Boris Begović: Čas pravne anatomije

U četvrtak, 30. marta 2017. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je konferencija „Pravni poredak nezavisne Države Hrvatske“ na kojoj su nastavnici tog fakulteta izložili referate usredsređene na spoznaju elemenata pravnog poretka NDH. Donosimo tekst uvodnog obraćanja profesora dr Borisa Begovića.

Pre nešto manje od desetak godina, profesor Ivo Goldštajn sa Zagrebačkog univerziteta ustvrdio je da Nezavisna Država Hrvatska nije bile ni nezavisna, ni država, hrvatska.

Ta tvrdnja je zaintrigirala nas nekoliko sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naročito tvrdnja da NDH nije bila država, i tako se, pre skoro tri godine, rodila ideja o današnjoj konferenciji – konferenciji „Pravni poredak NDH“.

Cilj današnje konferencije je spoznaja pravne anatomije Nezavisne Države Hrvatske: njenog pravnog kostura, mišića, svih ostalih elemenata građe njenog poretka i njihova međusobna veza.

Hipoteza koju smo postavili na početku našeg istraživanja jeste da je NDH bila država i zbog toga smo i u naslovu konferencije tu tvorevinu označili u skladu sa pravopisnim pravilima koji se koriste za zvanične nazive država.

Naša konferencija jeste svojevrstan čas anatomije, poput onog „Časa anatomije doktora Tulpa“, koji Rembrant naslikao pre skoro četiri veka (1632), i sa tim časom ima dosta zajedničkog. I mi smo, poput doktora Tulpa i njegovih učenika, usredsređeni isključivo na anatomiju mrtvaca na obdukcijskom stolu i zanemarujemo sve druge stvari koje mogu da odvrate našu pažnju. I mi dobro znamo, poput doktora Tulpa,  da su za uspešnu obdukciju potrebni: oštar skalpel, mirna ruka i široko otvorene oči.

Postoje, međutim, stvari koje se razlikuju. Ne postoji doktor Tulp na našoj konferenciji. Ne postoji niko koji je napravio stotine obdukcija onog mrtvaca koji leži na našem obdukcijskom stilu. Ne postoji anatomski atlas tog mrtvaca – mi danas počinjemo da ga pravimo. Svi smo mi učenici, koji se međusobno ispomažu u ovoj mukotrpnoj obdukciji.

Postoji još jedna bitna razlika. Za doktora Tulpa i njegove učenike nije bilo bitno ko je bio mrtvac. Niti su znali, niti ih to je interesovalo. A mi mrtvaca na našem obdukcijskom stolu znamo jako dobro. Znamo i ko je bio, i kako je nastao, i kako je skončao, i koliko je mrtvih iza sebe ostavio. A znamo da se danas javljaju i doktori Frankenštajni koji bi da ga ožive, ponosno noseći crne košulje, bodro podižući desnu ruku na pozdrav i poručujući da su spremni.

Sve to, neminovno, stvara snažne emocije. A emocije prilikom obdukcije nisu saveznik. Skalpel se tupi, ruka drhti, a oči se zatvaraju. Verujući da su emocije u svakom od nas veoma snažne, smatram da je izuzetno bitno da nas one ne ometu u našoj današnjoj obdukciji. Stoga predlažem da ustanemo, da se u ćutanju prisetimo svih žrtava Nezavisne Države Hrvatske i da emocije, barem za danas, zakopamo duboko u sebi.

Mislim da čas anatomije može da počne.

Boris Begović

U Beogradu održana konferencija „Pravni poredak Nezavisne Države Hrvatske“