arrow up

Подијелите вијест:

Бошњачки делегати: У НДХ није почињен геноцид над Србима

Jasenovac_11.jpg

Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност о амандману Клуба бошњачких делегата на Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, па ће овај акт бити упућен Заједничкој комисији Вијећа и Народне скупштине Републике Српске.

“Вијеће народа није постигло сагласност о четири амандмана Клуба Бошњака, због чега овај акт поново упућујемо Заједничкој комисији”, изјавила је новинарима предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске Нада Тешановић.

Тешановићева је рекла да не жели да прејудицира одлуку Заједничке комисије, али да најчешће не буде усаглашавања пред овим тијелом, те да, стога, спорно питање рјешава Уставни суд Републике Српске.

Предсједник Клуба Хрвата Томислав Томљановић рекао је новинарима да је овај клуб тражио да се гласа о комплетној Декларацији, односно да се она прихвати или одбије, али да то није уважено из пословничких и процедуралних разлога.

“Клуб Хрвата није прихватио амандмане Клуба Бошњака јер они парцијално рјешавају проблем”, истакао је Томљановић.

Он је рекао да је основна примједба Клуба Хрвата што у Декларацији, према његовој оцјени, “нису тачни наводи да је у Јасеновцу било 700.000 жртава, те да је данашња Хрватска насљедник НДХ”.

“Приједлог Клуба Хрвата био је да спомен-подручје Јасеновац означава као јединствен простор и да се настави са научним истраживањима утврђивања броја жртава по имену и презимену у Јасеновцу”, истакао је Томљановић.

Томљановић је рекао да вјерује да Уставни суд Републике Српске неће прихватити политички акт Клуба Бошњака.

Делегат у Клубу Бошњака Кемо Чамџија рекао је новинарима да се први амандман на Декларацију односио на то да није био геноцид, већ ратни злочин, други да су били изостављени Бошњаци тада Муслимани, трећи на погрдно називање Муслимана “хрватским цвијећем”, а четврти на закључке проистекле из текста Декларације.

“Амандмане Клуба Бошњака нису подржали клубови Срба, Хрвата и осталих, као и сам предлагач Декларације Драган Чавић”, рекао је Чамџија.

Према његовим ријечима, уколико се овај акт нађе пред Уставним судом Републике Српске може се лако десити да ова инстанца оцијени да није повријеђен витални национални интерес Бошњака.

Предлагач Декларације Драган Чавић, који је присуствовао сједници Вијећа народа Републике Српске, рекао је новинарима да Декларација није усмјерена против садашње Републике Хрватске, нити против било којег конститутивног или других народа у БиХ.

“Декларација представља политички акт који се први пут појавио након седам деценија на овом простору да оквалификује злочин правим именом какав је био у НДХ, а то је геноцид над припадницима српског, јеврејског и ромског народа”, истакао је Чавић.

Чавић је рекао да вјерује да ће Уставни суд Републике Српске на крају утврдити да Декларацијом није повријеђен витални национални интерес ниједног конститутивног народа у БиХ.

Народна скупштина Српске усвојила је 22. октобра Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, у којој се наводи да је злочин усташа над овим народима био смишљен и планиран геноцид.

Приликом спровођења овог геноцида, само у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома и неистомишљеника мучено је, пљачкано, силовано и потом убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома.

 

Извор: srna

 

Везане вијести:

Усвајањем Декларације враћамо барем дио дуга онима који

БАСТАШИЋ: ДЕКЛАРАЦИЈА ВАЖНА ЗБОГ ПРЕДАКА И

УСВОЈЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА О ГЕНОЦИДУ НДХ НАД СРБИМА

ВИДЕО – Логори за децу у НДХ

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​