Ђурђица Драгаш: Заувек

Нека ова песма буде мој једини коментар на ово зло које је дигло своју погану главу!

Кад вам дођем једног дана,
рашћемо заједно,
самоваћемо заједно
вековаћемо заједно.

Рађаћемо се у пролеће
и умирати у јесен.
Спаваћемо под белином снега и
отицати бистрим потоцима.
Грејаће нас сунце и палити ватра,
походити звери.
Копаће земљу над нашим костима.

Газиће нас чизме,
рушиће камен са узглавља нашег.
Почупаће цвет што израсте из дечјих очију.
Исећи ће брезе,
замутити воду,
убијаће нас убијене.

Гледаћемо их,
неболни и насмејани.
И питаћемо….
шта је њихова тама према светлости нашој,
шта је њихово сада наспрам нашег заувек.

Џаба им поган, кама и огањ.
Узалуд мржња…
Не могу нам раздвојити душе неукаљане,
сломити руке поломљене,
извадити очи бездане.
Љубави нашој не могу ништа!

Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш