Бари Литучи: Надамо се да коментари које је изнео Драгослав Илић, историчар запослен у државној установи, не одражавају ставове Владе Републике Српске

Критика постављања споменика жртвама Јадовна и Пага у Њујорку је потпуно неоправдана, нарочито ако се има у виду да упоредив споменик жртвама тих стратишта не постоји ни у Републици Српској ни у Републици Србији.

ENGLISH / ЕНГЛЕСКИ

Прошло је две године откако је Скупштина удружења грађана Јадовно 1941, донијела одлуку да геноцид почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ и позвала стручну и најширу јавност да то усвоји.

Од тада па до данас, унаточ томе да је нашу одлуку подржало низ еминентних чланова српске академске заједице и неколико удружења потомака жртава Покоља, не престају негативне реакције, осуде па и увреде на рачун удружења Јадовно 1941. које најчешће долазе из Бање Луке од стране неколико историчара запослених у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Широк је дијапазон просто невјероватних конструкција и инсинуација које ова лица пласирају у јавни простор путем различитих канала укључујући и званични интернет сајт поменутог центра (РЦИРЗ).

На те покушаје манипулације јавности већ дуго времена не реагујемо држећи се става да наш рад на пољу културе сјећања и памћења представља најбољи одговор.

Ипак, на недавни јавни иступ Драгослава Илића, историчара запосленог у РЦИРЗ, који је постављање споменика жртвама система логора Госпић – Јадовно – Паг, у чувеном њујоршком меморијалном парку посвећеном жртвама Холокауста, протумачио (ни мање ни више) као великодушни уступак хрватској дипломатији, треба одреаговати.

Прије свега због тога што је нама пријатељска и партнерска организација, Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка (JRI), уложила велики труд (и новац) да би се на примјерен начин објелоданила и сачувала истина о јадовничком страдању.

Спомен обиљежје су 19. маја 2019. на скромној свечаности открили Дани(ј)ел Симић, предсједник Скупштине удружења Јадовно 1941. и Бари Литучи, директор Института за истраживање Јасеновца.

На споменику су исписане слиједеће ријечи:

У ДАНИМА КАДА ЈЕ БИЛА ОСНОВАНА НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА, 10. АПРИЛА 1941, ПРВИ СИСТЕМ КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА ОРГАНИЗОВАН ЈЕ НА ЈАДОВНУ, ГОСПИЋУ И ПАГУ. ИЗМЕЂУ СРЕДИНЕ АПРИЛА И АВГУСТА 1941, ХИЉАДЕ МУШКАРАЦА, ЖЕНА И ДЈЕЦЕ ВЕЋИНОМ СРБА И ЈЕВРЕЈА УБИЈЕНИ СУ ТАМО ОД СТРАНЕ ХРВАТСКИХ УСТАША. НА ЈАДОВНУ СУ ТИЈЕЛА ЖРТАВА БАЦАНА У КРАШКЕ ЈАМЕ СТОТИНАМА ФИТА ДУБОКЕ.

ТИ ЛОГОРИ СУ БИЛИ ПРЕТЕЧА МНОГО ВЕЋЕГ КОМПЛЕКСА ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ У КОЈИ СУ ПРЕЖИВЈЕЛИ ЗАТОЧЕНИЦИ ТОГ СИСТЕМА ПОСЛАНИ У АВГУСТУ 1941. КАО ДИО ОПШТЕГ УСТАШКОГ ПЛАНА ДА СЕ УНИШТЕ СВИ ЈЕВРЕЈИ, СРБИ, РОМИ И ПОЛИТИЧКИ ПРОТИВНИЦИ УНУТАР ЊЕНЕ ТЕРИТОРИЈЕ.

Драгослав Илић, историчар и државни службеник, оптужио је Дани(ј)ела Симића за учествовање у великодушном уступку хрватској дипломатији драстичним, вишеструким умањењем броја жртава госпићке групе логора смрти на споменику у Бруклину. Додао је да у прилог томе говори чињеница да организатори подизања споменика нису урадили ништа да се супротставе хрватским притисцима. Закључио је да би разлог томе могао бити страх од евентуалне подјеле заслуга за подизање споменика са неком од институција која би била у стању анулирати хрватске притиске.

На ове оптужбе реаговао је господин Бари Литучи, извршни директор JRI из Њујорка чије писмо упућено јавности, уз превод преносимо у цјелини.

„ Институт за истраживање Јасеновца „Нек се истина зна“

Отворено писмо Института за истраживање Јасеновца о сећању на жртве система логора НДХ Госпић – Јадовно – Паг

Будући да је недавно у јавним изјавама покренуто неколико питања повезаних са Институтом за истраживање Јасеновца, желео бих да у име Института дам кратку изјаву за јавност и разјасним наше ставове и деловање у вези са тим питањима.

Институт за истраживање Јасеновца веома се поноси својим дугогодишњим односима сарадње са Удружењем грађана Јадовно1941. и његовим водећим члановима, Душаном Басташићем и Даниелом Симићем.

Имамо само похвале за њихове напоре да унапреде и организују друштвену свесност и памћење злочина извршених над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима у логорима Госпић – Јадовно – Паг и околним местима, за убијање током Другог светског рата.

Ова су места била увелико заборављена и остављена без икакве комеморације, све док њихова организација није почела да улаже напоре да организује комеморацију тамо убијених жртава и учини да јавност за њих сазна.

Захваљујући њиховим напорима, скренута је пажња света на злочине почињене у логорима Госпић – Јадовно – Паг, злочине геноцида, који треба да буду помињани заједно са другим злогласним местима убијања током Холокауста. Да они на томе нису напорно радили више од деценије, имена ових губилишта и њихових жртава би и до данас остала у скоро потпуном забораву. Овде треба обратити пажњу и на чињеницу да је све то рађено у тесној сарадњи са др Ђуром Затезалом, историчарем Јадовна, који је исто тако високо ценио рад Удружења грађана Јадовно 1941.

Институт за истраживање Јасеновца је подржао настојање Удружења грађана Јадовно 1941. да установи допунски назив за геноцид над Србима током Холокуста, не као замену за термине  “Геноцид “ и“ Холокауст“ већ пре као додатно средство помоћу кога се подиже ниво научног и знања јавности о геноцидима који су извршени. Верујемо да употреба новог термина Покољ (Slaughter или Massacre на енглеском језику) није у односу међусобног искључивања са било којим од претходних термина.

Овде не постоји дихотомија ИЛИ/ИЛИ. Ми се слажемо и увек смо у то чврсто веровали да је најважнији појединачни задатак социјалних научника да интегришу знање и јавно разумевање геноцида извршеног над Србима и Ромима у шири оквир разумевања историје Холокауста и европске и светске историје уопште.

Током више од двадесет година, у свим нашим изјавама, књигама и комемортивним активностима, јасно говоримо да су Срби, Јевреји и Роми претрпели геноцид од стране Немаца, Хрвата, босанских муслимана и других фашистичких снага током Другог светског рата и да је разумевање тога апсолутно есенцијално за шире разумевање не само збивања које називамо Холокаустом, већ и европске и светске историје.

Ми исто тако верујемо да увођење новог концепта који је предлажио господин Басташић не треба да буде и неће бити сметња на путу ка том циљу, већ заправо може и треба да помогне да се он достигне.

Врло смо разочарани негативним коментарима који се односе на постављање спомен обележја жртвама логора Госпић – Јадовно – Паг у њујоршком Меморијалном парку Холокауста.

Надамо се да коментари које је на Фејсбуку изнео господин Драгослав Илић, историчар запослен у државној установи Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и  тражење несталих лица не одражавају ставове Владе Републике Српске.

Желели бисмо да укажемо на чињеницу да су захваљујући постављању споменика, за овај аспект Холокауста у Југославији сазнали многи људи, са изгледима да о њему сазнају и милиони људи, јер је Меморијални парк Холокауста у Њујорку једини градски музеј на отвореном и препознатљиво обележје овог града, али и својеврсна туристичка атракција за људе који посећују Њујорк. Сваке недеље овај парк привуче многобројне посетиоце из целог света. И заиста, далеко већи број људи ће много вероватније за Јадовно сазнати посетивши овај парк и видевши овај споменик, него посећујући Хрватску, Босну или било који други део бивше Југославије.

Критика постављања овог споменика је потпуно неоправдана, нарочито ако се има у виду да упоредив споменик жртвама Јадовна не постоји ни у Републици Српској ни у Републици Србији.

Исто тако, уз дужно поштовање, одбацујемо и сваку критику премa којој споменик треба да садржи тачан број жртава логора Госпић – Јадовно – Паг. Наш главни циљ је био да се постављањем овог споменика историја злочина почињених у логорима Госпић – Јадовно – Паг укључи у шири оквир едуковања јавности о историји Холокауста и да упознамо људе са чињеницом да постоји геноцид почињен над Србима, који се догодио током Холокауста, и као део Холокауста.  Широка јавност нема потребу да рачуна бројеве жртава док сазнаје за до тада непознато поглавље Холокауста. Оно што јој је потребно јесте тачна информација о томе ко су биле жртве а ко починиоци, и да је то део онога што називамо Холокаустом.

Штавише, да смо настојали да унесемо тачне бројеве жртава, могло се догодити да никада не будемо у стању да поставимо овакав споменик.

И, насупрот мишљењу неких критичара, хрватски политички притисак не би томе био главни разлог. Разлог је много компликованији. То би захтевало конституисање посебне историјске комисије од стране органа градске власти Њујорка, комисије која би отворила процес који би постављање оваквог споменика учинио подложним притисцима са стране и могао да га одлаже унедоглед или заувек заустави.

Из сопственог искуства од пре двадесет година, кад смо постављали спомен обележје жртвама Јасеновца, научили смо да је битка око натписа због бројева, када се поставља јавни споменик, далеко мање важна од самог постављања споменика и да спорови око тачних бројева жртава обично иду на руку онима који поричу Холокауст.

Као што смо 1998. године прогласили у оснивачкој изјави о главним мотивима и принципима, Институт за истраживање Јасеновца, данас и увек, остаје посвећен унапређењу истраживања и подизању нивоа знања и разумевања света о злочинима геноцида почињеним у Југославији над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата, од стране усташа, нациста и колаборациониста, и ми настављамо да подржавамо све и  сарађујемо са свим групама и појединцима који исто тако траже правду за жртве.

У име Одбора директора Института за истраживање Јасеновца, и у солидарности у борби за жртве фашизма,

Бари Литучи,

извршни директор Института за истраживање Јасеновца

Приредио: Душан Ј. Басташић

Предсједник удружења Јадовно 1941. Бања Лука

—————

Везане вијести:

У Њујорку откривен споменик у помен жртвама логора смрти …

У недељу откривање споменика жртвама Јадовна и Пага у …

Моје Јадовно у Њујорку | Јадовно 1941.

И ове године положен је венац на споменик јасеновачким …

Бари Литучи: Откривање истине о геноциду на Србима – питање …

Дани(ј)ел Јадовнички Симић