Бојан Вегара: Логор Силос – сарајевски Аушвиц

Пише: Душан Басташић

Фамилијо, кумови, пријатељи и комшије нек вам је срећна ова 28 годишњица слободе и нек вам је Свети Саво увијек на помоћи!

Прије 28 година, на Светога Саву распуштен је задњи концентрациони логор за Србе, Силос у Тарчину.

Распуштен је два мјесеца по завршетку рата и сигурно је најозлоглашенији логор какав на српској страни ни у сну није постојао у тадашњем Српском Сарајеву.

Познавао сам и познајем већину логораша, јер сам са тог краја и знам све њихове муке у тих 1357 дана постојања Силоса. Пола моје фамилије је прошло кроз тај логор и кроз логоре у мојој школи 9. Мај Пазарић и касарни Крупа, из којих су сви касније пребачени у Силос.

Више од 600 њих је прошло кроз зидине Силоса.

Занимљиво је да је Силос распуштен на исти дан као Аушвиц, а по свједочењу Вељка Савића који је био у Аушвицу и Силосу, услови у Аушвицу су били хотелски на спрам Силоса. Темпаратура у Силосу је увијек за десетак степени нижа већ напољу, а сунце нигдје не улази у ћелије.

Најмлађи логораш је мој друг Лео Капетановић који је иимао само 14 година, а најстарији је Васо Шаренац са својих 85 година. Затворених је било и 11 жена, од којих једна у шестом мјесецу трудноће.

Силос је постао и вјечна кућа за 24 логораша који ту тортуру нису издржали или су убијени.

Кад су, чини ми се, Италијани из међународног Црвеног Крста пронашли логор и ушли у њега, сви до једног су повраћали, а један новинар који је био са њима изјавио је, да никад није видио страшнији призор.

Мени су поред све крви и страдања у рату, убједљиво настрашније слике рата које памтим оне кад послије размјене видим неког од логораша. То су били живи лешеви и осим очију на њима није било ништа што подсјећа на живе људе.

Покојни ђед Драго није имао више од 35 кила и у ћебету смо га унијели у стан након размјене, а то је било 02.12.1992. А ви сад замислите оне који су остали до краја рата.

О тим данима тамновања често причам са својим другом Драгишом, који има најдужи логорашки стаж у протеклом рату од 1355 дана. Њега сам упознао ту ноћ послије размјене кад је дошао у кафану гдје сам радио и до дан данас памтим тај поглед на све нас, пун среће и слободе.

Срећније очи до данас нисам видио.

Имам и слику из новина, њега, брата му и оца у загрљају од које ми и данас крену сузе. Драгиша ми је један од најбољих пријатеља и један једини пут поред Силоса послије рата сам прошао са њим, па памтим и тај призор. Прочитао сам и много књига у животу, али најдуже сам читао 1335 Дана или како је покојни Митрополит Амфилохије назвао Сарајевски Аушвиц, а коју је написао мој стриц Ђоко. Једноставно нисам могао читати јер познајем их све и потресе ме сво то страдање.

А у мојој фамилији тај Савиндан је најрадоснији дан, јер након четири године сви смо били скупа и на истој страни. Занимљиво је да су по поласку на размјену тај дан стражари рекли логорашима да не брину и да сви иду за Америку, Аустралију и Канаду, јер су Арапи платили за њих.

Тако је и било и сви су расељени.

Логор Силос је изгубио статус концентрационаг логора, јер је Винко Лале посвједочио да му је у посјету долазила жена. Данас је он предсједник логораша из Силоса и подпредсједник Логораша Републике Српске, мада је у Силосу је био само два мјесеца у повлаштеној просторији и са храном какву су имали стражари.

Он није једини, има их неколико и о њима сам писао раније, а сви су награђени добрим позицијама и фотељама. Силос је посјетио и сам Алија Изетбеговић два пута, али нико из врха власти БиХ није одговарао за тај злогласни логор.

Укупна казна за Силос је 60 година за њих осморицу, а од којих је највећа у трајању од 9 година. Тако да колико ме тај Силос жуљао у рату, кад су ми били у њему најближи, тако ме жуља и дан данас због продаје и издаје, али и награде за све који су у томе учествовали.

Фамилијо, кумови, пријатељи и комшије нек вам је срећна ова 28 годишњица слободе и нек вам је Свети Саво увијек на помоћи!

Извор: Бојан Вегара – Фејсбук страница

Од истог аутора:

Бојан Вегара: ПРДЕЖ И ВБР

Бојан Вегара: НИСАМ НЕШТО АЛ’ САМ СРБИН

Бојан Вегара: БРОВИНГ И ЧОКОЛАДА

Бојан Вегара: ГЛАДНЕ ОЧИ И ФЕТА СИР

Бојан Вегара: ДАНАС ХЉЕБА ОД ЈУЧЕ НЕ МОГУ

Бојан Вегара: РЕЦИ ЋАЋИ ДА ТРАЖИ КАМИОН

Бојан Вегара: МИТИГ НА КРАЈУ РАТА

Бојан Вегара: ЈЕДАН СКОРО ПА МИРАН ДАН

Бојан Вегара: МУЈИЦА И БРОВИНГ