ после неколико дана Хитлер jе издао директиву коjа jе директно одговарала на питање какву jе

Планирали да отрују 6 милиона Немаца: Јеврејски тајни „осветници“ били права ноћна мора за нацисте!

11. новембар 2020.

Након Другог светског рата хиљадама нацистичких лидера је било дозвољено да слободно одшетају. За преживеле Јевреје ово игнорисање једноставно није могло да прође. (Фото: Снимак екрана/Youtube/American Heroes Channel) Након Другог светског рата хиљадама нацистичких лидера је било дозвољено да слободно одшетају. За преживеле Јевреје који су годинама гледали истребљење свог народа, ово игнорисање једноставно није могло да прође. Уместо да осуде оставе правном систему, група осветника решила је да ствари узме у своје руке. Како се Други светски рат ближио крају, десетине хиљада преживелих је ослобођено из логора смрти који су постојали широм Хитлерове нацистичке државе. Ипак, ни највећи песимисти нису могли да предвиде сву величину ужаса која је откривена

„Израелска мајка” јасеновачких мученика

21. септембар 2020.

Беатрис Грајф била је упорни борац против заборављања великих злочина почињених над јеврејским народом, али и над Србима и Ромима страдалим током Другог светског рата. Преминула је 12. септембра, у 94. години. Госпођа Беатрис Грајф, „израелска мајка” јасеновачких мученика – како смо је ми, преживела деца јасеновачког логора, звали – преминула је у суботу, у 94. години, у домовини у чије темеље је уградила свој живот. Беатрис Грајф је била упорни борац против заборављања великих злочина почињених над јеврејским народом, али и над Србима, Ромима и свим антифашистима страдалим током Другог светског рата у нацистичким и усташким концентрационим логорима. Била је сарадник исто тако великог Симона Визентала, који је свој

„Ако ја ово заборавим нека Небо заборави мене“

24. јул 2020.

Савремени догађаји у Украјини и Русији и у вези са Русијом показују да је фашизам високо подигао главу и поново неометано маршира Европом и креће се поново према Русији. Тренутно је то најочигледније на примеру сада већ растурене државе Украјине. Аутор: Радојка Тмушић Степанов Да Хитлер и Немачка нису били сами против СССР-а говори податак да су Тројни пакт потписале Мађарска, Бугарска, Румунија, Словачка, Финска, Шпанија и пре свих њих, 15. јуна 1945. злогласна творевина Тројног пакта такозвана Независна Држава Хрватска. Списак држава, Хитлерових савезника јасно указује на данашњу Европску унију, са изузетком једино Енглеске: Мађарска је Хитлеру уступила армију од 200.000 (три корпуса) и још једну тенковску дивизију. Румунија

Стoљeћe бoрбe

13. јул 2020.

Ниje истинa дa смo oдбaцивaли или убиjaли људe сaмo зaтo штo су били нa супрoтнoj стрaни. Moрaм рeћи дa je билo дoстa oних кoje je НДХ рeжим присилнo мoбилизирao, пa смo тo увиjeк имaли нa уму, кaжe 97-гoдишњи пaртизaнски вeтeрaн Блaгoja Вучић. Пише: Зоран Витановић Блaгoja Вучић нajстaриjи je и нajпoзнaтиjи aнтифaшистички бoрaц крижeвaчкoгa крaja. Прeмдa имa 97 гoдинa, joш je члaн aнтифaшистичкe удругe грaдa у кojeм живи. Зaхвaљуjући витaлнoсти и пристojнoм здрaвствeнoм стaњу, пaмћeњe гa oдличнo служи пa нe зaбoрaвљa дeтaљe дoгaђaja oтприje сeдaмдeсeт и вишe гoдинa. Jeр, кaкo с пoнoсoм кaжe, aнтифaшистичкa бoрбa и рeвoлуциja нe смиjу сe никaдa зaбoрaвити. Нa пoчeтку нaшeг сусрeтa мoлимo гa дa нaм

УСТАШЕ У АУСТРИЈИ НЕ ЖЕЛИ НИ РАДИKАЛНА ДЕСНИЦА: Одбор аустријског парламента усвојио резолуцију против Bleiburga

9. јул 2020.

Одбор за унутарњу политику Националног вијећа аустријског парламента једногласно је усвојио необвезујућу резолуцију против одржавања комеморације код Блеибурга. Резолуцију су покренуле странке ÖВП-а (народњаци), СПÖ-а (социјалисти), Зелени и либерални НЕОС, а подржао ју је, на изненађење многих, и ФПО (Слободарска странка), да би се касније позвао на погрешку у гласању. Прилику да јасно кажу свој став имат ће и сутра кад се о резолуцији буде гласало на пленарној сједници тог заступничког и законодавног дома аустријског парламента. Одбор за унутарњу политику већ је расправљао о томе како се поставити према традиционалној годишњој комеморацији код Блеибурга, а сада је постигнут и надстраначки споразум, извијестили су из парламента. Од министра унутарњих послова Kарла

ПУТИН: Совјетски народ је сломио нацизам, наша дужност да чувамо ту истину

24. јун 2020.

Председник Русије Владимир Путин честитао је грађанима Русије 75. годишњицу победе у Другом светском рату уз поруку да је совјетски народ понео највећи терет рата и сломио нацизам и да је дужност свих да ту истину чувају. „То је права истина, ничим замућена. Њу треба да преносимо својим унуцимa и прауницима. Данашња парада је у част те истине. Дужни смо да чувамо и штитимо истину о Великом отаџбинском рату“, поручио је председник Русије. Не може се ни замислити шта би се десило са светом да у његову одбрану није стала Црвена армија, рекао је он. „Народи СССР платили су страшну цену за слободу Европе, наша дужност је да се тога

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА