Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Akademici pune tri decenije dokazuju da su se prilikom pisanja Memoranduma držali postojećeg poretka i pozicije Jugoslavije i da su samo otvarali pitanja o ravnopravnosti naroda

Stvaranje „velike Srbije“ u javnom mnjenju bivših jugoslovenskih republika i Zapadne Evrope početkom devedesetih postalo je ključni deo nenapisane optužnice protiv Memoranduma SANU, akademika, pa i tek uspostavljene SR Jugoslavije. Čak i najtvrđi kritičari teksta akademika priznaju da je Memorandum formalno bio na jugoslovenskom stanovištu, ali da njegov duh čine ideje karakteristične za velikosrpske projekte.

Srpski istoričari tvrde da je pojam „velika Srbija“ nastao još u Austrougarskoj, koja se posle Berlinskog kongresa obrenovićevskoj državi nametnula kao politički i ekonomski tutor. Južni sused dvoglave Carevine, posebno posle Carinskog rata, našao se na udaru austrijske propagandne mašinerije, koja se naročito zahuktala nakon aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine.

Teza o latentnom stvaranju „velike Srbije“ Austriji je poslužila kao sredstvo u borbi protiv nacionalnih pokreta Slovena, koji su živeli pod njenom vlašću, ali i teg koji je neprekidno bio vezan za noge još nedovoljno emancipovanoj srpskoj državi. Severno od Save i Dunava i zapadno od Drine ovaj termin posebno je ozloglašen 1914. godine u jeku austrougarskih i nemačkih ekspanionističkih težnji, kada je korišćen kao povod za već pripremljeni rat.

Trijumf srpske vojske i saveznika 1918. i stvaranje Kraljevine SHS, međutim, ovaj termin nije poslao u zaborav. Njega su u novim okolnostima reafirmisali Kominterna, rukovodioci predratne KPJ, kao i antisrpski nastrojeni pokreti u SFRJ. Savremena pominjanja „velike Srbije“ kao glavnog cilja svih srpskih nacionalnih programa gotovo po pravilu podrazumevala su i veze sa Vukovim jezičkim načelom „Srbi, svi i svuda“, Garašinovim Načertanijem, delovanjem Srpskog kulturnog kluba, programom Homogene Srbije četničkog ideologa Stevana Moljevića… U ovaj niz brzo i lako, pod snažnim uticajem hrvatske propagande i Zapada, uvršten je i Memorandum SANU.

Akademici pune tri decenije dokazuju da su se prilikom pisanja Memoranduma iz 1986. držali postojećeg poretka i pozicije Jugoslavije. Pitanja poput ravnopravnosti naroda ili budućnosti Srba, po njima, nisu nikako podrazumevala i uspostavljanje Srbije u granicama prostora naseljavanja srpskog naroda. Njima je u tome suprotstavljena plejada stranih i domaćih istoričara, političara, pisaca i analitičara koji čvrsto tvrde da je u zgradi Akademije 1985. i 1986. godine napisan novi srpski nacionalni program.

„Od početka 20. veka pa sve do danas optužbe u cilju diskreditovanja Srbije provlače se kao istorijski fatum. Često ponavljanje navodne težnje ka „velikoj Srbiji“ bez ikakvih dokaza, uticalo je na stvaranje političkog lika srpskog naroda. Nije slučajnost da su razni tumači Memorandum SANU pretvorili u glavno ideološko ishodište i jezgro velikosrpskog nauma, koji je presudno uticao na raspad bivše Jugoslavije. Na taj način, pravi domaći razbijači Jugoslavije poverovali su da su pronašli spasonosni alibi, skidajući sa sebe odgovornost za događaje u kojima su najrevnosnije učestvovali, osudivši na smrt, u savezu sa nekim inostranim silama, „versajsku tvorevinu i tamnicu naroda“, ukazivao je predsednik SANU Dejan Medaković.

U plejadi stranih tužilaca istakao se svojevremeno Džejms Gau, predavač na londonskom Kraljevskom koledžu i istraživač Centra za studije odbrane Londonskog univerziteta. On je kao ekspert 1996. bio pozvan od strane Haškog tribunala da iznese svoje stručno viđenje nastajanja, razvoja i raspada Jugoslavije. On je tvrdio da je Memorandum SANU nacionalni program koji je vlast u Srbiji nastojala da realizuje.

„Mnogi su tumačili Memorandum kao plan akcije, dokument koji je osnova ideje stvaranja „velike Srbije“. Ja bih rekao da to nije ideja koja je eksplicitno izražena, ali dokument govori o položaju i integritetu srpskog naroda u celini. To bi se moglo tumačiti kao stvaranje konteksta u kome bi čitav srpski narod živeo zajedno, integrisan u jednom okviru“, naveo je Gao u Hagu.

Tekst srpskih akademika i neizbežan pojam „velika Srbija“ bio je povod jednog gotovo zaboravljenog sudskog spora iz devedesetih godina, u kome su se kao tužioci pojavili SANU i SR Jugoslavija. Francuski udžbenik za maturante „Završna istorija“ iz 1993. godine sadržao je tekst pod naslovom „Raspirivanje nacionalizma“, koji je bio povod za predstavku sudu u Parizu.

„Najteži konflikt koji Srbiju suprotstavlja drugim bivšim jugoslovenskim republikama, ima cilj stvaranje „velike Srbije“ primenom etičkog čišćenja teritorija na kojima se nalaze Srbi i izbacivanje terorom ostalih nacionalnosti“.

Sporni udžbenik sadržio je i definiciju etničkog čišćenja, koju je odredio kao teoriju lansiranu od članova Akademije iz Beograda koja insistira na etničkoj homogenizaciji teritorija stare Jugoslavije naseljene Srbima, da bi se omogućila konačna aneksija ovih prostora od strane Srbije“.

Pisci ove knjige Pjer Milze i Serž Berštajn kao dokaz nisu ponudili nijedan naučni rad, ali jesu kolekciju od čak 90 novinskih članaka u kojima se pominje „velika Srbija“ i SANU. Sud u Parizu jugoslovensku tužbu je odbacio zbog zastarelosti, a sporni udžbenik je pušten u prodaju.

Da nikakvu „veliku Srbiju“ nije imao na umu kada se bavio sopstvenim viđenjem budućnosti Jugoslavije i srpskog naroda, tvrdio je i Dobrica Ćosić.

„Zastupao sam tezu o autonomiji Srpske Krajine u Hrvatskoj. Mislio sam na autonomiju, a ne na suverenu državu. Granica od Karlobaga do Virovitice nikada nije dolazila u obzir“, kaže Ćosić 2006. godine hrvatskom novinaru Darku Hudelistu.

Ćosića je, prema Hudelistovoj knjizi „Moj beogradski dnevnik – razgovori i susreti sa Dobricom Ćosićem“ neuporedivo više preokupirala jedna druga granica, koja nije u neposrednoj vezi sa terminom „velika Srbija“ i onim što se pod tim obično podrazumeva, ali o kojoj je pisac ne bez osnova, razmišljao kao o ivici srpske države.

Reč je o tzv. Londonskom ugovoru iz 1915. godine, kojim su saveznici Srbima za određene ustupke ponudili ogromno teritorijalno proširenje. U takvu Srbiju trebalo je da uđe Bosna i Hercegovina, veliki deo istočne obale Jadrana sa Splitom i Dubrovnikom, dakle gotovo svi prostori naseljeni srpskim narodom. Granica između takve Srbije i Hrvatske trebalo je da bude na rtu Planka, kod Šibenika. Nošeni jugoslovenskom idejom, ali i usled nužnosti odstupanja sa velikog dela makedonske teritorije osvojene 1912. regent Aleksandar i Pašić odbili su ovu ponudu.

AVETI JUGOSLAVIJE SERĐA ROMANA

Među retkim stranim braniocima Memoranduma SANU devedesetih godina našaoi Serđo Romano, italijanski ambasador u Moskvi i nekadašnji specijalni savetnik za spoljne odnose italijanskog premijera. Tokom posete Beogradu decembra 1994. godine on je za list „Borba“ spis Akademije ocenio kao „izuzetan dokument koji je na ispravan način procenio budući razvoj događaja“. Po povratku u Italiju, Romano je za „Korijere dela sera“ napisao članak pod naslovom „Aveti Jugoslavije“.

„Memorandum je bio proročanski dokument. U njemu se objašnjava da je Titova Jugoslavija posle Ustava iz 1974. godine postala konfederacija suverenih subjekata, iz čega su najveću korist izvukle Slovenija i Hrvatska. Najviše je bila oštećena Srbija, koju su ustavotvorci namerno hteli da spuste na nivo ostalih i da joj oduzmu njenu istorijsku ulogu“, naveo je Romano u svom tekstu.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Otvoreni rat srpskih staraca i države

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom