fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Календар геноцида: 10. август 1941. Злочини над Србима Раковице, Блажуја, Смиљанског поља и на Мехином стању

Села Раковица и Блажуј, поред Сарајева. Усташе убиле већи број српских цивила, укључујући жене и дјецу, у селима Раковица и Блажуј покрај Сарајева. Према публикованим подацима, у Раковици је убијено 125, а у Блажују 25 становника.
kalendar-genocida.jpg

Група аутора, Сарајево у револуцији, књига 2, Историјски архив Сарајево, Сарајево 1977., стр., 157-167

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 19. октобра 2015.

Мехино стање,на граници слуњског, војнићког и кладушког котара. Усташе из Кладуше и Осијека на челу са заповједником Баљком су 10. августа 1941. године из села Гејковца, котар Војнић одвели Ранка Вуксана и његове две снахе са осморо дјеце. Свих 11 су најприје мучили, а онда на Мехином стању поубијали.

Извор: Котар Војнић у народноослободилачком рату и револуцији, Хисторијски архив, Карловац 1989., стр. 304.

Смиљанско Поље, Госпић. Усташе живе спалиле 32 српска сељака из засеока Селиште.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

10. август 1942.

Село Јапага, поред Пакраца. Усташе под вођством Макса Лубурића у склопу операције “Псуњ”, 10. августа 1942. године упали су у село Јапага и побили 118 мјештана, међу којима је било 56 жена и дјеце са Козаре који су на стратиште дотјерани из сусједног села Шеовица. Остатак од 95 преживјелих мјештана отјерали су у логор Стара Градишка.

Извор: Дане Павлица, Стратишта око Папука и Псуња, ЗУ Славонаца, потомака и пријатеља Славонаца и Књижевни клуб „Бранко Радичевић“, Београд 2007., стр. 114-115.

Драгоје Лукић, Родитељ покошеног нараштаја, Музеј жртава геноцида, Београд 2008., стр. 126.

Село Бјелановац, поред Липика. Усташе су 10. августа 1942. године убили 68 људи, жена  дјеце, међу којима је било 26 избјеглица са Козаре. У логор су отјерали 100 мјештана.

Извор: Дане Павлица, Стратишта око Папука и Псуња, ЗУ Славонаца, потомака и пријатеља Славонаца и Књижевни клуб „Бранко Радичевић“, Београд 2007., стр. 114-115.

Приредио: Архив Јадовно 1941.


Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. августа. 2016. године.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: