Поводом Сабора српских светитеља сетимо се потресне молитве Светог Николаја Српског коју је упућивао Богу за свој вољени мученички народ.
„Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ, твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.
Услиши Господе молитву праведника Твојих Саве и Немање за грешни народ и спаси народ, јер је народ Твој, иако је и грешан.
Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоверника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе а не од људи.
Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе, Господе.
Изнеможе народ Твој од чекања.
Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо и да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.
Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.
Смилуј се Господе, и спаси народ Твој, са мном или без мене.
Амин.“