Đurđica Dragaš: ZORA BEZ DANA

Zaćutale ptice, skamenile travke.

Zamirisalo jutro,
na jabuku procvetalu,
na kosu devojačku
u krošnje upletenu.

Šumom se jutro rasulo,
Sneno i milno,
tiho kao smrt.

Spustila se zora sa vrhova Velebita.
Zaigrala k’o nevesta plavičasta.
Zlo je kamom poseklo,
veo joj čizmom zgazilo.

Zaćutale ptice,
skamenile travke.
Zaledilo se nebo u oku Jovanovom.

Svanulo jutro da dan ne postane.
Razapeto,
nožem rasečeno.
Suzama krvavim prokleto.

Jutro što nikad proći neće.
Večnosti poklonjeno,
na dlanu mom zapisano.

Od istog autora: Kolumnisti / prijatelji – Đurđica Dragaš