Берић и 75 морнара усидрени у историји

Епопеју посаде ратне топовњаче „Драва“ адмирал Бошко Антић преточио у роман „Последњи монитор“. Њихов подвиг на почетку рата, сматра аутор, заслужује филм

Историјска чињеница да је топовњача „Драва“, брод Краљевске морнарице Југославије, у априлском рату оборила 10 немачких и мађарских авиона и оштетила још 12 летелица, спада у рекорде ефикасности ратовања бродовља на рекама у Другом светском рату и проучава се на морнаричким академијама света. Та седмодневна ратна епопеја 76 морнара Краљевине Југославије априла 1941. подвиг је без преседана у морнарицама оног времена и идеална је подлога за филм или ТВ серију – каже адмирал Бошко Антић, некадашњи начелник Школе националне одбране, официр који са више од 100 објављених књига, радова и есеја важи за најписменијег војника на овим просторима.

Адмирал додаје да је урађена потпуна реконструкција последње пловидбе и свих борби које је „Драва“ водила са Немцима и Мађарима у ваздуху и на води. Из официрских дневника и из сећања 10 преживелих морнара записани су и дијалози које је водила посада док нису потопљени. За Антића, то је историјско благо које треба екранизовати.

Антићева књига „Бесмртни монитор“, о последњој пловидби поручника бојног брода Александра Берића, биће представљена у Дому Војске у Београду у понедељак у 11 часова. Настала је као истраживање дуго 51 годину. Према његовим речима, оно што за Русе у симболичком смислу представља отпор Црвене армије Хитлеру у тврђави Врест, то је за нас седмодневна битка „Драве“ са ројевима авиона, четири мађарска ратна брода и непријатељском артиљеријом на обали. „Драва“ је истовремено бомбардовала и аеродром Мохач у Мађарској померајући тако Хортијеву авијацију у унутрашњост земље.

– Причу о подвигу панонских „морнара“ са „Драве“ чуо сам далеке 1967, када сам тек ступио у војну службу – говори нам адмирал. – Неизмерно сам поносан што је захваљујући и мом залагању касарна речне флотиле у Новом Саду понела име поручника Берића. Сматрам да је важно да и наши филмски радници „погледају“ материјал, јер је епопеја „Драве“ сценарио који је историја исписала само на нашем делу Дунава.

Берић је био официр Краљевине Југославије. Био је на челу српских завереника у Боки који су правили планове да у случају нападну надмоћнијих морнарице Италије и Немачке подморнице и посаде склоне код Енглеза. Ипак, децембра 1940. прекомандован је са мора на Дунав. Био је друг и завереник са поручницима бојног брода Митровићем, Ђорђевићем, Пажином и Мишковићем, који су „Небојшом“ побегли Енглезима. Друговао је са Спасићем и Машером, који су се разнели 17. априла на бојном броду „Загреб“ не желећи да се предају. Са своје „Драве“ псовкама је отерао капетана фрегате Адгара Анелија, заповедника краљеве Речне флотиле, који је од њега тражио да се преда да би који дан касније обукао усташку униформу.

КУЛИСЕ

Монитор „Сава“ или „Бодрог“, који је донедавно стајао на месту где се сада гради „Београд на води“, управо се реконструише у бродоградилишту „Апатин“ тако да би филмаџије имале аутентичне кулисе ако се одлуче да снимају – објашњава адмирал.

Како каже, „Драва“ и „Сава“ су бродови исте класе и изгледа. Антић на промоцији књиге очекује и унуке поручника Берића.

Аутор: Д. ВУЈИЧИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ