Bojan Vegara: GLADNE OČI I FETA SIR

Bogu dušu, Bog je neće..

Danima su padale granate. Nije bilo struje i vode. A još od sredine oktobra osim riže i hljeba nismo ništa drugo usta stavili.

Tog jutra nisam mogao da jedem rižu. Povraćalo mi se od nje i nisam mogao ni da gledam u nju. Rekao sam mami. -Ja ovo ne mogu da doručkujem, gadi mi se. Trpiću do ručka, a možda bude danas i sledovalje u Crvenom Krstu.

Majka je samo ramenima slegla, napravila neku tužnu facu i rekla. -Nemam ništa drugo, a ti ako ne možeš trpi glad. Otpuhno sam glasno, uzeo improvizovano kandilo napravljeno od razrezanog čepa, vate i fildžana, upalio ga i uzeo da čitam knjigu.

Jer u hodniku je uvijek bio mrak.

Na prozoru sa kojeg je mogla da dođe svjetlost bile su željezne grede, da granata ne bi uletila kroz prozor, ili meci od brovinga.

Buraz je prevrtao karte i igrao pasijans. Znao sam da zamišlja želje igrajući tad dosadni pasijans, pošto mu je tetka rekla, da ako se otvore karte ispuniće se želja.

Posmatrao sam ga i upitao. – Koje želje danas zamišljaš? Najbolje da zamisliš, da bude sljedovanje, da se ko ljudi najedemo. Buraz se nasmija i reče. -To sam i zamislio, a ti pomakni te noge da ne padnem sa dvosjeda i primakni to kandilo da i ja vidim.

U tome neko pokuca na vrata i mama reče da je slobodno. Uđe komšinica Snježa i reče. -Rajka izgleda da djele sljedovanje, eno vuku u civarama, sad sam s prozora vidila. Ostavih knjigu, brat ostavi karte, a mama ode da uzme iz sobe kolica za kofere. Vrati se sa njima i reče. -Idem ja sa komšinicom do Crvenog Krsta, Bojane ti ponekad proviri sa balkona idem li, da mi pomogneš i molim vas ne svađajte se i ako zapuca idite u kupatilo. Kako to reče, tako i izađe iz stana.

Mi se uzvrtišmo i odma uđosmo u našu sobu, iako nam je to bilo zabranjeno, ali kad nema mame to nismo poštovali. Izvirivao sam svako desetak minuta na balkon da vidim ide li mama, ali i zbog toga jer me hvatao strah za mamu, pošto broving puca čitavo jutro. Vide da ima ljudi više već drugim danima i pucaju.

Pogled sa balkona je bacao taman do podruma zgrade u kojoj je Crveni Krst i vidio sam da nema mame ispred. To mi je malo olakšalo, jer bar je unutra, ako počnu da padaju granate bezbjednije je. Prošli mjesec su bacili granatu pred vrata Crvenog Krsta i ranili nekoliko ljudi. Kad sam izašao treći put, vidio sam mamu kako vuče kolica i nosi vreću na ramenu. Izletio sam kao lud iz stana. Sreli smo se na ćošku zgrade i unijeli hranu u stan.

A onda smo poput hijena buraz i ja počeli da raspakujemo kese, da vidimo šta ima. Brat je zgrabi neki suvi keks, a ja feta sir. Obradovao sam se tom danskom feta siru kao pečenju. Otvorio ga i počeo da jedem. A mama mi reče. -Polako Bojane, to je slano i jako. Nisi danima jeo ništa osim riže, pozliće ti. Samo sam mahnuo glavom i rekao joj. -Daj bona majka pusti me. Čekamo ima dvadeset dana ovo i sad mi ne daš da se najedem.

Ona samo slegnu ramenima i reče. -Jedi, samo ako te stomak presječe ne kukaj! -Dobro majka, neće mi valjda prisjest? Rekoh joj to i prionuh na onaj sir. Jeo sam ga u početku sa malo hljeba, a onda onako samog punom kašikom. Pojeo sam skoro čitavu kilu prije nego mi mama ote kašiku i sir, te se izdera. -Pa jesi li normalan, kako si toliko lud? Oka nećeš sklopit noćas, a i što bratu ne ostavi?

Ne bi mi pravo, jer ostalo je sigurno još tri pune kašike sira. A onda rekoh. – Pa ima još jedno pakovanje, a i eno vidiš, da ni on mene ne nudi keksom. A onda se zadovoljno izvalih na dvosjed u hodniku i oteh burazu koji keks, da zasladim. Mama donese po kriglu soka u prahu, koji je bio u sljedovanju i gozba se privede kraju.

Nekad u tome počeše da padaju granate, a mi pobjegosmo u kupatilo. Ja u kadu, brat na šolju, a mama na kantu za prljav veš. Popalismo kandila i počeh da čitam 7000 Dana u Sibiru, koju sam već danima čitao, možda i mjesecima. Zamolio sam mamu da donese flašu vode. Ona donese čitav kanister, ali me zamoli da ne popijem sve, jer puca i po drugu ne možemo do zore. Napih se, ali ne pomože mi puno taj cug, te nastavih nalivat se.

Tu smo proveli dan, a sa prvim mrakom smo se vratili u hodik i pospali. Nekad oko ponoći probudi me bol u stomaku. Muka mi. Povraćam kao otrovan.

Probudih mamu i rekoh. – Nije mi dobro, muka mi. Sigurno je onaj sir bio pokvaren. A mama se iza sna trgnu i reče. -Fino sam ti rekla, ne jedi toliko, ali nikog ti nikad ne slušaš. Povraćaj, jebi se i ne budi brata! A onda ustade, donese mi lavor i stavi čaj.

Meni iz minute u minut bi sve gore. Bogu dušu, Bog je neće, kako bi se reklo. Mama mi napravi čaj od nane. Popih ga, a onda me uhvati proliv. Ostatak noći provedoh na šolji, sa sve lavorom među nogama.

U neka doba uđe mama i bateriju mi uperi u lice i reče. -Dehidriraćeš budalo, uzmi i popi tog čaja! Odbrusih joj drsko. -Popusti me ženo draga, vidiš da sam jedva živ! A ona se okrenu, pa mi zavali šamar, te reče. -Hoćeš malo sira, jebem li ti majku ludu? Niko od tebe oka nije sklopio, a, evo, skoro je zora. Znaš li da si kanister vode popio juče? Trebam i poginut tegleći tebi vodurinu!

Okrenu se, uze kanistere i ode po vodu. A ja se naslonih na zid i od huje kao da me popusti stomak. Znam samo, da kad se vratila majka, da me probudila i rekla. -Obriši se budalo i idi u hodnik lezi i da znaš za doručak ti je sir.

Kako to reče, mene uhvati ponovo muka i u onaj lavor izrigah sve iz sebe.

(Napisano u aprilu 2023.)

Izvor: Bojan Vegara – Fejsbuk stranica

Od istog autora:

Bojan Vegara: DANAS HLjEBA OD JUČE NE MOGU

Bojan Vegara: RECI ĆAĆI DA TRAŽI KAMION

Bojan Vegara: MITIG NA KRAJU RATA

Bojan Vegara: JEDAN SKORO PA MIRAN DAN

Bojan Vegara: MUJICA I BROVING

Bojan Vegara: KUMOV PAKET

Bojan Vegara: Vi pišite vaše lažljive istorije, kome god hoćete, samo nama nemojte, mi znamo kako cvilite

Bojan Vegara: Dok sam živ boriću se protiv svakog ko umanjuje i zatire naše Svete Mučenike

Bojan Vegara: Nikada nećemo zaboraviti ko smo, odakle smo i ko su nam komšije

Bojan Vegara: Ja se moj prađede i sad borim