Gideon Grajf – Kako je Sveti Sava zadužio Jevreje

Jasenovac mora biti upisan u kolektivnu memoriju čovečanstva kao poprište najmonstruoznijih zločina protiv čovečnosti… Bojim se da cifra od 700.000 žrtava može biti samo veća nego što smo mislili.

Čitaocima „Pečata“ predstavljamo intervju s profesorom Gideonom Grajfom, istoričarem specijalizovanim za period Holokausta, stručnjakom za Aušvic i Zonderkomando, glavnim istoričarem na Institutu za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje holokausta „Šem Olam“ u Izraelu, glavnim istoričarem Fondacije za obrazovne projekte o Holokaustu u Majamiju i šefom Međunarodne ekspertske grupe GH7 – STOP REVIZIJI.

Nedavno ste poslali pisma papi Francisku, predsedniku Izraela Ruvenu Rivlinu, premijeru Benjaminu Natanijahuu, bečkoj nadbiskupiji i austrijskoj vladi u kojima zahtevate uklanjanje memorijalne ploče ozloglašenom nadbiskupu Alojziju Stepincu, postavljene u austrijskom „hostelu“ Svete porodice na Via dolorosa u centru Jerusalima…

Postavljanje te ploče je zaista gnusno. Ko je to odobrio? Mislim da Stepinac nije ubijao sopstvenim rukama. Nadam se da nije, zbog njega samog. Ali on je dao moralnu, duhovnu podršku ovim ubicama. I to što se memorijalna ploča Stepinca nalazi usred najsvetijeg mesta na planeti, to nije samo skandalozno, skandalozno je mala reč, to je odvratno i gnusno i trebalo bi je razlupati i izbaciti. Stepinac je javno podržavao rasne zakone; odgovoran je za podršku nasilnom pokrštavanju metodom „pokrsti se ili umri“; bio je branitelj ustaškog režima; odgovoran je za izbegavanje i oklevanje u spasavanju dece iz logora smrti u NDH; nije se javno suprotstavio i osudio ustaški režim; krajem marta 1945, kada je bila jasna pobeda saveznika, još jednom izražava podršku ustaškom režimu; prima orden 1944. od ustaškog poglavnika Pavelića; bez griže savesti održavao je „srdačne odnose“ sa nacističkim režimima.
Memorijalni centar jevrejskih žrtava „Jad Vašem“ je dva puta (1970. i 1994. godine) odbio da se Stepincu dodeli nagrada „Pravednik među narodima“. Kroz nešto više od mesec dana, 22. oktobra, pojaviće se moja studija pod naslovom „Alojzije Stepinac, ustaški modus operandi: pokrsti se ili umri“, u kojoj iznosim detaljnu analizu uloge i delovanja Alojzija Stepinca. Stepinac je bio ratni zločinac odgovoran za najsvirepija ubistva, jer nije preduzeo ništa.
Kada je 1945. uhapšen i suđeno mu, u Americi je Sveta stolica to pokušala da prikaže kao osvetu komunista, kao što to danas čini revizionista Ester Gitman sa svojom knjigom „Alojzije Stepinac – stub ljudskih prava“. Naslov je, naravno, pogrešan, kao i njena teza da je bio žrtva komunista.
Nećak Nikole Tesle Sava Kosanović objavio je 1947. knjigu dokumenata pod naslovom „Slučaj nadbiskupa Stepinca“, baziranu na izjavama hrvatskog katoličkog klera po ustaškim glasilima. Poznato je da je 91 član Tesline familije postradao, tako da je ovaj dokumentarni materijal iz 1947. dragocen. U opisivanju zločina i hvalospevima ustaškom režimu prednjačila je crkvena štampa. Glavni urednik svih tih novina bio je vođa tzv. Katoličke akcije Alojzije Stepinac, koji se i sam „laćao pera“ i pisao o ovim zločinima.
Odmah po objavljivanju Kosanovićeve knjige, sve polemike u Americi o Stepincu su stale. Njegovu knjigu možete pribaviti preko interneta, za samo 35 dolara.
Upravo sam se vratio iz Arhiva Vojvodine i u dosijeu 562 fonda Slavka Odića, gde su izveštaji Gestapoa, pročitao sam i pismo koje detaljno opisuje stravične ustaške zločine nad Srbima koje je 8. februara 1942. godine nadbiskupu Alojziju Stepincu poslao svedok koji se potpisao kao „katolik hrišćanin, pa tek onda Hrvat“. Pismo je konkretan i autentičan dokaz da je Alojzije Stepinac bio upoznat sa ustaškim zločinima.

Založili ste se kod patrijarha Irineja za postavljanje memorijalne ploče Svetom Savi u Jerusalimu.

Ove godine dobio sam Sretenjski orden predsednika Republike Aleksandra Vučića za zasluge, a 2018. sam dobio titulu Viteza svetosavskog pacifizma koju mi je uručio ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. Nakon toga sam počeo da čitam o prvom hodočašću Svetog Save u Jerusalimu 1229, od koga nas deli okrugla godišnjica – 790 godina. Sveti Sava je zadužio ne samo Srbe već i Jevreje, jer je kupovinom kuće Jovana Bogoslova omogućio da ona ostane u hrišćanskim rukama s relikvijama poput sobe u kojoj se smatra da je održana poslednja večera, ispod koje je grob Davidov, drugo mesto hodočašća značajno za Jevreje. Zato mu treba dati zasluženo mesto u Jerusalimu. Nadam se da će patrijarh Irinej i SPC ozbiljno razmotriti moj predlog, jer Sveti Sava je rodonačelnik vaše Srpske pravoslavne crkve.

Molim vas da čitaocima „Pečata“ predstavite svoju najnoviju studiju, „Ustaško konačno rešenje pre nacističkog“, čija je promocija zakazana za 22. oktobar, kada će biti predstavljena i vaša pomenuta studija „Alojzije Stepinac, modus operandi: pokrsti se ili umri“.

Pronađeni dosije u Arhivu Vojvodine predstavlja revoluciju u svetskoj istoriografiji Drugog svetskog rata, jer nesumnjivo dokazuje da je ustaško konačno rešenje otpočelo masakrom u Gudovcu 28. aprila 1941. godine, kada su ustaše masakrirale 190 srpskih i jevrejskih muškaraca, žitelja bjelovarskog kraja. Bio je to prvi organizovani masovni zločin u NDH, koji je počinjen 18 dana od osnivanja NDH. Ovaj zločin je, dakle, počinjen pola godine pre nacističkog konačnog rešenja, koje je počelo masakrom u Babinom Jaru u Ukrajini tokom operacije „Barbarosa“. Možete li da zamislite: Hrvati su bili brži od Nemaca koje su konstantno imitirali. Hrvatske ustaše su imale svoje konačno rešenje pre nemačkih nacista. To je svetski rekord. Ljudi to ne znaju.
Knjiga „Ustaško konačno rešenje pre nacističkog“ nastala je kao rezultat istraživanja koje u Arhivu Vojvodine sprovodim s mojim kolegama iz Grupe GH7 – STOP REVIZIJI, Knutom Flovikom Torensenom iz Norveške, Mirkom Galasom iz Italije, prof. dr Davidom Bitonom i prof. dr Sorockinom iz Izraela. Predmet našeg istraživanja bio je dosije Gestapoa o ustaškim zločinima u NDH koji je bio skriven od javnosti još od kraja Drugog svetskog rata. Na 300 stranica ovog dosijea opisani su zločini u NDH, zajedno sa 63 autentične fotografije, pažljivo numerisane s nemačkom preciznošću. Dosije o zločinima u NDH je skoro u celosti napisan na nemačkom jeziku, a pošto sam Aškenazi i rođen sam u Berlinu, mogao sam da pročitam sve dokumente na izvornom nemačkom jeziku. Knjiga će imati oko 1.000 strana i sadržaće dokumentaciju o stradanju prvenstveno Srba i Jevreja u oblasti Bjelovara, ali i na širem potezu NDH, s posebnim fokusom na stradanje Jevreja u Sremu. Opseg okrutnosti opisan u informacijama pronađenim u dosijeu i užas fotografija nezamislivi su za normalnog čoveka. U izveštajima saznajemo da je na „hiljade leševa plutalo niz Savu, Dravu i Dunav noseći natpise ’U Beograd, putujte kralju Petru…’“. U jednom čamcu na Savi bile su dečje glave, a na jednoj je pisalo „Meso za beogradsku pijacu“…

Nakon svečanog otvaranja srpsko-jevrejskog centra u Jerusalimu na ONO koledžu, 20. novembra 2019, u planu je i održavanje Međunarodne naučne konferencije o Jasenovcu i usvajanje Jasenovačke deklaracije. Kako ocenjujete značaj ovog događaja?

Ovaj događaj je veoma važan. Da li znate zašto? Pitajte ljude širom Izraela i videćete da oni nikada nisu čuli za Jasenovac, ni za Pavelića niti Stepinca, niti znaju ko su bile ustaše, a to neznanje je planetarno. Kako je to moguće? Dugujemo kulturu sećanja pre svega jasenovačkim velikomučenicima i svim brutalno i mučki ubijenim nedužnim žrtvama. To mora da se zna. O tome se mora govoriti. Složio bih se s mojim prijateljem i kolegom, profesorom Tanaskovićem, da su ključne karakteristike ustaštva: 1. industrijska efikasnost u brutalnim ubistvima, 2. manufakturna tehnologija hladnim oružjem 3. sadistička psihopatologija uživanja u nanošenju bola i patnje pre ubistva. Jasenovac mora biti upisan u kolektivnu memoriju čovečanstva kao poprište najmonstruoznijih zločina protiv čovečnosti.

Zamolila bih vas da prokomentarišete izjave koje je tokom nedavne posete Beogradu izneo direktor centra „Simon Vizental“ i predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora za Staro Sajmište Efraim Zurof, koji je govorio i o ukupnom broju žrtava u koncentracionom logoru za istrebljenje Jasenovac, zalažući se za „objektivnu procenu“, koja po njegovom mišljenju iznosi 100.000 žrtava. Tom prilikom, izneo je kritičku primedbu o svim istoričarima koji govore o 700.000 žrtava u Jasenovcu, nazivajući ih „revizionistima“ koji „recikliraju lažne podatke o žrtvama“.

Na suđenju Adolfu Ajhmanu u Jerusalimu 1961, svedok optužbe Aleksandar Arnon otkrio je da je u Jasenovcu ubijeno od 600.000 do 700.000 ljudi, dok je u drugim logorskim kompleksima NDH (Jadovno, pre svega) pobijeno još nekoliko stotina hiljada.
Istoričar Menahem Šelah je u svojoj knjizi „Istorija holokausta – Jugoslavija“, koju je objavio „Jad Vašem“, rekao da je 700.000 žrtava realna cifra.
Bio je moj blizak prijatelj i sa mnom je podelio rezultate svog važnog istraživanja. U svojoj knjizi Šelah je na stranici 188 napisao: „Tokom četiri godine postojanja, u Jasenovcu je počinjeno ubistvo na stotine hiljada ljudi. Pored toga što je bio koncentracioni i robovski radni logor, bio je to i logor istrebljenja.“ Na stranici 189 svoje knjige potvrdio je da je 700.000 realan broj žrtava.
Preživeli su u svojim svedočenjima rekli da broj žrtava iznosi 900.000 do milion (svedočenja Cadika Danona, Milana Duzemlića, Julijo Binga).
Nacistički izvori navode 600.000–750.000 (Herman Nojbaher, specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Trećeg rajha za Jugoslaviju, i Ernst Fik, general major nemačkih SS trupa, u svom pismu Himleru od 16. marta 1944).
Enciklopedija Jugoslavije iz 1962, objavljena u Zagrebu, kaže da je broj žrtava 700.000.
A Franjo Tuđman, u svom „Bespuću povijesne zbiljnosti“ procenjuje da je broj žrtava svega 3.000–4.000.
Vidite, kad dođete do državnog narativa Hrvatske o 83.000 žrtava i Tuđmanovog o samo 3.000, tu morate odmah pozvati u pomoć matematiku i logiku.
Aušvic je zauzimao površinu od 40 km2, a Jasenovac je bio šest puta veći, odnosno 240 km2. Postavlja se pitanje zašto im je bio potreban prostor približne veličine od 150 fudbalskih terena za taj, po državnom narativu Hrvatske, broj od „83.000“?
Za izgradnju zida u Jasenovcu od 842 metara dužine korišćen je robovski rad desetina hiljada ljudi koji su ručno morali sve da rade bez mašina.
Nikad nećemo znati tačan broj žrtava u Jasenovcu jer ne bismo uspeli da utvrdimo broj fetusa koji su izvađeni iz materica nesrećnih majki; onih koji su skuvani u kazanima, kako bi se od njih napravio sapun; onih koji su bačeni u reku Savu, onih čije kosti su spaljene u ustaškoj asanaciji terena masovnih grobnica 1945. godine…
Arhiv iz Edinburga raspolaže snimkom Jasenovačkih masovnih grobnica savezničkih pilota iz vazduha koje su se prostirale na oko 10 km2.
U svojoj knjizi „Jasenovac – Aušvic Balkana“ prezentovao sam sve do sada dostupne procene o broju žrtava. Nakon temeljnog istraživanja u arhivama nemačkih vojnih dnevnika u Regensburgu, italijanskih fašista u Rimu, puteva transporta od Jasenovca do Bergena u Nacionalnom arhivu u Oslu, arhive „Jad Vašema“, zatim Arhiva Jugoslavije, Srbije, Srpske i Hrvatske, Jugoslovenske kinoteke i poslednjih dokaza iz Arhiva u Edinburgu, bojim se da cifra od 700.000 može biti samo veća nego što smo mislili, i to nema apsolutno nikakve veze s revizionizmom već je zasnovano na istrajnom i temeljnom naučnom istraživanju.
Dakle, trend revizionizma je uveliko u toku, valja se boriti. A 2007, kada je u Jasenovcu otvorena nova hrvatska izložba o logoru na kojoj je predstavljen spisak od 69.842 ubijenih, otvaranju su prisustvovali i predstavnici centra „Simon Vizental“. Očigledno da moj prijatelj Zurof nije imao vremena da se detaljnije pozabavi pitanjima brojeva postradalih, otuda je, očigledno slučajno, upao baš na liniju državnog narativa Hrvatske od 83.000 do 100.000 žrtava u Jasenovcu.
Ja sam istoričar za koga činjenice predstavljaju najvažniju komponentu analize i izvođenja istorijskih zaključaka. Činjenice govore same za sebe. Kome je stalo do istine, a ne do bespuća povesne zbiljnosti, jasno je o čemu se radi.

ZAŠTITA KULTURE SEĆANjA

Pregled aktivnosti MIP-a Srbije, Prof. dr Gideona Grajfa i Međunarodne ekspertske grupe GH7 na suzbijanju revizije istorije i zaštiti kulture sećanja na stradanja u Jasenovcu i ustaškoj nacističkoj NDH:

April 2016. prof dr Grajf učestvuje na Konferenciji u njujorškom Istraživačkom institutu za istraživanje zločina u Jasenovcu
6. oktobar 2016. Održano je prvo javno slušanje o Jasenovcu u Narodnoj Skupštini Republike Srbije uz učešće istoričara i boraca protiv rasizma iz 7 zemalja: SAD, Izraela, Norveške, Nemačke, Italije, Srbije i Kenije.
7. oktobra 2016. formirana je Međunarodna ekspertska grupa GH7.
7. oktobar 2016. Otvoren je Muzej srpske diplomatije, prikazivanjem segmenta izložbe o Jasenovcu koju je otvorio PPV i MSP Ivica Dačić.
27.01.2017. Izložba o Jasenovcu postavljena u Njujorku, Hoboken, Nju Džersi, po prvi put u istoriji u saradnji sa Institutom za Jasenovac iz Njujorka i njegovim osnivačem i direktorom B. Litučijem.
26.04.2017. U domu NS RS u saradnji sa Odborom NS RS za dijasporu i Srbe u regionu, uz podršku OMD prof. dr Grajf priredio prvu izložbu o Jasenovcu u istoriji parlamenta nakon Drugog sv. rata. Istog dana organizovana je prva memorijalna plovidba „Savski put jasenovačkih velikomučenika“ od Brankovog mosta do Velikog ratnog ostrva, uz učešće Jevrejske i Romske zajednice i preživelih logoraša.
09.05.2017. na Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, održan je Veliki školski čas u Narodnoj Skupštini RS za najbolje učenike srednjih škola kojom prilikom im se obratio pomoćnik ministra prosvete i šef Kancelarije UNICEF u Srbiji Mišel Sent lo, čiji je deda Emil Sent lo zajedno sa Elenor Ruzvelt uveo Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima 10. decembra 1948.godine.
26.januara 2018. Otvorena je najveća izložba u istoriji UN sa 7,5 tona izložbenog materijala pod nazivom „Jasenovac- pravo na nezaborav“
22.10.2018. Promocija knjige „Jasenovac, Aušvic Balkana“ , prve komparativne analize Jasenovca i Aušvica u svetskoj istoriografiji – multidisciplinarne studije koja je dobila specijalnu nagradu žirija 63. međunarodnog sajma knjiga, kao naučni poduhvat godine.
10.12.2018. Susret Grajf-Kusturica u Andrićgradu, uručivanje knjige E. Kusturici i sinopsisa za film o Jasenovcu.
15.02.2019. Prof dr Grajf odlikovan je Sretenjskim ordenom od strane Predsednika Aleksanra Vučića
29.05.2018. Prof dr Grajfu dodeljena je plaketa Viteza svetosavskog pacifizma od strane Ministarstva spoljnih, koju mu je uručio PPV i MSP RS Ivica Dačić.
06.06.2019. Potpisan je Protokol o akademskoj saradnji između ONO koledža iz Jerusalima i Filološkog fakulteta u Beogradu.
07. juna 2019. prof. Grajf pokrenuo inicijativu da se postavi memorijalna ploča Svetom Savi u Jerusalimu.
24.07.2019. Potpisan Aneks kojim se precizira uspostavljanje Srpsko-jevrejskog centra u Beogradu i Jerusalimu.
27.08.2019. Arhiv Vojvodine: prof dr. Grajf nastavlja istraživanje za novu knjigu „Ustaško konačno rešenje pre nacističkog“.
28. avgust 2019 – prof. dr Grajf uputio 5 pisama sa zahtevom da se ukloni sramna memorijalna ploča Alojziju Stepincu koja je postavljena u Jerusalimu, aprila 2019
26.09.2019. Planirano je otvaranje Multimedija centra i lektorata za hebrejski na Filološkom fakultetu u Beogradu.
22. oktobra 2019. Predviđena je promocija nove dve knjige prof. dr Grajfa : „Ustaško konačno rešenje pre nacističkog“ i „Alojzije Stepinac modus operandi: pokrsti se ili umri“.
19.novembra 2019. svečano će biti otvoren srpsko-jevrejski centar u Jerusalimu na ONO koledžu.
20. novembra 2019. planiran je početak rada Međunarodne naučne konferencije o Jasenovcu i usvajanje Jasenovačke deklaracije.

Izvor: PEČAT