arrow up

Подијелите вијест:

„Дианина дјеца” представљена у Републици Српској

У оквиру манифестације „Дани сјећања” приказано документарно остварење о добротворки Диани Будисављевић која је из усташког логора Јасеновац спасла између 7.000 и 12.000 српске деце

Из усташких логора прво је требало избавити децу (Фото Архива „Политике”)
Из усташких логора прво је требало избавити децу (Фото Архива „Политике”)

Од нашег сталног  дописника

Бањалука – Документарни филм „Дианина дјеца”, који говори о Диани Будисављевић, која је за време Независне државе Хрватске спасла између 7.000 и 12.000 српске деце из усташког логора Јасеновац, премијерно је приказан у Бањалуци.

Реч је о документарном филму ауторке Слађане Зарић, снимљеном у продукцији Радио-телевизије Србије, а у Бањалуци је приказан у склопу вишедневне манифестације „Дани сјећања”. Реч је о манифестацији посвећеној страдању српске деце у 20. веку.

Пројекција у Бањалуци својеврсна је претпремијера уочи београдске премијере, а ауторска Слађана Зарић испричала је новинарима да је то прича о великој хуманој жени, али и прича о страшном страдању.

Причамо, каже она, о 20.000 убијене деце у Јасеновцу, и наводи да би тај број био много већи да није било Будисављевићеве и њених сарадника који су избављали децу из Јасеновца, спасавајући им животе. Филм је сниман у РС, Србији, Аустрији и Хрватској.

„Дане сјећања” организује Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица РС, а директор Милорад Којић наводи да је Диана Будисављевић у комунистичком систему била скрајнута.

Добрила Кукољ, једно од хиљада деце које је спасла Диана Будисављевић, рекла је да је имала 10 година када су је из њеног места Међеђа код Козарске Дубице заједно са породицом усташе одвеле у Јасеновац, те да су од ње и мајке одмах раздвојили њеног оца и брата, које никада више није видела. Каже да је после била дата у породицу са четворо деце у селу Торањ, код оца деце Хрвата и његова жене Мађарице.

Посведочила је о једном од многих злочина из Јасеновца. Десило се то приликом самог уласка у тај логор, када је, како је рекла, један од црнокошуљаша поред којих су пролазили узео дете из наручја жене која је била испред ње, „набио га на сабљу и бацио псима, а мајка, која се баца на њега, завршила је тако кобно”.

Низом активности у Бањалуци, Бијељини, Источном Новом Сарајеву, Зворнику и Пребиловцима, Центар за истраживање рата минулих дана подсећа на страдање српске деце у Првом и Другом светском рату и последњем рату у БиХ.

Аутор: М. К.

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Филм и свједочење о страдању српске дјеце у рату

Диана Будисављевић: Пред носом режиму, за хиљаде живота …

Диана Будисављевић – Отргнута од заборава | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​