Свједочанства о геноциду

Чим сам напунио године пензијског стажа, гдје су урачунали и годину и пол

Концем новембра упућен сам у посјет пољској армији. Посјет је трајао мјесец дана.

Мене је мама кроз сузе изгрдила што послије специјализације нисам отишао у Београд.

Прво мјесто службовања био ми је усташки Госпић. То је више погодило моју

Једног таквог викенда сазнао сам да је пред парком о бандеру објешен Лујо

Прошло је једно лијепо љето у миру и слободи. Било је пуно ситних

Оба прозора на кухињи су отворена. Чује се некакав разговор. Мама нешто ради

Гледамо из влака околину – куће, дворишта, њиве… Истини за вољу, не познамо

Сад имамо слободан излаз у град. Препоручише нам да не чекамо мрак. Трамваји

Пут до Апатина брзо је прошао. Некима је то била прва вожња влаком

Идемо према хаустору. Некако се шутке окрећемо и на некакав посебан начин опраштамо

Возни ред постоји – све се завршава у Бајмоку петнаестог јула. Свједоџбе ће