arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ЦГ: Хрватима за ратну одштету 1,3 милиона €

Црна Гора плаћа жртвама ратних злочина учињених деведесетих на њеној територији. Радан Николић: А шта је са злочинима у сплитском центру “Лора” из 1992. године

Почаст погинулим резервистима у Никшићу / Фото В. Кадић
Почаст погинулим резервистима у Никшићу / Фото В. Кадић

Око 1,3 милиона евра платиће Црна Гора на име одштете жртвама ратних злочина који су почињени током деведесетих година прошлог века у Морињу, Буковици, Калуђерском лазу, укључујући и депортацију муслимана.

То показује нови извештај Владе Црне Горе о напретку преговора евроинтеграције око поглавља 23 у који је увид имала БИРН (Балканска истраживачка мрежа). Ова сума биће увећана за 128.530 евра, ако осам захтева за одштету који су тренутно пред судовима буде закључено ове године.

У извештају се наводи да је одштета већ одобрена у 145 случајева који су поднели судови у Црној Гори у минулих неколико година. Захтеве за одштету су поднеле жртве муслимани и Хрвати или њихове породице у вези с ратним злочинима, тортуром и убиствима цивила почетком деведесетих. Одштету у случају “Морињ” тражило је 250 бивших затвореника из Хрватске и њима ће бити плаћено готово милион евра!

– У Морињу никада није постојао “црногорски логор”, већ је на тој локацији био војни затвор бивше СФРЈ у који су почетком деведесетих илегално привођена, саслушавана и задржавана лица хрватске националности због учешћа у оружаној побуни – каже за “Новости” професор Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе. – Огромна већина њих били су ратни заробљеници који су напали јединице ЈНА и убијали црногорске резервисте на дубровачко-херцеговачком ратишту због чега им је по Кривичном законику бивше СФРЈ следовала дугогодишња робија. Треба ли Црна Гора да плати одштету убицама својих држављана?

Ово питање пре две године покренули су хрватски посланици у Европском парламенту.

Радан Николић са документима о злочинима
Радан Николић са документима о злочинима

Николић додаје да Хрватска више од две деценије заташкава неупоредиво теже ратне злочине својих оружаних снага над црногорским држављанима, попут оног у сплитском Војноистражном центру “Лора” 1992. године, као и хрватских оружаних формација у Дувну и Херцеговини у априлу и мају исте године. Они који су окрвавили руке над Црногорцима никада нису одговарали.

СПОРАЗУМ ДОБАР ЗА ХРВАТЕ

– Пре 11 година тужилаштва Црне Горе и Хрватске потписала су Споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дела ратних злочина – каже Николић. – Подручје примене је огранично на ратне злочине који су почињени на подручју Хрватске, односно према њеним држављанима, а чији починиоци имају пребивалиште или држављанство Црне Горе! Тим споразумом, који је продукт политичког договора Стјепана Месића и Мила Ђукановића да се кривица за ратна дешавања деведесетих пребаци на ЈНА и Србију, дискриминишу се црногорске жртве ратних злочина хрватских оружаних снага, попут припадника никшићко-шавничке групе.

Аутор: В. Кадић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Црна Гора жртве заборавила | Јадовно 1941.

Ковач: Кроз „Лору“ прошло више од 1.000 Срба | Јадовно 1941.

Хрватске оптужбе су лажне, мој отац није злочинац! | Јадовно …

Фељтон: ЛОРА I

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​