Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ је рекао да је велики проблем због ког су поједина стратишта српског народа кроз историју потпуно запостављена и заборављена тај што да бисмо нешто заборавили, прво морамо то знати, а кроз наше образовање се није довољно говорило о тим темама.
Поводом осамдесетогодишњице од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и обележавању страдања нашег народа, покренута су изнова важна питања попут: „Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна?“ и „Због чега се о овим темама и данас углавном ћути?“ Замолили смо Душана Басташића, председника Удружења Јадовно 1941. да прокоментарише наведено.
“Оно што нема име не постоји”, речи су којима су се водили у Удружењу “Јадовно 1941.” када су јавности 2019. године представили термин који би у свету за српске жртве значио исто што и Холокауст за јеврејске. Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ је указао на на пример Јевреја, који су једном речју именовали оно што се десило њиховом народу пред Други светски рат и у њему. Назив Холокауст потекао је од старогрчког назива за жртвовање ватром, а сами Јевреји га уже зову Шоа “Уништење”, док своје називе за сопствено страдање имају и Роми – Порајмос, као и Јермени под Турцима. Због тога је Удружење “Јадовно 1941.” више пута покретало иницијативе о посебном називу за страдање Срба и усвојен је термин Покољ.
Покољем је обухваћено страдање више од милион Срба који су пре 1941. године живели на подручју које је покривала Независна Држава Хрватска, а термин подразумева економски терор и конфискацију имовине у приватном власништву, ограничавање кретања, организацију и спровођење појединачних, групних и масовних убијања, депортацију у концентрационе логоре, присилни прелазак на католичку веру и протеривање на подручје окупиране Србије. Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ нагласио је и да је неопходно посветити више места у образовном систему пострадалима, као и стицању знања о стратиштима и историјским околностима у којима су се ти злочини дешавали.
Извор: KTV / СРПСКА ИСТОРИЈА
