Делегација Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна из Београда поклонила се невино страдалим Србима у глинској цркви

Делегација Удружење Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна Петар Шаула и Никола Кукуљ, заједно са доградоначелницом Глине Бранком Бакшић Митић, предсјеником Вијећа националних мањина Града Глине Миланом Мартиновићем, потпредсједником Градског вијећа Града Глине Николом Јанусом и чланицом женске пјевачке групе СКД Просвјета пододбор Вргинмост Љубицом Мраовић положили су вијенац на новообновљену спомен-костурницу невиним српским жртвама, убијеним у усташком покољу у глинској православној цркви 1941. године.

Пише: Новинар Српског кола, Драгана Бокун

Том приликом за Српско коло Митићева се присјетила звјерстава која су се ту догодила.

Прошло је 82 године од покоља над Србима у Глини, који се догодио свега мјесец дана од проглашења Независне Државе Хрватске, звјерски је убијено више од 400 мјештана Глине и околице, а тијела жртава закопана су у пољима крај Прекопе.

Спомен-костурница прије обнове

Спомен-костурница како данас изгледа ФОТО: Миле Шапић

У само 24 сата нестало је заувијек готово 400 Глињана.  То је била тек увертира за масакр који се догодио у јулу у глинској цркви, када је убијено преко 1300 људи.

У кампањи такозваног „покрста”,  „акције чишћења”, која је трајала од 24. јула до 8. августа 1941. по селима Баније и Кордуна, извршен је други поход истребљења Срба.

Овај пут у глинској православној цркви Рођења Пресвете Богородице, убијени су у храму хладним оружјем и прије јутра покопани у припремљеним јамама недалеко од села Прекопе. Један од њих, Љубан Једнак, преживио је тај злочин. Цркву су усташе до темеља срушиле.

1951. кости жртава пренесене су у заједничку гробницу, на мјесто гдје је некада била капела Светог Георгија, а коју су усташе у 1943. сравнили са земљом.

– Зуб времена је уништио костурницу и пет година сам покушавала наћи донације за обнову исте, међутим, није било интереса. Реконструкција Спомен костурнице финанцирана је средствима Владе Републике Српске на челу са премијером Радованом Вишковићем, значајну улогу у томе имао је и потомак жртава Милорад Арлов – рекла је Бранка Бакшић Митић.

На иницијативу Арлова на костурницу је постављен и крст. За вријеме комунистичке власти на спомен-костурници крста није било.

– Мученици који су убијени прије 82 године су били крштени, били су писмени и управо су у цркви научили писати. Сада први пут у миру, под крстом њихове кости леже.

Арлов је у својим изјавама за медије рекаода ће ова спомен костурница служити у наредним деценијама свим генерацијама како се овај стравични злочин никада не би заборавио. Ово је мјесто гдје се могу сви потомци и Срби поклонити овим мученицима и невиним српским жртвама које су усташе уз подршку Трећег рајха убиле само зато што су Срби.

Љубица Мраовић и Петар Шаула ФОТО: Миле Шапић

Петар Шаула предсједник Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна из Београда наводи да је Удружење кроз усвојене програмске смјерница за текући мандат 2022–2024. године, посебно је апострофирало сарадњу са Завичајем. Посебан акценат стављен је на чување нематеријалне културне баштине, као и обнову, очување и заштиту материјалне баштине – првенствено споменичке баштине српског народа Кордуна.

– Веома је значајна обнова ове спомен-костурнице. Важност и одговорност на овим активностима мора бити приоритет крајишких удружења у Републици Србији и удруга Срба повратника на Кордун и Банију.

ФОТО: Миле Шапић

ФОТО: Миле Шапић

Нажалост, током разорног земљотреса који је погодио Банију 2021. године на Старом православном горбљу у Глини разрушено је на десетине споменика, потпуно је срушена и кућа Љубана Једнака. Срушен је и споменик угледне глинске породице Пелеш у чијој је кући први пут изведена композиција која ће касније постати химна Хрватске, а коју је компоновао Јосиф Руњанин, крајишки официр у тадашњој аустроугарској војсци.

Извор: Српско коло