Akademik Ljubodrag Dimić smatra značajnim otvaranje arhiva Vatikana i dokumenata koji se tiču uloge Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa za vreme Drugog svetskog rata uz napomenu da je još uvek nepoznanica šta će od arhivske građe biti dostupno istraživačima budući da, kako kaže, Vatikan ništa ne prepušta slučaju i dobro procenjuje sa čega će skinuti oznaku tajnosti. „Otvaranje arhiva lepo zvuči, ali postoje mnoge prepreke koje treba preskočiti. Jedna je saopštena već juče, a to je da su do kraja godine popunjena sva mesta za istraživače“, navodi Dimić za Tanjug. Dimić, inače član Mešovite zajedničke komisije o (Alojziju) Stepincu, kaže da nije poznato šta je o Stepincu sabrano u Vatikanskom arhivu,

Izjava Leonida Kravčuka u emisiji „60 minuta“ izazvala je veliko ogorčenje u Rusiji. TVRDNjU prvog predsednika Ukrajine u postsovjetskom periodu Leonida Kravčuka da se Staljin uoči Drugog svetskog rata sreo sa Hitlerom u Lavovu ruski istoričari su okarakterisali – „laž i buncanje“! Naučni direktor Ruskog vojno-istorijskog društva dr Mihail Mjagkov je izjavio da se laž koju je izrekao Kravčuk ponavlja već godinama, iako su je istoričari demantovali. – Kravčuk bunca, jer nikakvog susreta Staljina i Hitlera nije bilo – kazao je Mjagkov. – Naravno da o tome nema nikakvih dokumenata. Verovatno Kravčuk iznosi takve tvrdnje jer je nedovoljno obrazovan, a tome se treba dodati i stepen nacionalizma i rusofobije koji

Revizija istine o Drugom svetskom ratu počela padom Berlinskog zida. Izjava ruskog predsednika Vladimira Putina pre neki dan, na sastanku organizacionog odbora za obeležavanje 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, da pokušaji iskrivljavanja istorijskih istina ne prestaju, i da su se tome pridružili ne samo naslednici nacističkih saučesnika, već i neke ugledne međunarodne institucije i evropske strukture, ponovo je skrenula pažnju javnosti na rezoluciju Evropskog parlamenta, u kome se Sovjetski Savez izjednačava sa nacističkom Nemačkom. Podsećamo da je 19. septembra evropski parlament, povodom 80. godišnjice od početka Drugog svetskog rata, usvojio dokument „O važnosti očuvanja istorijskog sećanja za budućnost Evrope“ za koji je glasalo 535, a protiv bilo 66