arrow up

Подијелите вијест:

Хрвати бране декрет из 1945.

Хрватско национално веће противи се усвајању иницијативе Националног савета Буњеваца за проглашење ништавности акта из 1945. о насилној асимилацији

Млади Буњевци
Млади Буњевци

Хрватско национално веће противи се усвајању иницијативе Националног савета Буњеваца за проглашење ништавности акта из 1945. о насилној асимилацији Буњеваца, јер би то, како кажу, могло да изазове нове тензије и анимозитет између заједнице Буњеваца који се не осећају Хрватима и хрватске заједнице у Србији.

Иницијативу за поништење тог декрета којим је пре 73 године Буњевцима наређено да се изјашњавају као Хрвати, поднели су Национални савет Буњеваца и три члана Одбора Скупштине Војводине за уставноправни положај покрајине:професор новосадског Правног факултета др Слободан Орловић, Зоран Вучевић и Смиљана Гламочанин Варга.

Прошле недеље, у разговору са представницима Националног савета Буњеваца, иницијативу за укидање декрета подржао је председник покрајинске владе Игор Мировић.

У среду, у отвореном писму председнику Скупштине Војводине Иштвану Пастору и Игору Мировићу, председник Хрватског националног већа Славен Бачић поручио је да је „неугодно изненађен саопштењем у којем пише да је Покрајинска влада обећала да ће подржати иницијативу Националног савета Буњеваца“.

Бачић напомиње и да је данас национално изјашњавање у Србији потпуно слободно, те да се део Буњеваца, њих око 16.700, тако и изјаснило на последњем попису становништва. Додаје, међутим, да би се укидањем декрета додатно оптеретили српско-хрватски односи, а посебно у светлу најављене посете председника Србије Александра Вучића Хрватској. Председник ХНВ тврди и да би то значило наставак мешања власти у идентитетски спор, у којем „међународне институције од српских власти захтевају задржавање строге неутралности“.

Аутор: Ј. СИМИЋ

Извор: НОВОСТИ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​