Читав мој живот сам се наслушао и начитао прича о усташким злочинима. Одгледао сам и четворосатни филмски материјал о Јасеновцу, из заплењених усташких архива, несређен, скуп снимака.
Гледао сам и филмове који дотичу ту проблематику: „Девети круг“, „Човјек који је стално чучао“, ако сам добро упамтио наслов, и многе друге.
Заједничко свим материјалима је потицање неконтролисаних излива емоција, односно неког афективног стања код читаоца – гледаоца, као да су се такмичили у томе мислећи да ли ће довољно реално истаћи гротескност теме.
Ово остварење је бјежало од тога, колико је то год било могуће, на начин да су гледаоцу предочене чињенице а емоције остављене његовом избору. Мајсторство људи који су урадили овај филм, огледа се у томе да су гледаоцу предочили све релевантне чињенице на реалан начин па се је закључивање и суђење појавама и актерима могло препустити самом гледаоцу.
У прилог оваквом прилазу иде и временска дистанца од дешавања главних радњи, у шта су се добро уклопила и потоња дешавања или недешавања, релевантна за главна догађања.
Мајсторство екипе се огледа и у оцјени релевантности чињеница и обиму истицања истих, у смислу постизања фактора довољности за разумевање цјеле теме. Мислим да је постигнут циљ а то би био информисање, не само припадника нашег народа већ и на међунароном нивоу. Није за занемарити и гледаоце припаднике народа из чијих су се редова регрутовали извршиоци злочина.
Владика Григорије, не слажем се у свему са њим, недавно рече: „Тешко је бити потомак жртве али је теже бити потомак злочинца“. Мислим да је у праву и да и њима, потомцима злочинаца, овај филм пружа шансу да увиде истину.
Ово је сигурно одужење, колико је то у овим околностима могуће, онима којима то, као народ дугујемо, или је добар почетак. Ја ово остварење видим као црни бисер у ђердану од црних бисера. Тема овог остварења је Јадовно а други црни бисери би били Kордун, Банија, Славонија, Срем, Kозара, Грмеч, Ливно-Дувно-Kупрес, Лика, Сјеверна Далмација, Неретвански крај, Попово Поље, Дубровник, Источна Херцеговина, Посавина, Централна Босна, Источна Босна, Санџак и сам Јасеновац као централни бисер у ђердану.
Мислим да би једним филмом требало обухватити и саму НДХ али и стварање Бановине Хрватске, за шта би требало користити рад професора Вељка Ђурића „Злочин је почео раније“ који тај период реално описује и нераздвојан је период у стварању НДХ. То би, на објективан начин објаснило причу о „камиону усташа“.
Иначе сам, без лоше намјере, истакао моју молбу да ми неко, на научној основи, докаже да није било три милиона жртава нашег народа. На то ме наводе безбројна стратишта широм НДХ а не само Јасеновац и из мрака сада изашли систем логора Јадовно. Ту треба додати и оне који су пали са пушком у руци бранећи наш народ. На ово су ме потакли покушаји релативизације злочина, конкретно умањење броја жртава у Јасеновцу и свођење свега на сам Јасеновац.
Не знам, али претпостављам да је удружење Јадовно 1941. из Бањалуке имало пуно финансијских проблема у реализацији овог остварења али мислим да то дугујемо, пре свега онима који вапију да се не забораве, свим припадницима нашег народа да знају, а и цијелом човјечанству да се нигдје и никад не понови.
Зато апелујем на сваког појединца и све институције да у границама својих могућности пруже или потичу да се пружи, помоћ у стварању овог пројекта и његовог презентовања домаћој и свјетској јавности.
Ауторима желим истрајност у обављању овог великог и важног посла уз мото „прегаоцу Бог даје махове“.
Хвала Вам на првом бисеру овог црног ђердана.
Везане вијести: