Да ли ће Павелић бити рехабилитован за монструозне злочине над Србима?

Пише: др Александар Раковић

У крвавом грађанском рату (1991–1995) српски народ је готово у потпуности етнички очишћен из Републике Хрватске. Можемо да се присјетимо антисрпске хистерије која је тих година, из дубина понора, на југословенски простор у тонама истоварила усташке пјесме, усташка обиљежја, усташке униформе, усташке поздраве.

У исто вријеме, након завршетка грађанског рата у Југославији (1995), па до данас, нико није толико проширио усташки фолклор као хрватски поп пјевач Марко Перковић Томпсон и десетине хиљада његових истомишљеника који се од 1996. сваког 5. августа окупљају у Книну да би прославили улазак хрватских оружаних снага у престоницу Републике Српске Крајине. Усташство су подгријевали хрватски репрезентативац Џо Шимунић поздравом „За дом спремни“ на фудбалској утакмици Хрватска–Исланд у Загребу (2013) и хрватски навијачи приказивањем нацистичког кукастог крста на утакмици Хрватска–Италија у Сплиту (2015).

Не треба сметнути с ума да сјећање на усташку прошлост највише његује Римокатоличка црква у Хрвата. Надбискуп Алојзије Степинац – кога је Врховни суд Народне Републике Хрватске у Федеративној Народној Републици Југославији 1946. осудио за кривична дјела против народа и државе међу којима су подршка усташком режиму и прекрштавање православних Срба – проглашен је блаженим 3. октобра 1998. од стране папе Јована Павла II. Потом је у фебруару 2014. кардинал Анђело Амато, префект ватиканске куријалне Конгрегације за проглашавање светих, објавио да су се стекли услови да Алојзије Степинац буде проглашен за светитеља.

Уколико би Алојзије Степинац био проглашен за светитеља, значајно би била релативизована улога Римокатоличке цркве у Независној Држави Хрватској у догађајима који су били трагични за Србе, Јевреје и Роме. То би био први корак да се са хрватских екстремиста и усташке идеологије скине заслужена стигма за морбидне злочине који су почињени над стотинама хиљада недужних људи. С правом се може поставити питање да ли је сљедећа особа која ће бити амнестирана за злочине над Србима, Јеврејима и Ромима бити усташки поглавник Анте Павелић? То што данас изгледа мало вјероватно у неком моменту може да постане могуће. Нажалост, живимо у вријеме када су Западна Европа и Сједињене Америчке Државе у претходним деценијама жмуриле на оба ока на појаву нацизма у Хрватској и Украјини зато што су ови екстремисти сматрани савезницима у борби против православних Срба и Руса.

Када је ријеч о Републици Хрватској, можемо ли говорити да се ради о повампирењу фашизма и/или повампирењу нацизма? И једно и друго.Наиме, усташка и нацистичка идеологија су најекстремније форме фашизма јер се заснивају на расној сегрегацији и изричитим намјерама за физичко уништавање „инфериорних народа“. У свјетској научној јавности стога се усташка идеологија назива „налик нацистичкој“ („Нази-лике“).

Покушаји неких чланова хрватске владе да релативизују усташке злочине довели су до тога да се од 2016. одржавају три комеморације поводом обиљежавања Дана пробоја заточеника из логора смрти Јасеновац. Реакције јеврејске и српске заједнице као и хрватских антифашиста биле су силовите.

Повампирење усташтва у Републици Хрватској коначно је наишло на оштру осуду, не само декларативно, дијела западне јавности. У документарном филму њемачко-француске телевизије Арте под насловом „Десно, два, три – куда ће отпловити Европа“ („Rechts, zwo, drei – Driftet Europa ab?“) – који је емитован у априлу 2016 – Република Хрватска је приказана као „мочвара најцрњег фашизма“. Овај филм говори више од хиљаду ријечи. Сигуран сам, притом, да би појаве у Републици Хрватској требало описати као „мочвару најцрњег нацизма“ јер је то јасније и прецизније осликавање институционалне обнове усташке идеологије која се данас одиграва пред нашим очима. На то морамо да упозоравамо. У свакој прилици.

Извор: ИН4С

Везане вијести:

Хрватска: Рехабилитован Павелићев портпарол, још им само …

Рехабилитован још један злочинац НДХ: Поништена пресуда …

Бет Исраел: Рехабилитација Лукаса, доказ ширења проусташких идеја