arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Музеј жртвама Xолокауста поделио јеврејску заједницу

18. фебруар 2019.

Јевреји у Мађарској подељени су по питању меморијалног центра Kућа судбина, који због тога и даље не ради Пилоти који из мрака слећу на међународни аеродром у Будимпешти ускоро ће имати нову звезду за навигацију – огромну Давидову звезду. Предвиђено је да је авионски торањ осветљава са стране, тако да визуелно подсећа на сточне вагоне. То осветљење је толико јако, да су морали да траже дозволу од мађарских аеродромских власти. Давидова звезда, израђена од перфорираног челика, круна је новог музеја Kућа судбине, изграђеног на месту железничке станице са које су немачки нацисти депортовали Јевреје 1944. године. Изградња је завршена још пре пет година, али спор око концепта музеја, као и

Власти умањују звјерства усташа

16. фебруар 2019.

Књига „Дневник Ане Франк“ избачена је са пописа лектире у хрватским школама, а хрватске власти умањују звјерства која су починиле усташе, преноси француска медијска кућа “ FRANCE  24″. „Критичари посљедњих година оптужују хрватске власти да умањују звјерства која су починиле усташе, те да затварају очи пред навалом носталгије за пронацистичком прошлошћу“, истиче овај медиј. “ FRANCE  24″ подсјећа и на случај из 2017. године када је у Шибенику спријечено постављање изложбе „Ана Франк – историја за садашњост“. Tада је, како подсјећа овај медиј, Јосипу Беламарићу, директору Tехничке школе, која је била домаћин изложбе, засметало што су на њој партизани приказани „као цвијеће“, за разлику од усташа који су портретирани као злочинци који

Да Срби нису гинули за Далмацију, данас бисмо гладовали

15. фебруар 2019.

Хрватски историчар Горан Шарић подсјећа на оно што у Хрватској прећуткују и о чему не говоре, држећи се стереотипа о Србима као вјечитим непријатељима – Срби су два пута спасили хрватску обалу. Текст хрватског историчара Горана Шарића у којем подсјећа јавност да су Срби 1918. године и у Другом свјетском рату својим животима два пута плаћали слободу Далмације, односно хрватске обале, изазвао је различите коментаре у региону. Шарић, који је и католички теолог, наводи да је Лондонским уговором од 25. априла 1915. године Италији обећана готово цијела источна обала Јадрана, а Србија је требало да добије остатак далматинске обале, Славонију и БиХ. Тада је одлука о томе хоће ли Хрватска

Главашевић: Однос према „Дневнику Ане Франк“ показује однос Владе према холокаусту’

13. фебруар 2019.

Независни саборски заступник Бојан Главашевић упозорио је у сриједу како је из школске лектире избачен ‘Дневник Ане Франк’ поручивши како је однос према тој књизи илустративан примјер односа Владе према холокаусту који показује дубоко неразумијевање чињенице да је одбијање суочавања с прошлошћу израван пут у понављање свих најгорих грешака. То није било каква књига, ово је један у низу знакова процеса који је намјеран, а могу га описати као колективно програмирање заборава’, рекао је Главашевић у станци за слободан говор. Подсјетио је како су генерације младих Еуропљана, њихових очева мајки и дједова прошле, макар на брзину, кроз то дјело. ‘То је нека врста интелектуалног и и емоционалног цјепива и да

Музеј Холокауста у времену нетолеранције

12. фебруар 2019.

Сваку врсту политичке трговине, толеранцију антисемитизма и избегавање чињеница доживљавам као вређање жртава, али и као посебно забрињавајуће – ускраћивање права на будућност Планови за изградњу музеја варшавског гета, који би требало да буде отворен 2023. године, на осамдесетогодишњицу обележавања устанка, не пролазе без полемике. У тексту Офера Адерета, у листу „Харец”, од 14. децембра 2018, израелски историчар проф. Данијел Блатман, критикован због прихватања позиције главног историчара овог пројекта, наводи да ће ово бити први музеј Холокауста у Пољској, иако се у том граду налази велики број места комеморације. Критикује се, пре свега, тенденција десничарских власти да покушавају да измене колективно сећање и минимализују одговорност у годинама пре, у току

Потпуни преокрет: Тајани спреман да обиђе места страдања Словенаца и Хрвата

12. фебруар 2019.

Председник Европског парламента Антонио Тајани, који је разбеснео хрватске и словеначке политичаре изјавом о „италијанској Истри и Далмацији”, рекао је да је спреман да посети некадашњи нацистичко-фасистички логор у Трсту, у којем је убијено хиљаде Словенаца, Хрвата, Јевреја и италијанских антифашиста током Другог светског рата. Он је то рекао након што га је словеначка политичарка и комесарка ЕК за саобраћај Виолета Булц позвала да заједно одају почаст жртвама убијеним код јаме Базовице и логор Рисиера ди Сан Саба у Трсту, преноси Хина позивајући се на мариборски лист „Вечер”. „Историја је историја, али из ње учимо и тако постајемо мудрији. Зато вас позивам да заједно обиђемо жртве Базовице и жртве логора

Зaбрањен усташки грб – усташе и терористи изједначени

12. фебруар 2019.

Аустрија је забранила хрватски грб из усташке Независне Државе Хрватске са првим бијелим пољем, а ова мјера ступа на снагу 1. марта.   Министарство унутрашњих послова Аустрије овјавило је смјернице за забрану екстремистичких симбола, међу којима се налазе симболи „Исламске државе“ и усташа. Казне за оне који се оглуше о забрану износе 4.000 евра, а они који понове мораће да плате 10.000 евра, истичу аустријски медији. Од забране су изузети медијски извјештаји, филмови, позоришне представе и изложбе, али само ако се у њима не пропагира идеологија ових забрањених терористичких и екстремистичких организација. Листа забрањених симбола допуњена је са још два усташка. Први је велико латинично слово „U“ у којем се

Ромски портал

Kамерун се извинио Израелу због изјаве да су Јевреји изазвали Холокауст

6. фебруар 2019.

Влада Kамеруна је изразила „искрено жаљење“ Израелу због изјаве заменика министра који је упоредио народ Бамилеке с Јеврејима које је прогањала нацистичка Немачка. Заменик министра правде Жан де Ђу Момо је упозорио ухапшеног лидера опозиције Мориса Kамта да води народ Бамилеке да доживи судбину сличну Јеврејима убијеним у Другом светском рату. Обојица потичу из тог народа. „У Немачкој је постојала врло богата заједница која је поседовала сву економску моћ“, рекао је заменик министра у недељу у програму јавне Kамерунске радио телевизијске мреже (CRTv). Он је оценио да су „они (Јевреји) били толико арогантни да је немачки народ био фрустриран“. „Онда је једног дана извесни Хитлер дошао на власт и ставио

„Исувише касно смо признали део наше одговорности“

5. фебруар 2019.

Председник Аустрије Александер ван дер Белен рекао је израелском колеги Рувени Ривлину да његова земља дели одговорност за Холокауст. Он је истакао и да Аустрија тежи да Јевреји свуда живе безбедно. „Аустрија сноси одоворност за Холокауст. Многи аустријски грађани су учествовали и ми се клањамо сећајући се жртава понизно и са поштовањем. Ми смо признали подељену одговнорност исувише касно и то је на почетку створило проблем у нашим односима“, рекао је Ван дер Белен на дочеку коју му је приредио Ривлин у председничкој резиденицји у Јерусалиму. Он је објаснио да је циљ да се „осигура да се Јевреји свуда осећају безбедно“ и да је то „одговорност Аустријанаца према жртвама Холокауста

Ново истраживање: Ужаси холокауста – четвртина убијена за 3 месеца

1. фебруар 2019.

Чак четвртина жртава холокауста убијена је у само три месеца. У периоду од августа до октобра 1942, дневно је убијано по 15.000 јевреја, што је немачку операцију Рајнхард учинило најинтензивнијим раздобљем покоља 20. века, показало је најновије истраживање. Ово истраживање спровео је професор Levi Stoun, математички биолог са Универзитета у Тел Авиву и РИМТ универзитета у Аустралији. Он је, наиме, анализом доступних података у вези са нацистичком операцијом Рајнхарт, дошао је до сазнања да је четвртина жртава холокауста убијена у само три месеца. Овај професор је информације које је сакупио историчар Jitzak Arad, из градова и гета у окупираној Пољској и три логора смрти Белзеца, Собибора и Треблинке, током спровођења

Од нацистичког логора из Другог светског рата праве музеј кобасица?

1. фебруар 2019.

Део некадашњег немачког концентрационог логора, у коме је током Другог светског рата било заточено неколико стотина Јеврејки, а који је зависио од логора Бухенвалд, могао би ускоро да буде претворен у музеј посвећен кобасици, саопштиле су локалне власти, додајући да је разматрање таквог пројекта у току. Пројекат је већ наишао на критике Фондације сећања на Бухенвалд чији су чланови оценили да би музеј о гастронимији представљао „недостатак сензибилитета и историјске свести“. Локалне власти су навеле да су у току преговори са том фондацијом и јеврејском заједницом. Музеј посвећен кобасици већ постоји у другом граду исте области, Тирингије. Званичници тог музеја, који сматрају да је здање у коме се он налази

„Т-34“ – Други најгледанији руски филм свих времена

30. јануар 2019.

Руска ратна драма „Т-34“ постала је други најгледанији домаћи филм у Русији икада, а трећи рачунајући и стране блокбастере. На основу зараде на благајнама, „T-34“ оставио је иза себе свјетски хит „Пирати с Кариба: Салазарова освета“. Према подацима јединственог аутоматизованиг информационог система, овај руски филм зарадио је до сада 2,2 милијарде рубаља /око 29.033.455 евра/. Радња ове ратне драме смјештена је у вријеме Великог отаџбинског рата. Нашавши се у њемачком заробљеништву дојучерашњи кадет Ивушкин планира бијег. Он окупља своју посаду и на легендарним „тридесетчетворкама“ /руски тенкови „Т-34″/ упућује изазов њемачким тенковским асовима. Министар културе Русије Владимир Медински, на основу расположивих информација, прогнозирао је да ће се „T-34“ наћи на другом

Грађани траже да се избришу усташка имена улица у Мостару, петиција иде у ОХР

29. јануар 2019.

Грађани Мостара потписују онлајн петицију којом траже од високог представника у Босни и Херцеговини Валентина Инзка и ОХР укине усташке називе улица у Мостару. На интернет страници Change.org у понедјељак је покренута петиција поводом Међународног дана сјећања на жртве холокауста, преноси Н1. Грађани Мостара се позивају да потпишу петицију упућену Валентину Инзку за уклањање назива улица по Мили Будаку и другим усташким главешинама у Мостару. Тражи се брисање имена улица Миле Будака, Јуре Францетића, Лорковић-Вокића, Иве Зеленике Товарника и Ђура Спужевића. Петицијом под називом “Миле Будак није наш пјесник. Францетић није наш војник”, предлажу се и нови називи улица до успоставе демократске власти у Мостару. Извор: Н1

Експеримент о манипулисању за који сви треба да знају – „ТРЕЋИ ТАЛАС“

29. јануар 2019.

Експеримент о манипулисању који има запањујуће резултате, спровео је Ron Jones, професор историје у средњој школи „Ellwood Cubberley“ у Пало Алтоу, Kалифорнија. Можда су неки од вас гледали филм „Die Welle“ (заснован на истинитом догађају), који сликовито објашњава како се слобода лако одбацује у замену за дисциплину. У сваком случају, прича је прави шамар за све оне који мисле да се историја не може поновити, и да они никад не могу бити изманипулисани. Kада је дошло време за предавање о Другом светском рату, један од ученика питао је професора Јоnesa како Немци могу да се претварају да не знају ништа о концентрационим логорима и масовним геноцидима у својој земљи. Пошто

На комеморацији у Аушвицу Руска делегација смештена у последњи ред

28. јануар 2019.

Руска делегација смештена је у последње редове на комеморативним догађајима у логору Аушвиц-Биркенау у пољском Ошвјенћиму, пожалила се заменица председника Јавне посматрачке комисије Москве, чланица Савета за људска права и активисткиња за људска права Ева Меркачова, преноси Спутњик. „Стекли смо утисак да је земљи-ослободиоцу умањен значај. Није баш пријатно и никако није јасно”, рекла је Меркачова. Она је навела да је руска делегација била најрепрезентативнија и њеним представницима су дали да говоре. „Добро је што су нам дали да говоримо на церемонији и сви смо успели да запалимо свеће. То је већ много”, закључила је она. На комеморацији су учествовали и бивши заробљеници, државни званичници, дипломате, уметници, представници јавних организација из многих земаља. У Ошвјенћиму је у недељу одржана

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Усташко љето 1941.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) Кад је Велебит био гробница

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА