fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Како ће бити умањен број српских жртава у Јасеновцу – сценарио

Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000 жртава. Неке је ово умањење броја пострадалих изненадило, а некога и није.

Јасеновац
Јасеновац

Наиме, српске жртве су претежно живеле у сеоским срединама и  углавном нису пописане а јеврејске жртве су досад пописане око 85%-90%, јер су углавном живеле у градовима и ту је било лакше пратити страдавање жртава.

И жртве међу антифашистима Хрватима и муслиманима су претежно познате (пуно их је било из градова и већином су били евидентирани и као сарадници партизанског покрета).

Јавност још није обавештена да је за 21. до 23. октобар 2019. планиран симпозијум у просторијама Народне библиотеке Србије у Београду, на којем ће се говорити о броју жртава.

Тако се, при умањивању броја жртава у Јасеновцу, највећи број односи на Србе и (мањим дијелом) на Роме, који су такође углавном живели у руралним срединама и довођени су у масама, без икаквог испитивања или разлога, самим тим и без документације о саслушавањима итд.

Наша јавност међутим не зна да се, у складу са горе изнесеним бројкама, спрема и „научно“ (или „знанствено“) умањивање броја јасеновачких српских жртава, у организацији појединих српских институција и појединаца. Јавност још није обавештена да је за 21. до 23. октобар 2019. планиран симпозијум у просторијама Народне библиотеке Србије у Београду, на којем ће се говорити о броју жртава.

Основни циљ тог скупа, на којем ће учествовати појединини историчари и личности из друштвеног живота (пре свега српског и јеврејског народа) биће да се „докаже“ да број јасеновачких жртава није већи од 100.000 до 150.000 – отприлике у оквиру бројке коју је споменуо г. Зуроф.

Код припрема симпозијума је најактивнија институција (односно гурнута у први план као извршилац наређења) Музеј жртава геноцида из Београда, на челу са директором Вељком Ђурићем Мишином и председником Управног одбора тог Музеја а уједно и председником комисије САС СПЦ за Јасеновац и остала стратишта, Јованом Ћулибрком, владиком пакрачко-славонским.

Владика Јован је своје информације о мањем броју (српских) жртава изгледа у великој мери стекао током изучавања тематике холокауста, за време свог вишегодишњег боравка у Јерусалиму. Своје знање сада успешно преноси и на В. Ђурића, тим лакше што директор зависи од председника Управног одбора своје установе…

Владика Јован при томе и унутар СПЦ „штити леђа“ заговорницима ревизије историје о Јасеновцу, јер територијално покрива Јасеновац (славонска епархија) а истовремено је и председник Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ.

Тако ће и СПЦ индиректно „лећи на руду“ и тобож благословити одрицање од многих српских жртава Јасеновца. План је добро осмишљен, на умањењу броја Срба пострадалих у Јасеновцу се систематски ради.

Остаје само да видимо да ли ће стимулација за заинтересоване бити добра, односно ко ће се од српских историчара овоме прикључити и учествовати у ревизији историјске оцене. То ћемо знати 21. октобра.

Посматрач С.Ј.

Извор: Борба за веру

Везане вијести:

Део јеврејске заједнице негодује због изјава Ефраима Зурофа

Србољуб Живановић: СРБЕ У ЈАСЕНОВЦУ KУВАЛИ ЖИВЕ У KАЗАНИМА ЗА САПУН

Кустос Музеја жртава геноцида: Могао бих да закључим да је у Јасеновцу живот изгубило између 122.000 и 130.000 особа (2013.)

Јован Ћулибрк: Број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама неће бити 600 или 700 хиљада (2015)

Гидеон Грајф – Како је Свети Сава задужио Јевреје

Академик С. Живановић: Еп. славонски Јован Ћулибрк стално умањује број жртава у Јасеновцу

Тито je прећутао злочине над Србима у Јасеновцу

Писмо папи да се уклони плоча Степинцу у Јерусалиму

Грајф: Имаћу кошмаре од усташких звјерстава

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: