Hrvatski glumac i njegova supruga spasavali stare i nemoćne od “Oluje“

PULA – Za stare i nemoćne, slabe i bolesne Srbe koji u jeku ratnih dešavanja nisu uspeli da pobegnu iz Hrvatske, bračni par Galo, Srpkinja Mirjana i Hrvat Igor, bio je jedini spas.

Na akciju su ih, kako kažu, motivisala dešavanja u Hrvatskoj – objavljivanje imena „neprijatelja“ Hrvatske u lokalnim novinama, sa detaljima o mestu gde stanjuju, gde im supruge rade i gde im deca idu u školu.

– Gledali smo ljude, prijatelje kako se u tišini pakuju i odlaze iz našeg okruženja. Osetili smo da moramo nešto da učinimo – priča Ličanka Mirjana Galo, koja je sa svojim suprugom Igorom, poznatim hrvatskim glumcem, osnovala 1994. u Puli humanitarnu organizaciju HOMO za pomoć preostalim Srbima.

Starcima su donosili hranu, odeću, obezbeđivali vezu preko satelitskog telefona, i izvlačili ih iz Hrvatske.

– Radojica (82) i Anka (80) Uzelac iz sela Trnavac u Liki bili su jedini preostali Srbi u selu. Zakasnili su da pobegnu sa kolonom izbeglica, a hrvatska vojska je u tom delu Like već ubila na stotine srpskih civila. Bili su stari i nemoćni, i mogli su samo da čekaju „Oluju“. I dok su mirno čekali da smrt dođe po njih, napravili su sebi mrtvačke kovčege – priseća se Mirjana Galo avgusta u Lici 1995. godine.
U okolnim selima srpski civili spaljivani su u svojim kućama, dok ih je stotine izbeglo. Nekim čudom, smrt je zaobišla bračni par Uzelac, a umesto ustaša do njih je stigao par Galo.

– Došli smo u Liku polovinom avgusta 1995, gde smo tražili preživele. Tek u maju naredne godine, kada se sneg otopio, uspeli smo da se probijemo u selo. Tada smo ih pronašli – priseća se Mirjana.

U njihovoj kući zatekli su mrtvačke sanduke koje je Radojica napravio za svoju ženu i sebe, kao i odeću koju su pripremili za sopstvenu sahranu.

Imali su mnogo problema jer su pomagali Srbima. Kažu, ne vredi spominjati, jer su im probleme pravili mizerni ljudi, lokalni moćnici i civilizacijski šljam. Danas, 21 godinu nakon akcije „Oluja“, Mirjani i Igoru steže se srce.

– Teškoto, što bi rekli Makedonci, da ne razvežem jezik… – komentariše Igor Galo.

Ništa se nije promenilo

Ono što ih je zabolelo je to što dok su oni spasavali ljude, drugi su se s rukom na srcu kleli u Hrvatsku i njenu slobodu, a zapravo su uništavali njene resurse i imovinu.

– U Hrvatskoj danas, 21 godinu nakon „veličanstvene“ pobede, imamo mrak u svakom smislu. Dvadeset pet godina od „osamostaljenja i demokratskih promena“ ova država nije uspela da vrati ni vodu ni struju u brojnim mestima Banije, Like, Dalmatinske Zagore, a kamoli život! – ljut je Igor.

Izvor: Dobrivoje Katanić; Blic; Banija Online