ЈОВИЋ ОТKРИО ПРЕД СМРТ: Тито је био највећи зликовац кога сам упознао, Србе је завио у црно!

Јосип Броз је био истовремено и господин и џелат у политици. У Југославији је све што је српско поступно сузбијано и ликвидирано, писао је бивши шеф Председништва СФРЈ.

Alo.rs/Kurir/N.A.

Некадашњи председник Председништва СФРЈ и шеф СПС Борисав Јовић оштро је напао некадашњег југословенског лидера Јосипа Броза Тита, и то због његовог односа према Србима.

Били смо наивни

Истовремено и господин и џелат у политици. Лукави преварант. То је био највећи зликовац кога сам икада упознао. Гледао је на далеко. Размишљао је наизглед споро и тупо, а у ствари немилосрдно. Његова замисао није могла да пропадне. Да би успела без изузетка, он је у својој глави, наизглед мирној и безазленој, имао колико год треба варијанти, од другарских упозорења до смртних пресуда. Био је веома дуго с нама, а ми га нисмо довољно озбиљно схватали и дебело смо платили. Пуне четири деценије нас је држао у заблуди, певали смо му песме док је био жив и заплакали кад је умро. Требало је четврт века да разоткријемо колико смо били наивни и лаковерни, да бисмо због тога имали разлог да заплачемо. Али не би било користи. Само смо остали неми. Ако од њега нисмо довољно научили, тешко нама у будућности – написао је Борисав Јовић.

СРБЕ ЗАВИО У ЦРНО

Додао је да је Тито „обесправио и завио у црно српски народ, који га је свесрдно подржавао и певао му песме у знак захвалности за све што чини, не примећујући колику штету трпи“, истичући да је у Југославији „све што је српско поступно сузбијано и ликвидирано“.

Српски народ је слепо веровао у декларисану политику равноправности народа и народности, упркос њеном свакодневном нарушавању – навео је он.

Тврди и да је „оно што је српски народ доживео у 20. веку нешто невероватно“:

Тако је тешко изигран и преварен, и то ко нација у целини, да све његове институције скоро да нису ни приметиле, а сва његова власт се за то свесрдно залагала и сматрала својим великим успехом. Верујем да се тако нешто никада у људској историји није догодило.

Не дам будали моју униформу

У књизи је и прича коју је југословенски политичар Милован Ђилас испричао академику Матији Бећковићу, а он потом Јовићу.

На Другом заседању АВНОЈ-а, као што се зна, Тито је проглашен за маршала. Требало је одмах решити питање одговарајућих униформи. Видело се да су оне већ пре заседања биле нацртане, и то тако да су све еполете, опасач и ширити били позлаћени. Тито је већ био незадовољан што није проглашем за генералисимуса, од чега су га једва одвратили да се не би замерио Стаљину, који је имао примедбе на све што је рађено на заседању.

Али кад се повео разговор о маршаловој униформи, није хтео ни да чује да еполете и други украсни делови буду позлаћени. Инсистирао је да све буде златно. Нису помогли никакви аргументи, да је то много скупо, да је непрактично јер је тешко итд.

Морало је како Тито каже.

Да би се прекинула узалудна расправа, један од присутних другова пронашао је неко оправдање за Титов захтев, рекавши да убудуће неће морати да се троше увек толике паре, јер ће та униформа, или бар златни делови, бити употребљени за наследнике.

То је Тита разјарило да се раздрао и рекао: „Па нећемо ваљда дозволити да моје одело у будућности обуче нека будала“ – записао је Јовић.

Извор: Alo.rs/Kurir