Ђурђица Драгаш: КОЛО

У спомен на српску децу коју су усташе зверски побиле у шуми Машвини на Кордуну 1942. године, а потом их полегле на траву, у круг, у стравично „дечје мртво коло“.

КОЛО

У колу сам ти мајко остала,
небу се предала.
И Јована сам за руку држала…
док нам руке не одсекоше.

У колу сам се с душом растала.
Пустила је да одлети.
Однео је лептир к теби,
к селу нашем, под облаке.

Одсече ми крвник кике,
плаве попут жита зрелог.
Прогута их трава дивља,
да израсту, да причају.
Плетенице, чаробнице.

У колу сам, мајо моја.
У колу што се к небу вије.
Не боли ме више ништа,
осим руке Јованове
што у мојој завек оста.

Више: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш