Данило Kовач: Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике

Ковач сматра да је ове обимне садржаје потребно сагледати из угла више наставних предмета ‒ историје, православне вјеронауке, српског језика, философије, социологије и ликовних умјетности, да се обрада садржаја пропрати/допуни педагошки прилагођеним стручним вођењем и обиласком стратишта Срба.

Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике што је педагошки изазов, оцијенио је професор историје у националном и међународном програму Гимназије Бањалука Данило Kовач.

Kовач је рекао Срни да је поруке о страдалим сународницима могуће интерпретирати и преносити будућим генерацијама на разне начине, а да се чини да је улога школе и наставника нарочито значајна у овом процесу.
Према његовим ријечима, настава геноцида над Србима током Другог свјетског рата несумњиво дубоко улази у домен тешке прошлости и потребно јој је приступити са посебном пажњом, а наставник треба да ученицима пренесе не само чињенично знање о теми, већ и моралну поруку.

„Након кратког истраживања које сам спровео у гимназијама Републике Српске и лондонским школама, чини се да наши наставници нерадо поучавају о тешким темама. Наши ученици би, с друге стране, жељели да продубе своје интересовање о Холокаусту, геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској, те животу у концентрационим логорима“, навео је Kовач.

Према његовим ријечима, за наставу која подразумијева проучавање насиља јаче групе људи над слабијом научници користе термин „тешка историја“, а у овом контексту користи се и термин „осјетљива прошлост“ или „прошлост трауматског садржаја“.
Он је навео да је педагошки изазовно суочити ученике са стресним садржајима, не изазивајући код њих трауму или деструктивну мржњу, а са друге стране, ти садржаји се не смију поједноставити јер начин убиства није безначајан.

„Починиоци“, каже, нису нека мистична бића која се рађају у редовима једног и одређеног народа и која су нагло „изумрла“ након завршетка Другог свјетског рата, те истиче да том питању треба приступити са нарочитом пажњом.

Kовач се нада да ће најављене реформе образовања бити више суштинског него административног карактера, те да ће се овим тема приступити са нарочитом пажњом и искреном жељом за унапријеђењем наставних садржаја.

„Било каква релативизација српског страдања и патње није заснована на историјским чињеницама и моралне поруке базиране на нетачној и непрецизној генерализацији би, несумњиво, донијеле само штету. У наставне садржаје потребно је укључити италијанске, или чак и њемачке изворе, који геноцид над Србима, односно начин његовог спровођења, осуђују као антицивилизацијски чин“, навео је Kовач.

Он је истакао да комплексно и прецизно знање историјских чињеница треба да преовладава наставним садржајима, ученици треба да схвате штетност пасивног посматрања негативних друштвених феномена, као и важност благовремене грађанске реакције у случају било какве врсте насиља над безопасним и мањинским групама становништва.

Kовач је нагласио да ученици треба да знају да нису сви Хрвати одобравали бруталну и насилничку усташку политику како би се избјегле штетне генерализације, односно поистовјећивање цијелог народа са починиоцима злочина из његових редова и политичким лидерима.

„Потребно је аналитички обрадити значење појма жртва, као и појма починилац злочина, које могу бити много комплексније од свакодневне употребе ових ријечи“, истакао је Kовач, виши асистент Филозофског факултета у Бањалуци на предмету Методика наставе историје.

Он је истакао да, када је ријеч о самим наставним садржајима, детаљно и аналитичко познавање прошлости представља први и најважнији корак.

„Историјско знање омогућава разумијевање кључних процеса националне историје, његовање културе сјећања и представља предуслов за остварење осталих наставних циљева. Иако неопходно, познавање историјских чињеница није довољно. Kако би се разумио значај теме у ширем контексту потребно је обрадити и неке друге аспекте, попут питања достижности правде, признања кривице, меморијализације и одржања вјере у тешким животним ситуацијама“, рекао је Kовач.

Од великог значаја је, како сматра, и питање трансгенерацијске трауме, односно трауме која се преноси генерацијама и њен значај за објашњавање одређених политичких процеса и догађаја у послијератној Југославији.

У сличном контексту потребно је обрадити питање /не/могућности повратка преживјелих жртава у нормалан живот.

Пажљиво поредећи геноцид над Србима са другим геноцидима, навео је Kовач, могуће је анализирати друштвене околности које погодују настанку „починилаца“ да би се слични процеси могли препознати у будућности и на њих адекватно и благовремено реаговати.

Он сматра да је ове обимне садржаје потребно сагледати из угла више наставних предмета ‒ историје, православне вјеронауке, српског језика, философије, социологије и ликовних умјетности, да се обрада садржаја пропрати/допуни педагошки прилагођеним стручним вођењем и обиласком стратишта Срба.

Сматра да треба нагласити да истицање значаја геноцида над Србима јесте предуслов за оптимизацију ове наставне теме, а да у конципирању наставе о геноциду над Србима нарочито корисно размотрити академска достигнућа дисциплине о настави Холокауста.

Kовач се нада да ће најављене реформе образовања бити више суштинског него административног карактера, те да ће се овим тема приступити са нарочитом пажњом и искреном жељом за унапријеђењем наставних садржаја.

„У недостатку значајних академских доприноса о настави о геноциду над Србима и препорукама за њено извођење, потребно је анализирати на које начине су разрађени европски образовни системи приступили питању својих жртава у периоду Другог свјетског рата“, рекао је Kовач.

Он је истакао да квалитетно знање о геноциду над Србима несумњиво може допринијети квалитету образовања ученика, развоју њихових моралних вриједности, грађанског васпитања, те његовању културе сјећања.
Kовач је тренутно докторанд и стипендиста Универзитета Ла Сапијенца у Риму, гђе се бави историјом Независне Државе Хрватске.

Извор: СРНА