Jovan Mirić: Trudnice i porodilje u NDH

U izveštaju dr Stacija višoj italijanskoj komandi 1941. navodi se da je veliki broj ljudi ubijen tvrdim predmetom, da je nađeno nekoliko ženskih leševa sa isečenim grudima, te nekoliko trudnica rasporenih stomaka i u stomacima deca zašivena žicom.

Ante Pavelić sa franjevcima (Foto: IN4S)

Žena Dušana Vurune iz Vodičeva, Gospa, rođena 1916. godine, bila je u visokoj trudnoći kada se, na Ilindan 1941. godine sa brojnim zemljacima sklonila u podrum svoje kuće. Dok su svi drugi izašli pred ustaše iz podruma, Gospa je ostala u podrumu. Pored nje bio je i njen četvorogodišnji sin Milorad. Njega su pred majkom mrcvarili i zaklali. Potom su uhvatili majku, rasporili joj stomak, muško dete naboli na bajonet i tako izvadili iz utrobe pa ga onda sasekli na komade. Zatim su malopre zaklanom sinu Moloradu odsekli obe šake pa ga celog stavili u majčin stomak. Na kraju su Gospi prosekli obe dojke i onako osakaćene ruke starijeg sina provukli kroz njih.

(Iz knjige: Miloš Vujanović, Krvavi pečat, str. 95)

***

Mileva Medan, iz Prebilovaca u Hercegovini, žena Bogdanova, bila je pred porođajem kada su u njeno selo neočekivano upale ustaše, 4. avgusta 1941. godine. Nekoliko njih je upalo u Bogdanovu kuću baš u trenutku kada je počeo porođaj njegove žene Mileve. Ustaše su rasporile Milevin stomak, izvadile iz njega dete, zaklale ga i zamotale u pripremljenu krpu, a zatim vratile u majčin stomak. Mesec dana kasnije, kada je u Prebilovce stigla italijanska vojska i kada je otkopana grobnica u kojoj su zatrpane neke od prebilovačkih žrtava, našli su leš Mileve Medan sa rasporenom utrobom i preklanim detetom, u krpi, vraćenim u majku.

(Iz knjige: Savo Skoko, Pokolj hercegovačkih Srba ’41)

***

Trudnici Vukosavi, snahi Cvija Vukovića iz Vodičeva, na Ilindan 1941. godine, ustaše su živoj rasekli stomak i na bajonetu iz nje izvadili dete.

(Iz knjige: Miloš Vujanović, Krvavi pečat, str. 73)

***

U selo Radovica na Kordunu ustaše iz Cetingrada upale su 8. avgusta 1941. godine u kuću sveštenika Miloša Vujića (koji je ubijen devet dana ranije). Miloševoj trudnoj ženi, dvadesetdvogodišnjoj Danici, nožem su rasporili stomak i izvadili dete da bi videli, kako su kazali, da li je četnik. Pored nje zaklali su i njenog trogodišnjeg sina Nedeljka, osamnaestogodišnju zaovu Anđeliju i jednogodišnju Anku Vujić, kćer Miloševog brata.

(Iz knjige: Petar Zinaić, Genocid na Kordunu i okolici, str. 80)

Na Ilindan 1941. godine ustaše iz Senja, Starigrada i Šibuljine pohvatale su oko sto Srba, mahom žena i dece, po Velebitu i zatvorili ih u crkvu Svetog Arhanđela Mihaila u Šibuljini. Crkva je bila mala pa su ljudi stajali celu noć. Sutradan, u nedelju, od uzbuđenja i straha Ljubica Lučić, u devetom mesecu trudnoće, pobaci dete. U ponedeljak, 4. avgusta  dete je neprestano plakalo a majka preklinjala, pa su ustaše uzeli nju i dete u jedan kaić i prevezli ih do groblja u Šibuljini. Odveli su ih do grobljanske kapele, gde su majci ispalili metak u glavu a dete ubili udarcem kundaka. Zatim su oboje bacili pod ploču najbližeg groba. Iz groba su se dugo čuli krici, jer je žena bačena još živa. Posle rata otvorili su grob i u njemu našli kostur žene sa ispruženim rukama i glavom okrenutom ka otvoru groba.

(Iz knjige: Pavle Babac, Velebitsko podgorje, str. 103)

***

Iz reke Save, podno Beograda, Zorko Z. je izvukao dasku na kojoj je, raširenih ruku u obliku krsta, bila privezana žena. Ženi je bio rasporen stomak. Pored žene je ležalo dete izvađeno iz njenog stomaka i zadavljeno majčinim crevima.

(Datum: avgust-septembar 1941. godine. Svedočenje Zorkovog sina B. 3. dato autoru)

***

Dana 2. avgusta 1941. godine Hrvati su pohvatali sve članove porodice Mile Javorine Kriština iz Kosinja u Lici. Odveli su ih do jame „Sveta Ana“, poklali i pobacali u nju. Žena Milina, Milica, bila je pred porođajem. Nad jamom su je ustaše nogama gazile sve dok se nije porodila, a dete su odmah pošto je zaplakalo bacili u jamu.

(Iz knjige: Dane Lastavica, Genocid nad srpskim narodom, str. 422)

***

Dušan Vujanović imao je u Čelebiću kod Livna u kući majku Milicu, pet sestara – Boju, Bosiljku, Jelku, Milku i Anđu – i ženu Stoju. Stoja je krajem jula meseca 1941. godine bila u visokoj trudnoći kada su nju, svekrvu joj i svih pet zaova oterali u školu, zajedno sa mnogim drugim ženama i decom iz Čelebića; muški su pohvatani dan ranije, prebijani i mučeni, pa vezani oterani i pobacani u jamu Bikušu. U školi cele noći jauci, zapomaganja, krici, plač. Ujutro su izvodili po desetoro i pred školom postreljali, a leševe potrpali u zaprežna kola i odvezli do nekoliko dana ranije iskopane jame. Mlađe devojke su izveli do drvare iza škole gde su ih silovali pa je svaki svoju zaklao. U neko doba izvedoše i porodicu Dušana Vujanovića, napred majku, za njom sestre, pa ženu Stoju. Stoja, jedva se održavajući na nogama, nosi nešto u kecelji: porodila se u školi, rodila muško dete. „Zaklaše i njega, a samo je šest sati ovaj pogani svit gledalo“, govorio je Dušan kasnije, kad je pričao o tome.

(Iz knjige: Budo Simonović, Ognjena Marija livanjska, str. 80)

„Poslije sam čula za svoju ujnu Dostu. Ona je bila pred  porođajem. Ustaše je oborile na leđa, pa joj preko stomaka stavile dasku i na njoj se klackale, ljuljale i gledale kako se Dosta ‚porađa‘ sve dok nisu iz nje istisnuli dijete. Nisu je boli niti klali, već su je tako mučili. Onda su je dotukli sikirom.“

(Iskaz Ljubice Vučić (1922), jedne od nekoliko preživelih pokolja u selima Motike, Šargovac i Drakulić, kod Banje Luke, 7. februara 1942. godine, kada je samo toga dana pobijemo 2.315 Srba. Lazar Lukajić, Fratri i ustaše kolju)

***

Dane Košić ušao je u svoje selo Suvaju kod Doljeg Lapca 1. jula 1941. godine, zatičući leševe svojih rođaka i komšija pobijenih od ustaša. U kući popa Spase Lavrnje našao je Spasinu ženu Ljubicu, koja je bila nekoliko dana pred porođajem. „Dijete je izvađeno i nožem izbodeno ležalo pored mrtve majke.“

(Izjava Dane Košića data Milanu Obradoviću, Kotar Donji Lapac u narodnooslobodilačkoj borbi)

***

Po likvidaciji ustaških logora na Pagu italijanska komanda uputila je svoj sanitetsko-inženjerski odred da otkopa grobnice i sanira teren. U izveštaju doktora Stacija upućenog višoj komandi 22. septembra 1941. godine navodi se da je veliki broj ljudi ubijen tvrdim predmetom, da je nađeno nekoliko ženskih leševa sa isečenim grudima, te nekoliko trudnica rasporenih stomaka i u stomacima deca zašivena običnom žicom.

(Iz knjige: Pavle Babac, Velebitsko podgorje, str. 116)

***

U šumi Mašvina na Kordunu ustaše su 18. jula 1942. godine pobili na razne načine mnogo naroda, muškaraca, žena, staraca, dece… Kaji Zec, trudnici staroj 20 godina, živoj su nožem izvadili dete iz utrobe.

(Iz knjige: Petar Zinaić, Genocid na Kordunu… str. 123)

***

Sa Kajom Zec ne završava se spisak trudnica sa kojima se ovako svirepo postupalo u NDH. Mogli smo navesti još mnogo primera, kao što je Anđelija Krnjeta, koja se pred rimokatoličkom crkvom u Cetingradu porodila, a ustaše joj odmah rasporile stomak i vratile dete u utrobu, govoreći da nije trebalo izlaziti pre reda, ili žena Mile Bajića iz Gabrića, kojoj su trudnoj rasporili stomak pa izvadili iz nje porod, ili… I u zabeleženim svedočenjima, a još više u pokoljima koji nisu ostavili živog svedoka, takvih slučajeva ima mnogo više.

Ali ono što treba svakako zapaziti u ovim primerima jeste, prvo, velika teritorija na kojoj se to događa. Osim toga (drugo) približno je isti datum za veliki broj ovih slučajeva. To govori da se radilo o postupcima različitih pojedinaca, kao i različitih  ustaških jedinica i različitih komšijskih grupa. Naravno, mnogo je i primera gde su trudne žene jednostavno zaklane ili drukčije ubijene, poput drugih osoba u grupi. Zašto su trudnice nekim zločincima, prosto svojim stanjem, davale neodoljivu ideju kako sa njima i sa detetom da postupe, dok su neki drugi zločinci sa njima postupili rutinski – to će pitanje zasad ostati bez odgovora.

Izvor: STANjE STVARI